АКТУЕЛНО

Да ли сте некада зими, док пада снег, возили између два града у Онтарију ван аутопута? Aко јесте, то искуство никада нећете заборавити. Снег брише, пут завејан, а осветљеност – нула. Ако притиснете дугме за круз, нпр. 50 км на сат, онда је то као да летите у небо… Готово да је и тако, јер се пут и небо не разликују. Ако се при томе слуша Ерик Клептон, е, онда се врло лако може излетети са пута, па ком точкови, а ком шофершајбна.

Да ли сте у скорије време крстарили интернетом тражећи податке о неком производу који вас интересује? Или сте, можда, погледали препоруке за  недавно отворен ресторан у вашем граду?

Обраћам вам се у ово минорно(допско) доба да вас охрабрим, јер се тако и сама охрабрујем. До јуче још разјашњавасмо предзнаке и знаке глобализације у намери да је разобличимо и својим животима нађемо смисао усред олујног, трусног и политички несувислог времена. А сада се десило нешто што нам је поглед усмерило ка новом н

Уколико је ово што нам се дешава од марта ове године предводница апокалипсе, онда и није тако лоше. Како смо се надали, добро смо се удали. Уместо гушења у угљен-моноксиду, умирања од нуклеарног зрачења, убијања у светском рату, ми удишемо чист планински ваздух усред милионских градова, једемо свеже припремљену домаћу храну, неки од нас не раде пуном паром на послу... Деца (чак и она мало старија) су код куће, цела породица је на окупу. Шетамо се по комшилуку, а коначно и упознајемо комшије. Пријатне пролећне вечери проводимо у свом дворишту, окрећемо маршмелоу на ватри испод звезданог неба.

Сада када смо већ пола године у пандемији вируса ковид-19, из медија се стиче утисак да свака земља на планети има барем једну медицинску институцију која увелико ради на изуму вакцине, огромне суме новца се одвајају за истраживања, а државе већ проактивно склапају уговоре са фармацеутским кућама које ће производити будућу вакцину. Истовремено, у паралелном свету друштвених мрежа, круже многобројни рецепти за вакцину или лек против вируса корона, које поставља наводно медицинско особље као и разноразни сумњиви самопрозвани стручњаци.

Теоретичари кажу да је глобализација светски процес који тежи јединствености света. Захваљујући развоју науке, технологије и комуникација, то је и процес у коме су односи међу људима интензивнији, па се свет све више отвара и смањује, и тако постаје „глобално село“. У економском и политичком смислу, глобализација је покрет којим се капитализам (вођен из једног центра моћи) шири  у све делове света.

У данашњем северноамеричком друштву, а посебно на радном месту, забрањено је отворено изражавање мишљења која се могу сврстати у предрасудe. Расправе, коментари и вицеви на рачун расне различитости, етничког порекла, политичког опредељења, сексуалне оријентације и других врућих тема, које у себи садрже висок ризик потенцијалног испољавања предрасуда, обично су по страни у разговорима на послу, а све су ређе и међу комшијама, познаницима и пријатељима.

Дабогда немао па имао! То је клетва која се обистинила многима који су се из социјалистичког уређења преселили у развијено северноамеричко, капиталистичко, потрошачко друштво. Зарађивање, али и трошење, представљају готово највеће свакодневне стресове кроз које пролазимо. Као да смо заборавили да онда када имамо новац, имамо и далеко бољу позицију него када га немамо.

Savremeni razvoj tehnologije i telekomunikacija doveo je do mogućnosti novog načina rada - rada od kuće. Ova nova pojava je sve popularnija kako među zaposlenima tako i među poslodavcima. Mnoge kompanije omogućavaju svojm radnicima da rade od kuće kako bi smanjile operativne troškove (kancelarijski prostor, kancelarijski nameštaj, troškovi grejanja, struje itd). Rad od kuće donosi i samim zaposlenima mnogo prednosti. Statistika koju je objavila kompanija „Owl Labs“ kaže da trenutno 52% ljudi na svetu radi od kuće bar jednom nedeljno, dok bi 24% radnika iz Sjedinjenih Američkih Država pristalo i na 10% manju platu ukoliko bi mogli da rade od kuće.

Врло често канадски, али и светски медији, представљају земље у „којима се најбоље живи“, или тзв.„срећне земље“. Критеријуми су различити, публика и не обраћа нарочиту пажњу шта је узето у обзир приликом интервјуисања, односно сакупљања података и извођења закључака. 

„Internet stvari“ Internet of Things (IoT) je mreža fizičkih uređaja, vozila, kućnih aparata i ostalih proizvoda sa ugrađenom elektronikom, softverima i senzorima koji omogućavaju da se ovi uređaji povezuju I razmenjuju podatke. Stručnjaci predviđaju da će do 2020. godine biti oko 30 milijardi objekata koji će imati mogućnost da se umreže.

MОДЕРНА БАЈКА О ДЕВОЈЦИ И АЖДАЈИ