„Матица исељеника и Срба у региону“, основана 1949. године, најстарија је организација која води рачуна о српском народу у иностранству. Данас је она својеврсни сервис и нека врста амбасаде, не само за наше људе у иностранству, него и за Србе који никад нису живели у Србији, а који су такође део корпуса нашег народа ван граница Србије.
Младена сам први пут срела када је био у улози водитеља програма на Конференцији младих лидера из дијаспоре, која је организована 2010.године у Торонту и имала је за циљ да окупи младе и успешне бизнисмене нашег порекла који живе и раде у Канади. Младенов професионализам, елоквентност и шармантан наступ оставили су веома снажан утисак на све присутне.
Госпођу Живку Перић упознала сам давно у торонћанском метроу. Разговарала сам са својом тада маленом ћерком, када ју је непозната путница, чувши да причамо на српском, упитала како се зове и представила нам се као бака Живка.
Ове године обележавамо 140 година дипломатских односа САД и Србије. Наши преци су 1881. године препознали интерес и важност у успостављању тих односа са САД као растућом глобалном силом, чији се интереси простиру на свим меридијанима, а што је и данас чињеница. Реализација наших националних интереса је у великој мери под утицајем тих односа.
Иако твог имена нема међу оснивачима Српске националне академије у Торонту, познато нам је да си скоро од почетка био њен активни члан и меродавни познавалац и тумач разлога њеног оснивања, њене улоге и значаја за српску заједницу у Јужном Онтарију и уопште у Канади, а шире и у целој Северној Америци, преко својих пододбора. Много си порадио да се Академија обнови 2013. године, био си и њен председник једно време, неуморно радио на њеном промовисању и афирмацији и овде, али и у отаџбини. О томе сведоче твоји сусрети у Канадској амбасади, у САНУ, Матици исељеника Србије, слушала сам твоје предавање о СНА и у Удружењу књижевника Србије...
Господин Неђо Николић је у клубу „Никола Тесла“ од оснивања. Прво је био културни референт, а потом предсједник. У Аустрији је од 1991. године. Боравио је у Америци, а чекајући на продужење визе, једно је вријеме живио и у Канади. Запослен је у Стамбеној штедионици Wuestenrot у Линцу. Радо игра стони тенис, воли да чита књиге, а љубитељ је и фолклора. Интересује га све о српском поријеклу, историја од Индијских веда, до Лепенског вира и Винче па надаље.
Разговор са Његовим преосвештенством, епископом канадским др Митрофаном Кодићем
САН је неизмерно захвалан на благослову који је добио од Његовог преосвештенства, епископа канадског др Митрофана Кодића да му постави неколико питања и то у овој години када Српска духовна и народна кућа слави 800 година и уочи централног обележавања овог јубилеја у Канади.
Саговорник САН-а је др Алексеј Елистратов, специјалиста анестезиолог и нарколог, директор клинике ВИП Воробјев у Београду. Ова болница је специјализована за лечење болести зависности и психичких поремећаја, а њени лекари се залажу за потпуну рехабилитацију пацијената. За др Елистратова и његов тим, пацијент и његова адикција нису део статистичке аналитике, већ индивидуални здравствени проблем, којем се прилази веома хумано и темељито.
Veći interes ka video-produkciji i fotografiji je započeo leta 2015, kada sam u Srbiju poneo kameru da njom zabeležim momente svoje posete. Trudio sam se da snimim što više toga kako bih napravio kratak film po povratku u Kanadu. Proces pravljenja i montiranja tog videa ostavio je na mene snažan utisak i motivisao me da krenem da ozbiljnije izučavam film i fotografiju. Pomisao da bi se možda ovim mogao baviti u životu, postala je moja svakodnevica i opsesija.
„Zar je važno da l’ se peva ili pjeva?“
Obeležavajući 35 godina svoje karijere, proteklog aprila, Lepa Brena je održala veoma uspešnu koncertnu turneju po gradovima Amerike i Kanade, i predstavila svoj novi album „Zar je važno da l’ se peva ili pjeva?“. Na tuneji je pratila njena muzička ekipa „Brena Team Band“, a specijalni gost bio je Stefan Živojinović, njen sin, takođe pevač, koji je nedavno uspešno zaplovio muzičkim vodama.
Бицикли BMX су настали у Холандији педесетих година прошлог века. Данас је BMX бициклизам део олимпијских игара. Матеја Илић из Торонта је звезда овог спорта у успону и наш саговорник.
У моје време први велики подвиг мале деце био је када уместо трицикла почну да возе бицикл. Данашња деца, поред бицикла, све више возе модерне верзије тротинета и за њих тај подвиг представља прелазак на ВМХ бицикл.
Povodom kraja mandata ambasadora Republike Srbije u Kanadi Mihaila Papazoglua pročitajte intervju
Moj savet i preporuka koju ističem u svakoj prilici je da naši ljudi treba da koriste prednosti dvojnog državljanstva koje su dve države dogovorile. Uspeh jedne zajednice u Kanadi se meri brojem poslanika.