TOMISLAV TERZIN - Doktor biologije i vanredni profesor Univerziteta Alberta u Edmontonu

Jedan je od troje proglašenih za ličnost godine u manifestaciji „Biografija dijaspore“ koja je tradicionalno, 15. put, održana u Torontu.

Šta je bio razlog da se odlučite na život u Kanadi i kako biste opisali svoje iskustvo života ovdje?

Za mlade podstanare, suprugu i mene, koji su se u četiri godine selili sedam puta s kraja na kraj Beograda, i pri tome pokušavali da zasnuju svoju porodicu, nažalost nije bilo mesta, niti bilo kakve perspektive u Srbiji. Nakon NATO bombardovanja, počeo sam da tražim priliku za postdiplomske studije, najpre u Evropi, a zatim i šire. U životu mnoge stvari zavise od zgode i prilike, a ako ste vernik, od proviđenja. Tako se dogodilo da je Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, u kome sam radio, posetio jedan naš, tada mlad profesor, koji je dobio poziciju na univerzitetu Western u Ontariju, Kanada. Došao je da traži potencijalne postdiplomce za svoju novoformiranu laboratoriju, pa sam se javio jer je tematika bila upravo ono što me je zanimalo, genetika razvića kod insekata. Dakle, Kanada je pronašla mene, nisam ja pronašao Kanadu, a mojoj zimogrožljivoj supruzi je to bilo poslednje mesto na kome bi zamislila budući život. Međutim, nije nam bilo teško da se odlučimo. Jednostavno nismo imali drugog izbora. To su bila jedina vrata koja su se otvorila. Tako smo u avgustu 2001. preleteli „baru“ sa četiri torbe. Što se tiče iskustva života u Kanadi, u kojoj smo sada već preko dvadeset godina, još je rano za memoare, ali mogu reći da je Kanada u koju smo 2001. godine stigli bila sasvim drugačija i bolja od onoga što je Kanada danas.

Šta Vas je inspirisalo da postanete biolog i koja specifična oblast Vas najviše interesuje? Možete li objasniti ključne aspekte ili principe Vašeg istraživanja ili oblasti stručnosti na jednostavan način za širu publiku i koje su njegove praktične implikacije?

Da postanem biolog su me inspirisali prirodni roboti, bube i leptiri, kada mi je bilo šest godina. Insekti su bili i ostali fokus mog interesovanja. Sa četrnaest sam odlučio da ću studirati molekularnu biologiju, jer sam tada shvatio da je to jedini način suštinskog razumevanja životnih procesa. Magistraturu i doktorat sam završio na Western-u u Kanadi, radeći na razviću parazitskih osica. Mada naizgled to ne zvuči kao tema zanimljiva za široke mase, u pitanju je jedno od najvećih čuda žive prirode. Jedna osica položi jedno jaje u jaje noćnog leptira. To jedno jaje se u domaćinu, gusenici noćnog lepira, podeli u preko hiljadu jednojajčanih blizanaca koji onda iznutra konzumiraju svog domaćina i progrizu put u spoljašnji svet, kao u filmu „Osmi putnik“ (Alien). Koga interesuju detalji, rad koji smo objavili u najprestižnijem svetskom naučnom časopisu Nature, može se naći na sajtu: https://www.nature.com/articles/nature03171

Od kada sam osnovao svoju vlastitu laboratoriju, https://sites.ualberta.ca/~terzin/

bavim se mimikrijom kod insekata, interdisciplinarnim istraživanjima vezanim za šare insekata, strukturne boje i biomimikriju, kao i estetikom u prirodi. O praktičnim implikacijama može se pročitati u mojoj najnovijoj knjizi “Šta je čovek te ga se opominješ”.

Kako poredite kvalitet obrazovanja i organizaciju studentskog života iz perioda u Beogradu kada ste studirali, sa kanadskim na koje direktno utičete?

