Након дужег времена, средином фебруара текуће 2022. године, нашао сам се у центру Торонта, тачније на King улици која слови за финансијски епицентар Канаде. Уздуж ове улице се ређају највећи и најлуксузнији небодери – симболи моћи њихових власника, банкарских и финансијских институција.
Колико нас је пандемија удаљила једне од других, поготову ако смо у ове непуне две године живели сами, све је уочљивије. Већ по броју телефонских позива, по темама о којима се разговара, по расположењу људи које познајете, лично или само преко друштвених мрежа, у свему томе се осећа велика промена.
Знамо сви да љубав лако може да пређе у мржњу. Али у супротном смеру, потребно је много добре воље, широких гледишта и праштања да би мржња прерасла у љубав. Некако ми се чини да је једна група канадских Срба успела да своју нетрпељивост према тзв. „полицијској држави“ претвори у љубав и то захваљујући ковиду, док је друга још више омрзла ту исту „полицијску државу“ и то, опет, захваљујући ковиду.
Прошлог лета сам се сусрела са дудињама после више деценија и то у Торонту кад сам за време lunch паузе купила кесицу осушених mulberries, мислећи да је то мени неко непознато воће, a привучена његовом екстремно добром нутриционистичком вредношћу, отиснутој на полеђини паковања. 30% гвожђа и цинка и чак 190% Ц витамина у 40 грaма овог воћа. После сам видела да је воће пореклом из Турске и да се оригинално зове mures. Биле су то сушене беле дудиње.
Zamislite da ste na nekom javnom skupu i da se jedan od učesnika proglasi poklonikom boga Zevsa. Kakva bi bila vaša reakcija? Nema sumnje da biste pretpostavili da se ta osoba šali ili je u opasnoj zabludi, verovatno nestabilnog mentalnog sklopa. Vidite da se mitologija danas uglavnom doživljava kao sistem verovanja koji je postojao davno kako bi neukim masama objasnio naizgled neobjašnjiv svet. I to je delimično tačno.