Роман у стиху Снежане Ивковић доживљавам као канадско-српско књижевно дело. То је нова књижевна појава за обе књижевности. Таква књижевност, прецизније такав поглед на свет, могао се формирати експлицитно у средини тзв. новодошлих, израз који се односи на последњи велики талас српске имиграције, чији разлог напуштања родне груде је грађански рат као последица распада велике Југославије почетком деведесетих година прошлог века.
„Obuj cipele za uživanje i kreni! Priroda je tako raskošna da je šteta propustiti njene čari.“ Ovako bi ukratko mogao glasiti moto Aleksandra Saleta Guseva, čoveka koji svojom pozitivnom energijom spontano povezuje ljude.
Хор Кир Стефан Србин, назван тако по првом српском композитору из XV века, основан је 2000. године заједничким залагањем оца Василија Томића, Јасмине Вучуровић и брачног пара Милана и Наде Димитријевић, у жељи да се очува српска музичка култура у Канади.
Господин Неђо Николић је у клубу „Никола Тесла“ од оснивања. Прво је био културни референт, а потом предсједник. У Аустрији је од 1991. године. Боравио је у Америци, а чекајући на продужење визе, једно је вријеме живио и у Канади. Запослен је у Стамбеној штедионици Wuestenrot у Линцу. Радо игра стони тенис, воли да чита књиге, а љубитељ је и фолклора. Интересује га све о српском поријеклу, историја од Индијских веда, до Лепенског вира и Винче па надаље.
На аутопуту број 5 у Оквилу налази се црква која је прави бисер православља. Иако мала, она светли својом племенитом мисијом да очува православље и окупља српски род.
САН поседује особине светски познатих часописа захваљујући својим квалитетним садржајем и графичким дизајном, при том пратећи модерне трендове, као што је електронска презентација, што је у данашњем новинарству незаобилазно.
У својој мисији успешно негује српски етнички идентитет у канадском и северноамеричком друштву, које у односу на наше поднебље имају сличности, али и различитости, како у културно-историјском, тако и у друштвеном смислу.
Интервју је оригинално објављен у 1. броју САН-а, јула 2015
УДАХНУЛА САМ ДУХ СРБИЈЕ ТОРОНТУ
„Нисам желела да емигрирам у Европу, јер сам имала утисак да нас гледају као грађане другог реда. Нисам изабрала ни Америку, јер тамо морате да се одрекнете свог културног наслеђа. Канада ми се учинила као срећно решење, јер даје могућност да човек негује своју културу и језик.“
Српски музеј културног наслеђа се налази у Виндзору, у покрајни Онтарио, и ове године ће прославити 33 године постојања. Музеј је од изузетног значаја за српски народ у дијаспори јер је јединствено место у свету на коме се налазе бројни предмети који сведоче о животу наших људи у Канади, нашој култури и обичајима. У највећем српском музеју ван граница Србије могу се наћи народна ношња, старе фотографије, ретке књиге, музички инструменти, новине и разна документа. Према речима Јулке Влајић, члана одбора Српског музеја културног наслеђа у Канади, најстарији експонат у музеју су поштанске марке из деветнаестог века, из времена краља Милана, а музеј поседује и везени прслук из 1889. године.
Поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве, пригодна свечаност одржана је и у Отави 23. новембра 2019, где су припадници цркве, верници и гости, свечаном академијом и изложбом, обележили овај значајан јубилеј. Српски центар је у организацији Управног одбора Црквено-школске општине Свети Стефан био домаћин ове прославе.
У Генералном конзулату Р. Србије у Торонту, 25. марта о.г. одржана је комеморација у спомен жртвама НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, са освртом на погром на Косову и Метохији 2004. године.
Povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, Generalni konzulat u Torontu je 4. marta 2019. organizovao prijem sa koktelom u Srpskom kulturnom centru pri „Hramu svih srpskih svetitelja“.
Organizaciju prijema podržao je klub sponzora, koji je za ovu priliku osnovan na inicijativu generalnog konzula V. Petkovića, a članovi kluba su vlasnici kompanija