Zapad je pragmatičan. Uči se samo ono što je neophodno, da bi se stvorili specijalisti. Sistem ne voli ljude koji misle izvan okvira svoje uske specijalnosti. Kakvo je trenutno obrazovanje na fakultetima u Srbiji, ne znam, ali smo u moje vreme dobijali mnogo šire i kvalitetnije obrazovanje, sa mnogo manje sredstava. Ondašnji socijalizam je školovao probleme i buntovnike današnjeg svetskog poretka. Nažalost, moram da primetim da su se mnoge moje kolege ipak fino uklopili u to „novo normalno“.         

Kojim vrstama preti skorašnji nestanak? Da li postoji neka institucija, kao što je Svetska banka sjemena na Svalbardu, u kojoj se čuvaju embrioni ugroženih vrsta, ili je to na lokalnom nivou? Koliko su uspješni eksperimenti kloniranja i da li uopšte ima smisla računati na takvu mogućnost?

Rapidno izumiranje bioloških vrsta je povezano sa destrukcijom prirodnih staništa, širenjem najraznovrsnijeg zagađenja, od mikroplastike, hemije na poljima, zagađenja vode i vazduha, preko genetske modifikacije do zvučnog i elektro-magnetnog zagađenja. Klimatske promene i bolesti među populacijama različitih vrsta su takođe bitan faktor. Što se kičmenjaka tiče, najugroženiji su vodozemci. Mene ipak najviše brine nestanak insekata. Biomasa insekata se u Evropi smanjila za tri-četvrtine u odnosu na situaciju od pre pedesetak godina. Među insektima me najviše brine lagano nestajanje medonosne pčele i drugih oprašivača.

Božanska mašinerija rađanja i množenja žive prirode (1. Mojsijeva 1) ne može biti nadomeštena nikakvim ljudskim tehnologijama kao što su banke embriona i kloniranje. Igranje boga je evidentno, ali će kao i svaka neprimerena igra, završiti plakanjem.

Kako vidite razvoj biologije u budućnosti i koje nove tehnologije i metodologije mislite da će odigrati značajnu ulogu? Koliko će na Vaš rad uticati vještačka inteligencija?

Čovečanstvo sebi ubrzano kopa raku najnovijim biotehnologijama. Koliko nam je budućnosti ostalo, ne znam, to će zavisiti od toga koliko budemo uspešni u samouništenju naše vrste. Tzv. veštačka inteligencija će verovatno za koju godinu dovesti do toga da ću postati višak na platnom spisku.

Kakav savjet biste dali mladim ljudima, koje vještine i osobine smatrate ključnim za uspjeh u oblasti biologije?

 Živimo u vremenu u kome je nezahvalno deliti savete. Iako i sam imam dvoje mlade odrasle dece, nemam bolji savet, ni za njih ni za bilo koga drugog, nego da se od mladosti uče hodati kroz život sa Bogom i oslanjati se na Boga.

Nauka, nažalost, sve više postaje svoja antiteza, tako da uspeh u nauci, kao i u svakoj drugoj oblasti ljudskih delatnosti, sve manje zavisi od stručnih osobina i veština, a sve više od politike i priklanjanja određenim ideologijama. Kakva je korist od ovozemaljskog uspeha, ako u procesu izgubimo dušu?

Prije svakog izlaganja naglasite da ne zastupate stavove Univerziteta na kojem radite, već svoje lične. Kako usklađujete kontradikcije i osiguravate da lična ubjeđenja ne utiču na naučno istraživanje i nastavu na univerzitetu? Da li ste nekada zbog njih doživjeli neugodnosti?

