Са друге обале много јасније видимо земљу из које смо отишли. Мени се то догодило два пута: 1998. године, када сам отишла из Србије у Канаду, и поново после двадесет три године, када сам се из Канаде вратила у завичај.
НЕГОВАЊЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Земље чланице Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) од 1999. године обележавају 21. фебруар као Међународни дан матерњег језика како би промовисале језичку и културну разноврсност и вишејезичност.
Језик - то је народ. А, ако хоћете да затрете један народ, уништите му језик и писмо. То је, нажалост, код нас присутно већ деценијама, па и вековима
Разумемо ли своју децу? Тачније, разумемо ли језик којим говоре наша деца?
"Да ли може постојати нешто усамљеније од особе умотане у тишину, јер је последња особа која говори свој матерњи језик, без могућности да свету прича о чудима за која зна, о мудрости и знању које се преносило са колена на колено гроз гласове и речи предака."
Лингвиста Michael Kraus
Свакодневно срећемо сувишно нагомилавање речи истог или сличног значења у говору или писању, што је у граматици познатије као плеоназам. Честа грешка у језику је и употреба паронима - речи сличног гласовног склопа, али међусобно различитих по постанку и значењу.
Уместо увода, даћу вам један краћи пример писања стручног текста на два начина: употребом страних речи и наших (српских) речи.
Па, просудите сами!
Приказ једног књижевног дела, написан пером стручног лица за српски језик.
Да бисмо приближили значај борбе за очување језика једног народа, пре навођења примера за замену страних речи или туђица, увек у уводу даjeмо нека стручна или научна мишљења у вези са овим предметом. Овом приликом наводимо мишљење о језику Јакоба Буркхарта, Швајцарца, наставника Свеучилишта у Базелу:
„Језик је најнепосредније, у највишем смислу посебно обелодањење духа народа, савршена слика тога духа, најтрајнија грађа у коју народи постављају суштину свог духовног живота, нарочито у речима песника и књижевника.“