ЧЛАНЦИ

Интервју је оригинално објављен у 1. броју САН-а, јула 2015

УДАХНУЛА САМ ДУХ СРБИЈЕ ТОРОНТУ

„Нисам желела да емигрирам у Европу, јер сам имала утисак да нас гледају као грађане другог реда. Нисам изабрала ни Америку, јер тамо морате да се одрекнете свог културног наслеђа. Канада ми се учинила као срећно решење, јер даје могућност да човек негује своју културу и језик.“

Ima svega trideset četiri godine, odlučan, sa velikom željom da savlada izazove i veoma strastven prema politici. Od prošlog juna Stiven Leće (Stephen Lecce), izabran u okrugu King-Von (King-Vaughan) u redove progresivnih konzervativaca 2018. godine, postao je ministar obrazovanja. Zahtevan položaj, ali kako se može videti iz njegovih reči, počastvovan je ukazanom prilikom. U vreme kada je školski sistem u haosu zbog štrajkova koje četiri nastavna sindikata svakodnevno objavljuju, naizmenično ali i u isto vreme, ministar Leće izdvojio je svoje vreme za intervju u časopisu Korijere Kandezi (Corriere Canadese).

Српски музеј културног наслеђа се налази у Виндзору, у покрајни Онтарио, и ове године ће прославити 33 године постојања. Музеј је од изузетног значаја за српски народ у дијаспори јер је јединствено место у свету на коме се налазе бројни предмети који сведоче о животу наших људи у Канади, нашој култури и обичајима. У највећем српском музеју ван граница Србије могу се наћи народна ношња, старе фотографије, ретке књиге, музички инструменти, новине и разна документа. Према речима Јулке Влајић, члана одбора Српског музеја културног наслеђа у Канади, најстарији експонат у музеју су поштанске марке из деветнаестог века, из времена краља Милана, а музеј поседује и везени прслук из 1889. године.

Federalna tarifa na zagađenje atmosfere je sprovedena u našoj provinciji pod federalnim aktom „Greenhouse Gas Pollution Pricing Act“. Cilj akta je oporezovati sva industrijska postrojenja koja igraju značajnu ulogu u zadržavanju toplote u atmosferi. Akt je najpre primenjen na velika industrijska postrojenja koja emituju više od 50.000 tona ugljen-dioksida godišnje u januaru prošle godine. Manja industrijska postrojenja, koja emituju od 10.000 tona do 50.000 tona ugljen-dioksida godišnje, imaju opciju da izaberu da li žele plaćati porez na osnovu stepena zagađenja koji emituju. Provincije kao što su Britanska Kolumbija (British Columbia), Alberta (Alberta) i Kvebek (Quebec), koje su federalni porez na zagađenje ugljen-dioksidom primenile pre Ontarija, zabeležile su najbrži ekonomski rast u 2017. godini. Vodeći se prethodnim iskustvom iz tri kanadske provincije, nije nerealno očekivati da i Ontario može zabeležiti sličan uspeh.  

Јавни простор, трг, коридор, улица, сквер, парк или најпрометнија магистрала, заправо може постати предмет наших најинтимнијих доживљаја и перцепција што дефинише и однос према том истом простору. Архитектонско-урбанистички оквири ове просторе именују по најразличитијим  хијерархијским и валоризацијским оквирима и становиштима. Међутим, некада би да чујемо једноставне, људске приче које стоје иза назива градских простора.

Када први пут крочите на тло Аустралије, неминовно се упитате шта бисте посетили. Какав год избор да направите, промашаја нема и увек ће нешто остати за следећи пут. Јер, ова земља обилује шумама, долинама, пустињама, а цео овај континент, окружен морима, представља једну велику плажу. Први досељеници стигли су са мора, цивилизација је или донела или однела срећу староседеоцима и дођошима. Вредности и обичаји су били и остали толико различити и једино је заједничко то што и данас постоје на истом месту. Ја сам само туриста, али ћу имати среће да видим и оно што туристи најчешће не виде - светску престоницу опала!

Probudio sam se jednog jutra i odlučio: danas ću da trčim maraton! E jeste... kad bi to bilo tako lako. Pa ne trči se maraton baš tek tako. Takva trka niti je laka niti kratka. Sve se, međutim, može. Naravno ne tako odjednom. Ali malo-pomalo, vežbanjem se stigne i do maratona. Nisam nikad ni pokušao, ali dok sam se još letimice i nosio mišlju da probam, nekako mi se činilo da me to neće ispuniti.

Ово питање ми често постављају рођаци и пријатељи из Србије када направим веганско јело или када им кажем да углавном једем вегетаријанску храну. Неки то изговоре у шаљивом тону, неки ме питају из радозналости, док други изражавају забринутост за моје здравље (а имам утисак да брину да ли је са мном све у реду и на менталном плану).

Овог пролећа, када је велики број самоубистава младих потресао удаљене заједнице на северу Канаде, у неким местима организован је лов на канадске гуске, замишљен као рехабилитациони програм за тинејџере, у нади да ће их ово искуство приближити природи, одагнати им црне мисли и понудити нови угао гледања на живот. Деца су била укључена у цео процес од лова, черупања и припреме меса на онај стари начин својих предака, прилагођен животу на овим изолованим и хладним просторима.

Пишем ово непосредно пред саму штампу пролећног броја САН-а. Догађаји се одвијају великом брзином, а светска ситуација и наш живот мењају се не само из дана у дан, већ готово из сата у сат. Човечанство не бележи ништа слично у новијој историји. Велики шамар! Мислили смо да смо модерни, напредни, јаки, а спознали смо за свега пар седмица да можемо бити чак и збрисани са ове планете и нестати у вечној бесконачности. Епидемија корона вируса је отворила очи човечанству 21. века, насмејала му се у лице и показала сву нашу немоћ.

Ovo je, zaista, najvažniji sajam rudarstva i ima poseban značaj te, shodno tome, Srbija uvek ima svoju delegaciju na visokom nivou. I ove, kao i prošle godine, delegaciju su činili ministar, državni sekretar i pomoćnik ministra što pokazuje stranim investitorima da Srbija sa pažnjom prati dešavanja u ovom sektoru i da je spremna da izađe u susret kompanijama koje žele da ulažu u našu zemlju.