Ускрс је хришћански празник који симболизује победу вере и живота над смрћу, уједно је то и један од најрадоснијих хришћанских празника.
За овај празник везани су лепи обичаји у целом хришћанском свету па и код ривања обојених јаја.
Ускрс је хришћански празник који симболизује победу вере и живота над смрћу, уједно је то и један од најрадоснијих хришћанских празника.
За овај празник везани су лепи обичаји у целом хришћанском свету па и код ривања обојених јаја.
Некада смо кроз Ршумове стихове учили да се домовина брани и цветом, и лепотом, и чашћу, и знањем, и лепим васпитањем. Све је тачно и применљиво у доба мира. Дужи су били они периоди историје, када су је наши преци бранили мачем и молитвом уз јасну идеју за шта се боре – „За крст часни и слободу златну“. Ових дана наш Београд је на свом длану исписао баш те речи.
Језик - то је народ. А, ако хоћете да затрете један народ, уништите му језик и писмо. То је, нажалост, код нас присутно већ деценијама, па и вековима
"Да ли може постојати нешто усамљеније од особе умотане у тишину, јер је последња особа која говори свој матерњи језик, без могућности да свету прича о чудима за која зна, о мудрости и знању које се преносило са колена на колено гроз гласове и речи предака."
Лингвиста Michael Kraus
Не пропустите јединствено Виртуелно окупљање и Панел дискусију са еминентним гостима са 3 континента 4 - 6. март 2022. године
БЕСПЛАТНО ПРИЈАВЉИВАЊЕ НА НАШЕМ САЈТУ!
Niko ne osporava da je Kanada zemlja sa hladnom klimom, ali mišljenja se donekle razlikuju u odnosu na to da li se nešto menja u klimi Kanade. Poslednjih godina bili smo svedoci nekoliko ekoloških katastrofa:
Припадници Црквено-школске општине „Света Тројица“ из Монтреала[1] дубоко верују и на примеру показују да је, уз веру, језик најпоузданији чувар културе, историје и идентитета једног народа. Тако је у нашој српској заједници, далеке 1963. године, од донације родитеља Стевана Јорговића, основана библиотека, која је све ове године бедем одбране и очувања српског језика и писма у овом делу Канаде.
Једном, тако, уз чашицу у оближњој ванкуверској кафани, или у „пабу“ ако ћемо по енглески, разговарам са својим другаром. Реч по реч, жали се како је водио сина ономад у обданиште. Када је васпитачица постројила децу у врсту и рекла да крену степеницама у учионицу, мој се другар нагао над сином-малишаном и очински га посаветовао, прилично гласно на српском.
Бити имигрант је вероватно једна од најизазовнијих и најстреснијих ствари које вас померају из зоне комфора и дефинитивно мењају живот из корена. Било који да је разлог пресељења, било да сте дошли личним избором у потрази за бољом економском перспективом и вишим стандардом или сте због негативних политичких или друштвених збивања били присиљени да напустите своју земљу, оно што је заједничко свим имигрантима јесте привикавање на нови стил живота.