OČUVANJE SRPSKE TRADICIJE U OTAVI

Ponekad ono što izgubimo, iznova pronađe put do nas, možda ne na način kako  smo se nadali…   Trenutno zbog ograničenja nastalih koronavirusom,  ljudi se osećaju kao da gube slobodu življenja.  Međutim,  te puteve će ponovo stvoriti i dobiti  nadu za slobodan  život.

Kako je to zajednica ljudi sa prostora bivše Jugoslavije u Otavi  funkcionisala pre kovida?

U milionskom gradu Otavi nas i nema tako mnogo, kao recimo u Torontu. Stručni i srčani mladi ljudi došli su ovamo bežeći od ratnih dešavanja u svojoj zemlji.  Svako je poneo ljubav prema svom ognjištu i tradiciji, sa željom da ovde uspostavi harmoniju između onoga što je doneo i onoga što je u novoj sredini prihvatio, baš kao i Sv. Sava, između Zapada i Balkana, odakle potičemo. Energija ljudi i njihova sposobnost podigla je novu Crkvu i Kulturni centar.  Svi ljudi zajednice davali su i daju sebe da bi to delo naših ruku živelo. To je u Otavi naša druga kuća.  Za njeno održavanje  potrebna je naša ljubav  prema Bogu i oslanjanje na tradiciju - skup naših nacionalnih vrednosti.

Grupa zaljubljenika u umetnost, uz blagonaklonost uprave Crkveno-školskog odbora, odvojila je u Kulturnom centru jednu prostoriju i od nje napravila galeriju.  Osim klasičnih umetničkih izložbi slika, dečjih radionica i predavanja, organizovane su i etnoizložbe edukativnog karaktera.  Veliku podršku svim organizovanim događajima pružaju vredne žene Kola srpskih sestara svojim nesebičnim radom.

Negovanje kulturnog nasleđa u otavskoj zajednici kroz rad galerije, predanost entuzijasta koji organizuju književne tribine, pozorišne predstave, gostovanja značajnih ljudi, rad crkvenog hora, društava guslara i vinara, kao i mnogo drugih događaja, postavilo je okosnicu okupljanja ljudi i samim tim dozvolilo da zajednica živi, stvara i podržava crkvu i parohiju.

Prateći kulturni program i tradicionalna domaća hrana iz Like, Hercegovine i Stare Srbije ljude je vraćala u zavičaj.  Pre i posle večere obilazila se izložba i ljudi su se prisećali svog doma i porekla, gledajući izložbu koja je sve to oživljavala. Mnoge najvrednije stvari i uspomene donete su iz domovine.  Naši ljudi su ih izlagali kao eksponate nekih posebnih večernjih izložbi.  Ćilimi, vezovi, tkanja, kao i razne alatke i predmeti korišćeni u domaćinstvu blistali su uz prateću scenografiju ognjišta i doma.  Uvek bi se za vreme tih dešavanja pustila i poneka suza zbog sećanja na zavičaj.  Mladi su posebno bili oduševljeni saznanjem da su njihovi dedovi, bake, očevi i majke bili vični da naprave takve divne stvari.

Izložbe povodom 100 godina od Proboja Solunskog fronta, 800 godina Autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, predavanja o životu Sv. Save, o manastirima na Svetoj gori  i Rumuniji ili o putovanju u Svetu zemlju kao i akademije, recitali i pozorišne predstave uvek su bili izuzetno posećeni.

Predstavili smo Liku kroz nekoliko Ličkih prela. Dobra večera i specijaliteti ličke kuhinje oduševili su prisutnu publiku. Hercegovačko veče osim brojnih ručnih radova i hercegovačke kuhinje, pokazalo je znamenite junake i ličnosti iz Hercegovine. Grupa entuzijasta-vinara svake godine priređuje festival vina uz obilnu lovačku večeru  i probanje i ocenjivanje vina. Sakupljeni novac od takvih susreta predstavljao je nesebični doprinos za otplatu dugova oko izgradnje naše nove Crkve i Kulturnog centra.

Nezaboravan dan, 12. novembar 2016. godine,  bio j posvećen prikupljanju novca za izradu portalnog mozaika za novu crkvu. Hteli smo da dočaramo građanski život u Vojvodini i Srbiji.  Tom prilikom večera je ponudila raskošnu trpezu starih srpskih specijaliteta. Želja je bila da predstavimo Vojvodinu i Srbiju. Izložbu smo nazvali „Građanska izložba“, koja  je na slikovit način dočarala život Srba u gradovima u 19. veku. Mnoge porodice su učestvovale u ostvarenju ovog projekta.  Svoje najlepše i najdragocenije stvari  nesebično su ustupile galeriji kao deo izložbenih eksponata. Galerija je bila izdeljena na više segmenata: spavaća soba, trpezarija, salon, kuhinja i umivaonik.

