Тесла, вечити становник Нијагаре

Поводом 160. годишњице рођења Николе Тесле и десете годишњице подизања споменика човеку који је осветлио двадесети век

Добро се сећам блиставог јулског дана пре десет година, када сам се пропињала на врхове прстију да боље видим откривање споменика Николи Тесли, једном од највећих научника свих времена, једном од најзначајнијих Срба у историји. Била сам једна од многих којима је срце задрхтало од узбуђења и поноса и који су при откривању споменика дирнути пустили сузу. Те недеље 10. јула 2006. године је на канадској страни Нијагариних водопада стајала уједињена српска емиграција.

Идеја се родила 2003. године у Хамилтону, на седници Српске народне одбране. Седници је председавао Бора Драгашевић. Ближила се шездесета годишњица Теслине смрти и сто педесета годишњица његовог рођења. Драга Драгашевић се на Нијагари срела са Ацом Пантелићем, бившим председником ЦШО Свети Ђорђе, и њеним тадашњим председником Душаном Колунџићем. Идеја је рођена, а предлог Аце Пантелића да се подигне споменик поред водопада почео је да се остварује.

Прво је 10. јул установљен као Дан Николе Тесле на Нијагари. Затим су Драга Драгашевић и Душан Колунџић предложили Градском већу подизање споменика. Госпођа Драгашевић је Градском већу поклонила две вредне уметничке слике, које су биле у поседу њене породице: Теслину фотографију из 1933. и Теслин портрет - литографију, рад Драгана Малешевића Тапија.

Од тог тренутка организацију је преузела ЦШО Свети Ђорђе и формиран је специјални одбор на челу са господом Колунџићем и Пантелићем. Да би се од Niagara Parks Commission добила дозвола за подизање споменика, српска заједница настањена у Нијагари је искористила свој утицај и дугогодишњу добру репутацију. Након конкурса за вајара, Лесу Драјсделу и његовој вајарској радионици припала је част да излију кип у бронзи. Интересантно је поменути да је као модел послужио Теслин земљак, Србин по имену Никола Глумац, пореклом из Лике, а тада настањен у Хамилтону. Данило Рачић, инжењер из Торонта, бесплатно је израдио нацрт и поставио цементно постоље за споменик.

Средства за подизање споменика прикупила је организација под називом Tesla Memorial Fund. Ниједна од великих фирми које користе Теслине изуме, као што су Westinghouse, General Electric, Ontario Hydro, Tesla Motor, није, нажалост, дала ни најмањи прилог.

На Теслин 150. рођендан, церемонију откривања споменика отворили су удружени хорови из Нијагаре и Хамилтона. Сателитски пренос је омогућио и Србима у отаџбини да присуствују овом значајном тренутку. На месту где се остварио један од највећих изума Николе Тесле, крај Нијагариних водопада, госпођа Драга Драгашевић, водитељ програма, обратила се присутнима речима: „Никола Тесла је својим изумима наизменичне струје и великим бројем других проналазака ударио темељ модерном технолошком друштву у свету. Никола Тесла је оставио вечни споменик свом имену, Нијагариним водопадима, нашој отаџбини, Канади и читавом свету када је први генератор прорадио, а само три године касније прва трансмисија електричне енергије пренета је са Нијагаре у Бафало. Остало је историја.“

О лику и значају Николе Тесле говорили су канадски званичници, а у име Владе Србије присутнима се обратио Милан Париводић, министар за економске односе са иностранством. Породицу великог научника представљао је Вилијам Тербо, унук Теслине сестре Ангелине. Откривању споменика присуствовали су представници Амбасаде и Конзулата Србије, као и други значајни гости. У музичком делу програма наступили су наши хорови, фолклор и музичари из Канаде и матице.

Сваке године хиљаде посетилаца Нијагариних водопада прођу поред споменика који су канадски Срби подигли свом великану. Још има оних који не знају кога представља фигура високог и мало погуреног мушкарца, који, погледа управљеног ка водопадима, у левој руци држи шешир, а у десној штап. Али, као што сам сигурна да нема Србина који с поносом не застане поред споменика да ода пошту великом научнику и фотографише се поред овог мајсторског вајарског дела, тако сам сигурна и да ће време и напори наше заједнице у Канади учинити да име Никола Тесла буде свима знано, а његов допринос нешто што се препознаје и цени у целом свету.

Постоји прича да је Тесла, шетајући једним парком у Будимпешти, застао и штапом почео да у песку црта скицу индукционог мотора. Канадски вајар Драјсдел је тај моменат овековечио тако што је Теслину фигуру у природној величини поставио да гледа према водопадима док штапом исцртава скицу, а сам споменик је на постољу које је исечак тог истог индукционог мотора.

За овај чланак коришћен је материјал из књиге Боре Драгашевића „Стопама предака“. Породица Драгашевић је великодушно понудила не само писани материјал него и приложене фотографије.

У суботу 25. јуна 2016. у 15 часова, на месту где се налази споменик, биће званично отворен Теслин парк са дрвеним клупама, цвећем и осветљеним стазама које воде до споменика. На бронзаним плочама биће у знак захвалности написана имена великих дародаваца, који су за изградњу споменика даривали по 50 хиљада долара (Црква Светог Ђорђа у Нијагари, Српска народна одбрана и Република Србија), као и оних који су поклонили по 25 хиљада долара.