Studentima predajem genetiku, biologiju razvića i invertebrate. Zbog dominantnog nastupa evolucionizma, u javnosti vlada ta zabluda da je biologija isto što i teorija evolucije. Univerzitet, koji je sekularna ustanova, zahteva od mene da se prilikom javnih izlaganja u kojima kritikujem teoriju evolucije ili iznosim teme za koje nisam usko stručan, izjasnim da govorim u svoje lično ime. Dakle, zbog akademske slobode, koja se nekim čudom donekle i dalje poštuje, ne mogu da me spreče da javno iznosim svoje stavove, ali se od njih ograđuju. Istorija će im se zbog toga jednog dana smejati. Jedna od mojih osnovnih teza je da kontradikcija između nauke i religije ne postoji. Nemam šta da po tom pitanju usklađujem. Postoji kontradikcija između izvesnih naučnih teorija, kao što je teorija evolucije, i religije. Vaše pitanje treba uputiti teističkim evolucionistima. Tu ima kontradikcija. Neugodnosti su deo cene kada u svetu laži pokušavate da sledite stazu Istine. Nisam pogrešio stavljajući veliko slovo na Istinu. Hristos je Put, Istina i Život. Rado plaćam tu cenu.

Objavili ste nekoliko knjiga, za one koji ih nisu čitali, kakve teme obrađuju?

Objavio sam četiri knjige. Jedna je udžbenik biologije razvića:

https://tophat.com/catalog/science-&-math/biology/full-course/developmental-biology-for-undergraduate-studies/3505/

„Medonosna pčela – jevanđelje prirode“ je moj prvenac, iz 2010. To ujedno smatram i svojom najboljom knjigom koja se bavi čudima biologije medonosne pčele. „Naučna cenzurisana otkrića“ su zapravo zbornik članaka koje sam tokom jednog perioda objavljivao u časopisu Srpske dijaspore „Kišobran“ koji je u međuvremenu, nažalost, ugašen. Najnovija knjiga iz 2022. je „Šta je čovek te ga se opominješ“. Ona se bavi pitanjem odnosa nauke i religije tako da je toplo preporučujem kao najcelovitiji odgovor na Vaše pitanje o kontradikciji između nauke i religije.

Često spomenete da ste bivši ateista, a danas odgovore na mnoga pitanja pronalazite u Bibliji. Nasuprot Vas su oni koji su bili vjernici, ali su nakon proučavanja iste, postali ateisti ili gnostici. Jeste li ikada javno razmijenili svoje mišljenje sa takvima? Na koji način biste uskladili različitost vjera i običaja i nepodržavanja istih, budući da postoji samo jedna istina?

Nisam naročiti pobornik debata, jer mi nije poznata nijedna debata nakon koje je bilo ko od sagovornika promenio svoje mišljenje. To je manje-više gubljenje vremena, mada sam otvoren za dobro organizovane debate u kojima bi se poštovala osnovna pravila kulture. Budući da je danas narod istreniran na rijaliti programe, možda bi debata nekome i koristila. Međutim, nema nikoga da se javi da debatuje. Učestvovao sam u jednoj civilizovanoj javnoj debati sa kolegom evolucionistom. Taj snimak je dostupan na kanalu You Tube. U pravu ste kada kažete da postoji samo jedna istina. Međutim, nije moj posao da usklađujem bilo šta sa bilo kime. Bog nam je svima dao slobodu izbora i određenu dozu razuma. Svako odgovara za sebe.

Ko je Tomislav Terzin u privatnom životu?  

Ako bih morao sebe da opišem jednom rečju, ta reč bi bila kolekcionar. Uživam u knjigama, koje na moju sreću, a na generalnu nesreću čovečanstva, danas svi bacaju ili prodaju budzašto. Kada, u bliskoj budućnosti, internet umukne, čovečanstvo će kukati za knjigama kojih je sve manje. Sakupljam i poštanske markice, one najstarije kao i one sa tematikom flore i faune, jer je to minijaturno slikarstvo, enciklopedija znanja, a u isto vreme i opipljivi deo istorije. Ipak mi je najveća strast kolekcija insekata, školjki, minerala i fosila. E sada, sve to je trebalo smestiti u malu kućicu u kojoj živimo Nevena, Teodor, Tasian i ja. Ne znam kako me trpe sa svim tim mojim kolekcijama, ali jedno znam za sigurno, a to je da me vole. Tako su i oni moje najveće blago, jedino koje mogu zadržati i u večnosti.