ПРЕВОД ОВОГ ЧЛАНКА НА СРПСКИ ТРЕНУТНО НИЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ
ИЗДВАЈАМО
Ријеч дијаспора ми је одувијек звучала као медицинска дијагноза, још кад јој се придодају симптоми носталгије, помислим како би нам доктори, намјесто лијекова, требали преписивати авионске карте. Али, и ако бисте добили рецепт за родне Мрчајевце или сафари у Кенији (јер сви коријени воде из Африке), мале су шансе да бисте се у доба пандемије отиснули на пут.
Припадници Црквено-школске општине „Света Тројица“ из Монтреала[1] дубоко верују и на примеру показују да је, уз веру, језик најпоузданији чувар културе, историје и идентитета једног народа. Тако је у нашој српској заједници, далеке 1963. године, од донације родитеља Стевана Јорговића, основана библиотека, која је све ове године бедем одбране и очувања српског језика и писма у овом делу Канаде.