Intervju sa ministrom obrazovanja Ontarija Stivenom Lećom (Stephen Lecce)

Preuzeto iz časopisa Korijere Kanadeze (Corriere Canadese)
Prevela Katarina Marković

Ima svega trideset četiri godine, odlučan, sa velikom željom da savlada izazove i veoma strastven prema politici. Od prošlog juna Stiven Leće (Stephen Lecce), izabran u okrugu King-Von (King-Vaughan) u redove progresivnih konzervativaca 2018. godine, postao je ministar obrazovanja. Zahtevan položaj, ali kako se može videti iz njegovih reči, počastvovan je ukazanom prilikom. U vreme kada je školski sistem u haosu zbog štrajkova koje četiri nastavna sindikata svakodnevno objavljuju, naizmenično ali i u isto vreme, ministar Leće izdvojio je svoje vreme za intervju u časopisu Korijere Kandezi (Corriere Canadese).

Pregovori ministra s nastavnicima osnovnih škola nastavili su se nedavno nakon pauze od šest nedelja. Rekli ste da se nadate da će vam Nastavnički savez osnovnih škola u Ontariju (Elementary Teachers' Federation of Ontario) dostaviti realne predloge. Kako bi po Vašem mišljenju izgledali ti predlozi?
Od početka pregovora, sindikat je podneo zahtev za povećanje plata za 2% i ostao je čvrst pri tom zahtevu. Vlada je ponudila 1%, ali ponuda nije prihvaćena. Ono što tražim je da sindikat bude razumniji budući da nastavnici u srednjim školama zarađuju  91.000 dolara godišnje, što je druga po visini zarade plata u našoj zemlji i mnogo  više od prosečne zarade. Vlada bi radije uložila 1,5 milijardi dolara u dečje programe. Neću podizati porez starijim osobama ili porodicama kako bih njima povećao plate.

Osim povišice, postoje i druge nesuglasice sa sindikatom prosvetnih radnika, kao na primer broj učenika u razredu, dodatna sredstva za studente, ukidanje kurseva za učenje preko interneta. Sve u svemu, potrebni su kompromisi za postizanje dogovora.
Baš tako, obe strane u pregovorima ne mogu ostati utemeljene u svojim stavovima i Vlada je već preuzela korake u tom smeru. Što se tiče broja učenika u razredu, smanjili smo broj sa 28 na 25 tražeći i dalje načine kako bi se taj broj još više smanjio. Što se tiče kurseva na internetu, smanjili smo broj kurseva sa četitri na dva. Otvoren sam za svaku ideju o poboljšanju obrazovnog sistema i, opet ističem, ono čemu se suprotstavljam je povećanje plata.

Zašto Vaša vlada predlaže učenje preko interneta dok sindikat prosvetnih radnika odbacuje ovu metodu učenja?
Uveren sam da se obrazovanje u mnogim slučajevima može upotpuniti kursevima ove vrste. Deci, takođe, treba omogućiti da razvijaju tehnološko znanje kako bi bili konkurentni u svetskoj ekonomiji jer to sve više postaje uslov za nalaženje posla. Svet se menja, biti u toku sa vremenom i promenama je presudno. Naravno, ne treba zaboraviti da ove kurseve treba da drže visoko obučeni nastavnici.

Ministre, zar ne mislite da bi deca i mladi takođe trebalo da pohađaju školu kako bi se družili i kako bi imali direktan kontakt sa nastavnicima i vršnjacima?
Naravno i upravo iz tog razloga 95% predmeta predavaće  se u školama. Nameravamo kombinovati te dve metode sticanja znanja i na taj način pripremati decu za budućnost.

I Vi ali i predsednik sindikata prosvetnih radnika kažete da su roditelji na Vašoj strani. Međutim, Sindikat nastavnika osnovnih škola Ontarija (The Elementary Teachers' Federation of Ontario) je potvrdio da rezultati njihovog internog istraživanja ukazuju na to da roditelji podržavaju učitelje.
Drago mi je što ste pomenuli činjenicu da je to njihovo istraživanje. Moje iskustvo se razlikuje od njihovog. Razumem da roditelji žele da štrajk što pre stane i da deca koja treba da  idu u školu ne moraju plaćati tako visoku cenu. Štrajkovi, uz sve neugodnosti koje nose sa sobom, nanose i veliki stres porodicama.

Premijer Ford je isključio, barem za sada, zabranu štrajka prosvetnih radnika. Kako planirate prevazići ovu mesecima nerešenu situaciju?
Ono što želim je da postignem dogovor za pregovaračkim stolom, a ne da razmatram druge alternative. Uspeli smo to postići sa Kanadskim sindikatom državnih službenika (Canadian Union of Public Employees) i Savezom prosvetnih radnika u Ontariju (Educational Workers ’Alliance of Ontario). Možemo to postići i sa ostalim sindikatima ako oni omekšaju svoje stavove, pregovaraju sa dobrim namerama i, pre svega, prestanu davati prioritet svojim zaradama.

S obzirom na haos s kojim ste suočeni, da li ste se nekada pokajali što ste prihvatili položaj ministra obrazovanja, važan ali i problematičan portfelj?
To što sam ministar obrazovanja velika je čast za mene. Ponosan sam na to što sam Kanađanin italijanskog porekla i želim braniti vrednosti na kojima sam odrastao. Situacija koja je nastala sa sindikatima nije usmerena lično na mene. Možemo se vratiti u dane premijera Boba Raea (Bob Rae) i videti da su se ministri neprestano suočavali sa takvim teškoćama. Ja sam najmlađi ministar obrazovanja u istoriji Ontarija i želim da mladi ljudi znaju da se ja za njih borim. Lideri sindikata se bore za svoje članove. Ja ću nastaviti braniti učenike i porezne obveznike Ontarija. Možete mi verovati da sam počastvovan i ushićen jer želim napraviti razliku u životima mladih.

Zahvaljujemo Džou Volpu, uredniku časopisa (Joe Volpe, Editor-in-Chief) što nam je ustupio ovaj intervju koji je originalno objavljen u časopisu Korijere Kanadeze (Corriere Canadese).