Najmanja komunikaciona jedinica je govorni čin, izvođenje određenog akta kao što je izjava, pitanje, naređenje, zahvaljivanje, čestitanje. Komunikacija je pre svega verbalna, ljudi kažu nešto jedno drugom, a onda od toga što izgovore imaju slušaoca jedno u drugom.
Према научном објашњењу „universal phoneme sensitivity“ сва новорођенчад имају способност препознавања различитих фонетских гласова из било ког језика. Али док одрастају, они губе способност да препознају фонетске разлике из других језика ...
Општина Гњилане налази се на југоистоку Косова и представља центар Косовског Поморавља. Гњилане је добило име по гњилости, мочварности земљишта и обухвата област горње Мораве, Изморника и Новог Брда. Први писани траг о Гњилану је из 14. века ...
Излoжбoм ћe бити прeдстaвљeнe oдaбрaнe кaрикaтурe кoje су oбjaвљивaнe у Jeжу у пeриoду 1935-1990. гoдинe. Кao вoдeћи сaтирични чaсoпис нa jугoслoвeнскoм прoстoру, Jeж je дуги низ деценија, зajeднo сa њeму срoдним зaгрeбaчким Кeрeмпухoм, љубљaнскoм Пaвлихoм и сaрajeвским Чичкoм, крeирao и диктирao „пулс“ зaбaвнe штaмпe.
Nikola Lončar je srpsko-američki pronalazač, osnivač i predsednik Tesline naučne fondacije u Filadelfiji, Pensilvaniji i jedan od najvećih promotera Nikole Tesle u SAD i šire.
Колико нас је пандемија удаљила једне од других, поготову ако смо у ове непуне две године живели сами, све је уочљивије. Већ по броју телефонских позива, по темама о којима се разговара, по расположењу људи које познајете, лично или само преко друштвених мрежа, у свему томе се осећа велика промена.
Док људи уче о историји, сусрећу се са разним племићким титулама, али их многи не разумију. Сигурно сте се и ви некада запитали, шта је кнез према војводи, шта представља жупан, бан и тако даље. Ако вас то интересује, покушаћу разјаснити српске племићке титуле.
Пржење у дубоком уљу се никако не препоручује, јер храна током пржења упија велику количину масноће што је чини калоричнијом али и нездравијом, будући да се тако уништавају и хранљиве материје.
Iako sam u Izrael stigla kao nestašna tinejdžerka, ipak sam gotovo dve godine bila u vojnoj službi, od toga osam meseci u avijaciji, protivavionski odsek, u prestižnoj kasarni u centru Tel Aviva. Bilo je to jedno od najvrednijih i najvažnijih iskustava koje sam u svom životu doživela.
Сунчање, дремуцкање испод палме, љуљушкање на морским таласима... Живот је личио на бајку. Једини проблем је био како се ријешити пијеска из купаћих гаћа све док се није покварила веш машина.
„Писма са ћириличним кодом“ Катарине Костић јесте књижевно остварење неуобичајене структуре и концепта, разноврсно у литерарном исказу и подтемама, а са чврстом главном темом и мотивом, које својом ненаметљивом фабулом до посљедње странице држи пажњу читаоца у стању драмског ишчекивања.
Са друге обале много јасније видимо земљу из које смо отишли. Мени се то догодило два пута: 1998. године, када сам отишла из Србије у Канаду, и поново после двадесет три године, када сам се из Канаде вратила у завичај.