ЧЛАНЦИ

ПРЕВОД ОВОГ ЧЛАНКА НА СРПСКИ ТРЕНУТНО НИЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ

ПРЕВОД ОВОГ ЧЛАНКА НА СРПСКИ ТРЕНУТНО НИЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ

ПРЕВОД ОВОГ ЧЛАНКА НА СРПСКИ ТРЕНУТНО НИЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ

ПРЕВОД ОВОГ ЧЛАНКА НА СРПСКИ ТРЕНУТНО НИЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ

ПРЕВОД ОВОГ ЧЛАНКА НА СРПСКИ ТРЕНУТНО НИЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ

ПРЕВОД ОВОГ ЧЛАНКА НА СРПСКИ ТРЕНУТНО НИЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ

ПРЕВОД ОВОГ ЧЛАНКА НА СРПСКИ ТРЕНУТНО НИЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ

ПРЕВОД ОВОГ ЧЛАНКА НА СРПСКИ ТРЕНУТНО НИЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ

U Kanadi sam od 1998, dakle 17 godina.  Pre Kanade živeo sam nekih sedam godina u Njemačkoj, a pre Njemačke, naravno, u Jugi.

Roditelji su me upisali na tekvondo kad sam napunio šest godina. To je bio moj prvi kontakt sa sportom. Njihova ideja je bila da popune moje slobodno vreme i da me nauče kako da poštujem sebe i starije.

Tekvondo je korejska veština koja se u biti bazira na samoodbrani. Od  2000. godine postao je deo Olimpijskih igara. Danas se ova borilačka veština uči i trenira u više od 180 zemalja i tretira se kao jedna od najefikasnijih tehnika odbrane. To je sport protkan filozofijom i veštinom koja se uči godinama.

U Kanadu sam došla sa porodicom, mužem Zoranom i ćerkom Katarinom u novembru 1994. godine. Katarina je imala svega godinu dana. Pre toga, živeli smo u Beogradu i tada smo naivno razmišljali: „Hajde da vidimo kako izgleda Kanada, ostaćemo tamo do Katarininog polaska u školu.“ Nije nam se išlo iz Beograda. Imali smo dobar posao i neposredno pre isteka vize, u poslednjem trenutku, došli smo u Toronto. Ali na kraju nam se dopao život u Kanadi, dobili smo drugu ćerku Isidoru i ostali 21 godinu.

U Kanadu sam došao 1997. godine. Znači pre skoro 20 godina, a kao da je juče bilo... Rođen sam u Glamoču (BiH), a prije nego što sam došao u Kanadu, živio sam nekoliko godina u Beogradu i Pančevu.