Hakerska etika i estetika kodiranja

Kada nismo u stanju da uđemo u svoj nalog na nekoj društvenoj mreži, nastaje problem. Tada dobijamo obaveštenje ili ga šaljemo: „Hakovan mi je nalog, ne odgovaram za sadržaj.“ Naš profil je tada izložen napadu takozvanih krakera ili hakera sa crnim šeširima. Većina će koristiti reč hakeri i ona će ih obično asocirati na rad špijunske organizacije koja narušava ugled Pentagona, što u neku ruku i jeste usko značenje ovog pojma, ali se ne odnosi samo na krakere.

U aprilu mesecu ove godine, kanadski putnici su pogođeni napadom hakera. Neka hakerska grupa napala je sistem za ukrcavanje i čekiranje avio-kompanije Sunwing. Četiri dana je trajala drama zbog koje mnogi nisu otišli na letovanje, ali su mnogi dobili i četiri dana produženog odmora i plaćene hotele zbog nemogućnosti da se vrate u zemlju.

Najpoznatijim ruskim hakerom smatra se Igor Klopov, koji je bio šef vlastite hakerske organizacije, u koju su bili uključeni i diplomci Moskovskog ekonomskog fakulteta. Grupa od petoro ljudi uspela je opljačkati mnoge poznate zapadne milionere, koristeći poznati časopis Forbes, gde im izlaze biografije.

Ukoliko bismo lingviste pitali o poreklu ove reči, dobili bismo odgovor da potiče od engleske reči „hack“ što znači seckanje, dok je prošireno značenje: pametan i snalažljiv trik da se nešto uradi ili unapredi. Osobu koja je u tome uspešna nazivamo rečju haker, što znači da je nadaren posebnim veštinama i ljubavlju prema računarstvu. „Osoba koja uživa u bliskom razumevanju unutrašnjeg rada računara i računarskih mreža.“ Dakle, pomenuta krađa ličnog naloga s jedne strane i hakerski zanat belih hakera s druge, nemaju nimalo veze, ali se šablonski dovode u vezu u kolokvijalnom govoru. Neke su razlike suptilne, a neke ogromne: hakovanja besplatnog softvera i softvera otvorenog koda i hakerskog podzemlja.

Takozvani beli hakeri teže da poštuju skup liberalnih principa u svom ponašanju. Iznad svega cene slobodu informacija, pravo na privatnost, a prema računarima imaju pijetet do obožavanja. Kao zanat društvene kategorije, hakovanje je napravilo svojevrsni ulaz u poznatu kulturnu i političku teritoriju. Na primer, hakerska opredeljenja za slobodu, meritokratiju, privatnost i slobodu govora nisu samo njihova, niti su vezana isključivo za savremeni trenutak. Zaista, hakerski etički principi se oslanjaju na senzibilitet i zagonetke koje su proizašle iz političkog kodeksa prosvetiteljstva; hakeri su preoblikovali mnoge političke brige, kao što je posvećenost slobodi govora, kroz tehnološke i pravne artefakte, pružajući tako posebno ubedljiv ugao iz kojeg se može posmatrati kontinuirani značaj liberalnih principa u kontekstu digitalne sadašnjosti.

Postoji određena zajednica, odnosno zajednička kultura, koja se sastoji od iskusnih programera i mrežnih čarobnjaka, a koja istorijski započinje od prvih mini računara sa ograničenim vremenom, od najranijih eksperimenata s mrežom ARPAnet. Pripadnici ove kulture kreirali su pojam „haker“. Hakeri su izgradili internet. Hakeri su napravili Unix operativni sistem kakav je danas. Hakeri pružaju World Wide Web. Hakerski pogled na svet nije ograničen samo na kulturu hakerskih programera. Postoje ljudi koji koriste hakerski pristup drugim stvarima, poput elektronike ili muzike. U stvari, ovaj pristup možete upoznati na najvišim nivoima bilo koje nauke ili umetnosti.

Priču o ovoj izuzetnoj grupi ljudi pronašla sam u vrlo iscrpnoj studiji profesorke Gabrijele Koleman (Gabriell Biella Coleman), koja drži katedru za naučnu i tehnološku pismenost Wolfe na Univerzitetu McGill, objavljenoj u prvoj knjizi o slobodnom softveru Sloboda kodiranja: Etika i estetika hakovanja, izdanje Princeton University Press. Po obrazovanju kulturni antropolog, prof. Gabrijela istražuje, piše i predaje o kompjuterskim hakerima i digitalnom aktivizmu. U svom istraživanju, koje traje nekoliko godina, opisuje ovu društvenu grupu sa veoma jasnom etikom:

Hakerska etika

Pristup računarima i svakom znanju koje vas može naučiti kako svet funkcioniše trebalo bi da bude neograničen, bezrezervan i potpun.

Sve informacije moraju biti besplatne.

Hakeri se ocenjuju prema svom kvalitetu hakovanja, a ne prema lažnim kriterijima poput hijerarhije i položaja, godina, rase.

Umetnost i lepotu možete stvoriti na računaru.

Računari vam mogu promeniti život nabolje.

Etika hakera bavi se prvenstveno deljenjem, otvorenošću, saradnjom i učestvovanjem u praktičnom imperativu.

U svom neposrednom zapažanju, Gabrijela dolazi do zaključka da hakovanje istovremeno prožima skup konstantnih profesionalnih razočaranja i ličnih/kolektivnih radosti.  Hakovanje, bilo u formi programiranja, debagovanja (ispravljanja grešaka) ili održavanja sistema (kao što su serveri) i upravljanja njima, izvor je neprekidne frustracije. Pre svega zato što se hardveri i softveri neprestano kvare, a uspostaviti optimalno konstantno kretanje predstavlja neprestanu glavobolju. Kad se tome dodaju i korisnici sistema koji su slabo informisani ili edukovani pa ga dodatno usporavaju, kao i brzina tehnoloških promena, očekivati satisfakciju korisnika skoro je pa nemoguće.

Bez obzira na sve frustracije ili upravo zahvaljujući njima, hakerski zanat zahteva duboko angažovanje, odnosno stanje koje se u književnosti najčešće naziva „stvaralački zanos“ ili duboko čitanje. U hakerskom žargonu to stanje blaženstva naziva se deep hack mode. Strastvena posvećenost hakovanju u kombinaciji sa etikom otvorenog pristupa i slobodnih softvera, uz autonomni rad za dobrobit društva, nosi veoma jaku političku poruku. Dakle, nakon decenija nadmudrivanja sa računarom i njegovim ograničenjima, hakeri su razvili jednu zajedničku osobinu, a to je ironija i humor. Humor svakako zahteva jedan drzak odnos prema jeziku, društvenim normama, stereotipima i autoritetima.

Hakovanje je izvorno zahtevalo ulazak u zabranjena područja na pametan način, bez nanošenja veće štete. Hakeri ne koriste postupak eliminacije za pronalaženje rešenja, već postupak pronalaženja pametnog rešenja problema. Kako su hakeri pridobili moju pažnju kao društvena grupa, a antropolozi ih svrstali u savremene „robinhude“, nije zgoreg pomenuti i još dve česte lingvističke sintagme u svetu hakera:

script kiddies je stilsko ime za hakere početnike koji se koriste skriptama pod belim ili crnim šeširom;

hacktivists su društveni aktivisti koji se bore za transparentnost vladinih zakulisnih radnji, kao što je Anonymous, ali učestvuju i u rušenju kampanjskih botova u cilju političkih kampanja, građanska neposlušnost.