DA LI STE DOVOLJNO PAMETNI DA RADITE U GUGLU

Zamislite da postoji zemlja u kojoj sve porodice žele da imaju sina. Svaka porodica nastavlja da dobija decu do trenutka kada dobiju sina.  Tada prestaju da imaju još dece. Koja je proporcija rođenih devojčica i dečaka u ovoj zemlji? Odgovor na ovo pitanje može na prvi pogled biti iznenađujući. (U odgovoru je potrebno pretpostaviti da je u osnovi radjanje ženske i muške dece genetski ujednačeno, dakle da se na 100 porodica neće roditi 70 dečaka i 30 devojčica već 50 dečaka i 50 devojčica i da bi se došlo do odgovora potrebno je pridržavati se tog parametra.)

Prva konstatacija je da će svaka porodica imati samo jednog sina. Dakle, ako je broj porodica N, broj sinova je N. Druga konstatacija je da porodice imaju neodređen broj ćerki. Zamislimo da su pozvane sve majke iz zemlje i da im je rečeno: „Sve majke koje su dobile prvo dete ćerku neka dignu ruku.“ N/2 majki će dignuti ruku. Zatim na pitanje: „Majke koje su drugo dete dobile ćerku neka podignu ruku-“ Pola majki od onih koje su digle ruku će spustiti ruku, a iz preostale polovine majki koje su dobile sinove nijedna neće podići ruku, što daje broj N/4. Na pitanje: „Sve majke koje su treće dete dobile ćerku neka dignu ruku.“ I tako sve dok sve porodice ne prestanu da dižu ruku. Formula je jasna:

(1/2+1/4+1/8+1/16+1/32+...) x N

Beskonačan niz je jednak 1 x N. Broj ćerki je jednak broju porodica N i broju sinova. Dakle, proporcija između rođenih devojčica i dečaka je pola-pola.

Prema istraživanju, 70 odsto ljudi voli kafu, a 80 odsto čaj. Koji je gornji i donji procenat ljudi koji vole i čaj i kafu?

Odgovor na ovo pitanje se dobija uz jednostavne Venove dijagrame iz kojih se pre svega prati koliko procenata ljudi ne voli kafu ili čaj. Pošto se zaključi da 20% ljudi ne voli čaj, a 30% ljudi ne voli kafu, zaključak je da 20% ne vole ni kafu ni čaj, da 10% ljudi vole samo čaj, da 70% ljudi vole ili kafu ili čaj, a da 0% ljudi voli samo kafu. Gornja granica onih koji vole i kafu i čaj je 70%, budući da svako ko voli kafu, voli i čaj. A da bi se dobila donja granica za ljubitelje i kafe i čaja, kreće se od konstatacije da svih 30% koji ne vole kafu, vole čaj. Kada se od 80% onih koji vole čaj oduzme 30% dobija se 50% kao donja granica onih koji vole i kafu i čaj (a provera za to je da 20% ljudi voli samo kafu, što daje zbir 100%).

Tu je i primer modifikovanog „šibicarenja“. Postoje tri kutije, u jednoj je vredna nagrada, a ostale dve su prazne. Pružena vam je šansa da izaberete jednu kutiju ali još uvek ne smete pogledati da li je u njoj nagrada. Zatim je jedna od preostale dve kutije otvorena i pokazalo se da je prazna. Možete zadržati vašu kutiju ili odabrati treću koja nije otvorena. Da li ćete radije zadržati svoju kutiju ili zameniti za treću?

Ovo je poznata dilema koja je prezentirana još 1975. godine u TV emisiji Hajde da se dogovorimo (Let's make a deal). Detaljna analiza pristupa ovoj dilemi može se naći u ovoj knjizi.

„Knjiga ima n stranica koje su obeležene uobičajeno po redu od 1 do n. Ukupan broj cifara iz kojih se sastoje brojevi stranica je 1095. Koliko stranica ima knjiga?“

Svaka stranica knjige ima jednu cifru na mestu jedinica, što je n cifara. Sve stranice osim prvih 9 imaju cifru i na mestu desetica, što je n-9 cifara. Sve osim prvih 99 stranica imaju cifru na mestu stotina, što je n-99 cifara. Može se nastaviti dalje, ali mala je verovatnoća da knjiga ima više od 999 stranica. Dakle, jednačina je sledeća:

n + (n – 9) + (n – 99) = 1095  Odgovor je n=401

Zamislite da imate novčiće poređane jedan na drugi visine Empajr stejt bildinga. Da li bi mogli svi da stanu u jednu sobu?

Ovakav tip pitanja može imati vrlo jednostavan odgovor ili vrlo komplikovan odgovor koji je nepraktičan i beskoristan. Na intervjuu upravo očekuju taj jednostavan odgovor do koga je zapravo teže doći nego do komplikovanog. Odgovor na ovo pitanje je sledeći: budući da je visina Empajr stejt bildinga oko 100 spratova (102), što je optilike 100 puta više od visine prosečne sobe (ako se izuzmu dvorane, muzeji i sl.). Dakle, stub od novčića visine kao što je zgrada od 100 spratova bi trebalo podeliti na 100 manjih i poređati ih po sobi. U intervju pitanju je bilo samo da li se mogu smestiti u sobi, bez dodatnih informacija kolika je soba, što olakšava odgovor. Odgovor je da novčići mogu stati u jednu sobu dokle god ima prostora da se 100 novčića poređanih jedan na drugi poređa jedan pored drugog na pod prostorije.

Zamislite da radite u stospratnici i da ste dobili dva identična jajeta. Koliko pokušaja vam je potrebno da biste ustanovili koji je najviši sprat sa kojeg se jaje može baciti, a da se ne polomi? Tokom procesa dozvoljeno je da polupate oba jajeta.

Ovo je tzv. algoritam pitanje i preko njega se testira sposobnost kandidata da nađe pametno i praktično rešenje, što je neophodno u inženjeringu, menadžmentu kao i bilo gde drugde. Detaljna analiza odgovora se može naći u ovoj knjizi.