Spavaću sobu je krasio krevet sa vezenom posteljinom od šlingeraja. U krevetu je bila lutka obučena u isheklano odelce za krštenje (staro 120 godina), mali opančići uredno složeni na ćilim pored kreveta i natkasna sa divnim biljurnim ogledalom, porodične slike i stari sat, kao i delovi nakita bili su ukras u spavaćoj sobi. Na posebnom stolu našle su se brojne stare, vremenom požutele fotografije predaka i kolekcija starog srpskog novca.

Trpezarija je čekala goste sa izuzetnim eksponatima, koji su zadivili posetioce. Na  trpezarijskom stolu uštirkan svečani stolnjak,  a najlepši srebrni escajg i elegantno ukrašeni  porcelanski tanjiri krasili su sto. Na komodi ukrašena boca, srebrni čirak i komplet za kafu, a goblen  „Tajna večera“  stajao je  iznad komode. Tu su postavljene maneken-lutke obučena u tradicionalnu građansku nošnju -  libade dugačkih rukava, zatim vezene i čipkane haljine, kao i biserom izvezeni tepeluk na glavi podsećajući na domaćicu kuće.

U nastavku trpezarije je bio salon sa nekoliko starinskih komada nameštaja.  Pirotski ćilimčići su krasili pod salona, ispred sofe na stočiću bilo je posluženje kafe, a na policama retke knjige i stona lampa sa lepim abažurom, a na zidu nekoliko uramljenih, zlatom vezenih, kosovskih narodnih motiva. Sve je to oduševilo posetioce i nateralo da razmišljaju sa setom o prošlom vremenu. Kuhinju su po zidu krasile izvezene „kuvarice“ sa porukama domaćici, sto pokriven divno izvezenim stolnjakom, pribor za spremanje jela (stari kuvar, kuhinjske posude, sito, avan, šolje, mlin za kafu, lampa na gas, pegla na ugalj). Umivaonik je bio ukrašen vezenim peškirima  sa porukama. 

Da bismo se približili tom vremenu, svaki posetilac je na ulazu u Srpsku građansku kuću bio poslužen starovremskim bermetom „Lalin sonet“, vinarije Šljokić, aperitivima i medom. Da bi doživljaj dostigao vrhunac, za večeru je napravljen poseban jelovnik za koji se postaralo Kolo srpskih sestara, pokazujući široku lepezu svojih sposobnosti i kulinarskih veština. Naravno, treba pomenuti jelovnik koji je služen gostima. Predjelo naresci suvog mesa, sir liptauer, pite, proja, zatim juneća čorba i rinflajš sa sosom od mirođije i renom.

Glavno jelo tenderloin (goveđi biftek) u lovačkom sosu sa zapečenim krompirom i flekicama sa kupusom (a la  grenadir marš).

Gomboce - knedle sa šljivama  izazvale su oduševljenje prisutnih kao i kitnkez, vanilice i štrudle.

Pre večera izveden je poseban program starogradskih pesama, koje je otpevao  hor „Bistrik“ iz Montreala, dok je tokom večere orkestar izvodio potpuri starogradskih melodija.  Oko 200 gostiju je pre i posle večere  sišlo do galerije da vidi ovu predivnu izložbu,  koja je trajala nedelju dana.  Mnogi mladi nisu imali priliku da vide ovakvu predstavu života u Vojvodini i Srbiji. Za njih je to bilo otkrovenje jednog prošlog vremena.

Uspeh ovog našeg predstavljanja Vojvodine i Srbije 19. veka, bio je neverovatno veliki i izuzetno je lepo primljen od publike.  Na opšte  zadovoljstvo svih ljudi iz zajednice, uz oduševljenje doživljenog, sakupljeno je dovoljno novca i donacija. Skupljena sredstva su bila iskorišćena za kupovinu kvalitetnog materijala za izradu mozaika.  Rad na mozaiku je bio volonterski, a radila ga je je grupa naših vernika-umetnika. Posle godinu i po dana mozaik je osveštan i postavljen iznad vrata hrama Sv.  Stefana, gde i danas krasi portal nove srpske crkve u Otavi.