Саговорник САН-а је др Алексеј Елистратов, специјалиста анестезиолог и нарколог, директор клинике ВИП Воробјев у Београду. Ова болница је специјализована за лечење болести зависности и психичких поремећаја, а њени лекари се залажу за потпуну рехабилитацију пацијената. За др Елистратова и његов тим, пацијент и његова адикција нису део статистичке аналитике, већ индивидуални здравствени проблем, којем се прилази веома хумано и темељито.
Sve što je bilo svakodnevica Toronta, njegove urbane gustine koju čini par osoba na jedan kvadratni metar – bilo trotoara, voza, lifta poslovne zgrade ili ugostiteljskog prostora, proteklog proleća dovedeno je u pitanje i to uvođenjem neophodne mere zdravstvene zaštite protiv novog virusa. Propisano je držanje rastojanja, fizička udaljenost od dva metra. Toronćani su se snašli i fizički i mentalno uspostavili svoju novu jedinicu gradske mere - krug prečnika preko dva metra.
Apćiha!
Ranije smo djetetu, kada kihne, sa osmijehom tepali – „pis maca“; kada se to dešavalo odrasloj osobi, slijedilo je standardno – „nazdravlje“, a sada, kada neko kihne, a pogotovo – kad se nakašlje, svi se nesvjesno trznemo i ubrzamo korak, uglavnom u suprotnom pravcu od tog neznanca.
Virus korona, i sve što se dešava zbog njega, danas je neizbježna tema. Covid-19 je uzdrmao sve segmente naših života i zbog toga su internet portali i radio i TV-programi prepuni različitih informacija. Međutim, u cijeloj toj diskusiji vrlo malo pažnje se pridaje mišljenju mladih o ovoj nesvakidašnjoj situaciji, pa sam upravo iz tih razloga odlučio da napišem nekoliko rečenica.
Уколико је ово што нам се дешава од марта ове године предводница апокалипсе, онда и није тако лоше. Како смо се надали, добро смо се удали. Уместо гушења у угљен-моноксиду, умирања од нуклеарног зрачења, убијања у светском рату, ми удишемо чист планински ваздух усред милионских градова, једемо свеже припремљену домаћу храну, неки од нас не раде пуном паром на послу... Деца (чак и она мало старија) су код куће, цела породица је на окупу. Шетамо се по комшилуку, а коначно и упознајемо комшије. Пријатне пролећне вечери проводимо у свом дворишту, окрећемо маршмелоу на ватри испод звезданог неба.
Сада када смо већ пола године у пандемији вируса ковид-19, из медија се стиче утисак да свака земља на планети има барем једну медицинску институцију која увелико ради на изуму вакцине, огромне суме новца се одвајају за истраживања, а државе већ проактивно склапају уговоре са фармацеутским кућама које ће производити будућу вакцину. Истовремено, у паралелном свету друштвених мрежа, круже многобројни рецепти за вакцину или лек против вируса корона, које поставља наводно медицинско особље као и разноразни сумњиви самопрозвани стручњаци.
Ljudi koji dolaze sa naših prostora su generalno veoma pragmatični. Međutim, znamo da budemo i veoma oprezni, analitični, (pre)često i sujevjerni. Rijetko kada uzimamo sve ono što nam se servira zdravo za gotovo. Možda tako i treba, u većini slučajeva! Ne može se reći da nas je istorija baš nešto milovala.
Otkako je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju kovid-19, kanadska vlada marljivo radi na informisanju svojih građana, pružajući im sve raspoložive izvore da bi se spremno i na najbolji mogući način suočili sa pandemijom.
Kanadski Plan ekonomskog odgovora na kovid-19 – predstavlja sveobuhvatni plan koji obezbeđuje Kanađanima mogućnost plaćanja osnovnih stvari, poput hipoteke, stanarine i namirnica, ali u isto vreme daje podršku preduzećima da nastave da plaćaju svoje zaposlene i račune tokom ovog vremena koje odlikuje neizvesnost.
https://www.canada.ca/en/department-finance/economic-response-plan.html
На аутопуту број 5 у Оквилу налази се црква која је прави бисер православља. Иако мала, она светли својом племенитом мисијом да очува православље и окупља српски род.
Teško je reći šta me je to tačno privuklo diplomatiji, ali još u srednjoj školi kopkala me ideja da bi diplomatija mogla omogućiti interesantan život. Oduvek sam volela da putujem i istražujem nove kulture, tako da je diplomatija nudila način da ostvarim taj svoj cilj i da još budem plaćena za to! Počela sam da studiram političke nauke i naročito međunarodne odnose na univerzitetu kao najbolji način da postignem taj cilj.
Сваки сусрет са Илијом Шаулом, човеком многих интересовања и талената, који је међу нашим људима и у матици и у расејању познат пре свега као писац, у неком ће тренутку отворити тему завичаја. Илијин завичај је Кордун. Преци су му се на ту земљу населили још почетком 18. века, тако да су тамо били и у време Војне крајине.
Већ смо прошли кроз неколико фаза током пандемије вируса корона. Прву фазу назвала бих „фаза шока, страха и изолације“, другу „фаза прилагођавања и делимичног опуштања“, а сада смо већ ушли и у трећу која би се могла назвати „ново нормално стање у ишчекивању вакцине“. У разговору са људима сада све чешће чујем да ће пандемија трајати још барем две године. Да смо тако нешто морали да закључимо пролетос, вероватно бисмо сви упали у колективну параноју и депресију, док сада, после дугог и топлог лета, не изгледа све тако црно.