
Шта је заједничко градовима Београд, Бањалука, Чикаго, Крагујевац, Нови Сад, Ниш, и Торонто?
Jedan je od troje proglašenih za ličnost godine u manifestaciji „Biografija dijaspore“ koja je tradicionalno, 15. put, održana u Torontu.
Много је наших људи у имиграцији који су постигли велике успехе и остварили блиставе каријере, али су широј јавности врло мало или готово непознати.
Prema popisu iz 1991, Bosna i Hercegovina je imala 43,47% Bošnjaka, 31,21% Srba i 17% Hrvata, dok se 6% ljudi izjasnilo kao Jugoslaveni, a 2% kao ostali. Religijska podjela bila je slična nacionalnoj: 99% Hrvata su katolici, 90% Bošnjaka su muslimani i 95% Srba su pravoslavci.
Овако лепу јесен као што је била ова протекла, Чикаго није видео већ дуже време јер се лето претапало у зиму, а из хладних и дугих зимских дана одмах се ускакало у шорцеве и мајице кратких рукава. Такав је Чикаго, имати пријатну јесен је премија.
Prošlo je više od dva meseca otkako je seoski poštar, na jadnom tomos motoru, doneo poveću kovertu tamnožute boje. Bacio sam pogled na dokumenta, onako usput, jer nisam razumeo šta piše, a onda ubacio kovertu u fioku, ne setivši se da sam godinu dana ranije poslao formular za iseljeničku vizu za Ameriku, tzv. Green Card Lottery.
Definicija uspjeha u imigraciji se može izraziti poznatom tezom – red, rad i disciplina. Mislim da ne poznajem nijednu uspješnu osobu u Austriji, koja je to postigla na drugi način.
„Čudnovato nasleđe“, roman Saše Veljović Ćeklić, nedavno je objavljen u izdavačkoj kući Rende. Poslednjih nekoliko godina Saša živi na relaciji Kalgari (Kanada) – Puerto Valjarta (Meksiko), po zanimanju je arhitekta, po poreklu Sarajka, a u književnosti opstaje gotovo dve decenije iz neprestane ljudske potrebe da priče zapiše.
Сунчање, дремуцкање испод палме, љуљушкање на морским таласима... Живот је личио на бајку. Једини проблем је био како се ријешити пијеска из купаћих гаћа све док се није покварила веш машина.
Ријеч дијаспора ми је одувијек звучала као медицинска дијагноза, још кад јој се придодају симптоми носталгије, помислим како би нам доктори, намјесто лијекова, требали преписивати авионске карте. Али, и ако бисте добили рецепт за родне Мрчајевце или сафари у Кенији (јер сви коријени воде из Африке), мале су шансе да бисте се у доба пандемије отиснули на пут.