Када посећујете Србију, било да сте у њој одрасли или само долазите као туриста, посветите бар један дан излету ван главног града Београда и обиђете три локалитета изузетних културних, историјских и природних феномена који сваког посетиоца остављају без даха, а све то уз хук друге највеће европске реке Дунава.
Велелепну вилу у Светогорској улици број 17 подигао је истакнути српски државник и дипломата, Јеврем Грујић, за своју породицу 1896. године. Посао је био поверен архитекти Милану Капетановићу, који је здање пројектовао у духу француског необарока и неоренесансе, док је пикторалну декорацију на фасади извео познати италијански уметник Доменико д’Андреа у стилу зграфита, што је редак случај у Београду.
Једном сам гледала на канадском Си-Би-Сију играну драму у чију радњу је била укључена и једна српска породица. Да би дочарао стан српске породице, сценограф је опремио њихову дневну собу са репликом чувене слике Уроша Предића – Косовка Девојка.
У овдашњим укрштеним речима често се тражи друго име за Нови Сад и тачно решење гласи: српска Атина, не без разлога - објашњавам својим гостима, Канађанима, тог августовског јутра, док крећемо да посетимо овај град у коме они нису били тридесет година!
рок, поп или латино музику! За потпуни доживљај Шумадије, њене атмосфере, менталитета или што би наша омладина у Канади рекла „вајба“, ту је Радио Шумадија!
Идеја „Лесковац јуче, данас, сутра“ родила се у мени убрзо након исељења из родног града, 2004. године. Изрека „време чини своје“ може се применити и на ову моју причу, јер због разних околности ова идеја није остварена раније.
Општина Гњилане налази се на југоистоку Косова и представља центар Косовског Поморавља. Гњилане је добило име по гњилости, мочварности земљишта и обухвата област горње Мораве, Изморника и Новог Брда. Први писани траг о Гњилану је из 14. века ...
Излoжбoм ћe бити прeдстaвљeнe oдaбрaнe кaрикaтурe кoje су oбjaвљивaнe у Jeжу у пeриoду 1935-1990. гoдинe. Кao вoдeћи сaтирични чaсoпис нa jугoслoвeнскoм прoстoру, Jeж je дуги низ деценија, зajeднo сa њeму срoдним зaгрeбaчким Кeрeмпухoм, љубљaнскoм Пaвлихoм и сaрajeвским Чичкoм, крeирao и диктирao „пулс“ зaбaвнe штaмпe.
Са друге обале много јасније видимо земљу из које смо отишли. Мени се то догодило два пута: 1998. године, када сам отишла из Србије у Канаду, и поново после двадесет три године, када сам се из Канаде вратила у завичај.
Па добро више, мислим да и ови врапци, што нам свакодневно долијећу на балкон, знају да ти је матура сутра и крај школе. Мислим, сине, да је сваком нашем укућану ријеч матура прва са којом лијеже и буди се. Поштеди нас мало...
Некада смо кроз Ршумове стихове учили да се домовина брани и цветом, и лепотом, и чашћу, и знањем, и лепим васпитањем. Све је тачно и применљиво у доба мира. Дужи су били они периоди историје, када су је наши преци бранили мачем и молитвом уз јасну идеју за шта се боре – „За крст часни и слободу златну“. Ових дана наш Београд је на свом длану исписао баш те речи.
Da li je Crna Gora nova investiciona destinacija za nas koji živimo u Torontu i Kanadi? Ako ništa drugo, vjerujem da vrijedi detaljnije istražiti.