ИСТОРИЈА И ТРАДИЦИЈА

Нека моћна сила се постарала да сакрије од нас највећи део животне приче краљице Теодоре Немањић, жене Стефана Дечанског и мајке цара Душана. Иста та сила нам је ипак оставила за утеху мали траг који је бацио на тренутак светлост на њу.

Зграду су пројектовали архитекта Јован Илкић (1857-1917) и група архитеката из Санкт Петербурга. Рок за подношења пројеката био је крај јануара 1905, а радове је требало да надзире шест архитеката: два из Русије, два из Аустроугарске и два из Краљевине Србије.

Сарајево је било у жижи света те зиме, а постати домаћин највећег спортског фестивала у години било је нешто што нико није могао очекивати у то време. Олимпијада остаје најважнији спортски догађај у историји региона до данас.

Слава, тј. крсна слава је најкарактеристичнија особина духовног и породичног живота Срба, оно по чему се Срби разликују од осталих хришћанских народа, по чему се препознају и идентификују.

Ту је божанско помогло људском. Нека сила необјашњива и невидљива учинила је да фреске са приказима Немањића и Белог анђела, у манастиру Милешева, крај Пријепоља – преживе толике векове!

Dr Velimir Abramović podseća na malo poznate detalje iz života Mileve Marić Ajnštajn i na tri decenije pravnih sporova i cenzure koji su sprečavali da javnost dobije uvid u istinu o zajedničkom životu i naučnom radu Alberta i Mileve.

Једном сам гледала на канадском  Си-Би-Сију играну драму у чију радњу је била укључена и једна српска породица. Да би дочарао стан српске породице, сценограф је опремио њихову дневну собу са репликом чувене слике Уроша Предића – Косовка Девојка.

У лето, 13. јула 1894. по старом календару, рођен је Гаврило Принцип. Тим поводом разговарали смо са историчарем Огњеном Карановићем, директором Центра за друштвену стабилност и предавачем у Културном центру Новог Сада.

Будући да је споменик Стефану Немањи у Београду узбуркао део српске јавности, како у матици тако и у дијаспори, потражићемо одговоре на бројна важна питања.

Мало је таквих народа као што је српски који има тако бурну и светлу историју. Успео је да очува своје национално биће и своју веру у вишевековном ропству, кроз ослободилачке ратове донео је слободу себи и другима, успешно је премостио векове изгубљеног развоја.

onekad ono što izgubimo, iznova pronađe put do nas, možda ne na način kako  smo se nadali…   Trenutno zbog ograničenja nastalih koronavirusom,  ljudi se osećaju kao da gube slobodu življenja.  Međutim,  te puteve će ponovo stvoriti i dobiti  nadu za slobodan  život.

Када прочитате ријеч „змај“, мислим да већина вас замисли великог рептила са крилима као у птеродактила или шишмиша, који бљује ватру и краде овце или принцезе, једе принчеве или витезове. Нисте криви, „драгон“ се углавном преводи на наш језик као змај, али то није змај, већ аждаја, посебно биће у српској митологији. Наш змај је потпуно јединствено биће у европској традицији.