NA KAFI SA STEVANOM KUZMINCEM

U zdravom telu zdrav duh.

Naš današnji sagovornik je Stevan Kuzminac, koordinator Kanadske kik-boks akademije (Canadian Kickboxing Academy) i instruktor u samoj akademiji. Stevan je sertifikovani trener kik-boksa ali i bivši takmičar kik-boks kluba Zemun. Kao trener u bivšoj Jugoslaviji, imao je zadovoljstvo da obučava više nacionalnihšampiona koji su se uspešno takmičili i na međunarodnoj sceni. Instruktor Stevan već trideset pet godina trenira kik-boks, a na profesionalnom planu je aktivan dvadeset četiri godinei kao trener i kao sudija.Na kafi sa Stevanom saznali smo nešto više o nastanku i razvoju njegove Akademije, ljubavi prema borilačkim veštinama i saradnji sa našom zajednicom u Kanadi.

SAN: Stevane, Vaši sportski počeci i uspesi su vezani za Jugoslaviju i Srbiju. Ljubav prema sportu i borilačkim veštinama se preselila zajedno sa Vama i na područje Kanade. Kakve su sličnosti i razlike u načinu rada u borilačkom sportu u Kanadi i Srbiji?

Stevan: U Srbiji se radilo sa mnogo entuzijazma, ali uslovi za rad nisu bili tako dobri. U poslednjih 20 godina sa pojavom MMA (mešovitog borilačkog sporta), borilački sportovi su doživeli veliku ekspanziju i ušli u središte interesovanja mnogih. Mi smo se prilagodili novim trendovima i programu kik-boksa dodali MMA, brazilsku džiu-džicu i grčku pankraciju.

SAN: Borilački sportovi se dosta razlikuju od drugih sportova. Šta Vas ispunjava u bavljenju borilačkim sportovima?

Stevan: Moja misija je da promovišem borilačke sportove i da podelim znanje koje sam godinama sticao. Trenutno imamo ukupno četiri trenera koji su specijalisti za određene oblasti, a svi zajedno radimo kao tim.Naš fokus je na radu sa mladima (prevencija vršnjačkog nasilja) i sa rekreativcima gde koristeći trenažne metode kik-boksa i MMA podižemo nivo njihove izdržljivosti (fitnes) i usavršavamo njihovo poznavanje borilačkih sportova.

Ono što mene ispunjava je kada vidim da je student naučio novi pokret, postigao cilj koji smo prethodno odredili ili kada mi roditelj kaže da je njegovo dete podiglo nivo samopouzdanja i prestalo da bude meta siledžija u školi. 

SAN: Budući da ste ekspert za borilačke sportove, šta biste preporučili našim čitaocima koji su zainteresovani za ovakvu vrstu sporta? 

Stevan: Svakome bih preporučio da bar neko vreme bude uključen u program vežbi vezanih za borilačke sportove. Praćenjem programa borilačkog treninga, dobija se dinamična i interesantna fizička vežba. Stiču se veštine samoodbrane. Formira se jedan pozitivni takmičarski nivo. Borilački treninzi pomažu mozgu da se očisti od svakodnevnih briga. Trening uključuje celo telo, razvija sve mišićne grupe, elastičnost, izdržljivost i eksplozivnost.Za razliku od odlaska u teretanu gde se prati jedna ista rutina, u borilačkim sportovima je uvek interesantna i dinamična atmosfera i uvek ima nečega novog. Raspon godišta članova našeg kluba je između 4 i 60 godina.

SAN: Sale za trening Kanadske akademije za kik-boks se već neko vreme nalaze i u Misisagi. Dosta naših ljudi je čulo za Akademiju. Da li biste mogli malo opširnije da objasnite princip rada Kanadske kik-boks akademije?

Stevan: Mi smo škola realnog borilačkog sporta gde su metodi treninga bazirani na srpskoj školi kik-boksa. U našoj zajednici jedina smo takva škola na teritoriji Toronta i šire,a negujemo dobre odnose i sa HSMA (Hamilton School of Martial Arts) gde je trener našeg porekla. Naš program uključuje: ММА, kik-boks, brazilskudžiu-džicu, grčku pankraciju, samoodbranu za žene i fitnes centar za obuku (fitness boot camp). Uskoro ćemo gorenavedenim programima dodatii seminar posvećen samoodbranižena.Imamo dečju grupu za uzrast od 4-14 godina kao i grupu za odrasle.

SAN: Vi ste osoba širokog spektra interesovanja, a neka od njih uključuju i rad sa mladima i povezanost sa našom zajednicom u Kanadi. Kako je tekao razvoj Akademije i kako sarađujete sa našom zajednicom?

Stevan: Nisu nas zaobišle početničke muke. Trebalo je da prođe neko vreme da se sazna o sali. Međutim, sad je došlo do praveekspanzije jer kako kaže naš narod, dobar glas daleko se čuje. Dobili smo podršku u okviru naše zajednice. U ovom trenutku, u posebnoj dečjoj grupi, imamo oko desetoro srpske dece. Nadamo se da će taj broj da raste. Želim istaći da su roditelji prepoznali naš rad i da imamo njihovu podršku. Štaviše, neki od roditelja se i sami priključenašim vežbama na treninzima.

SAN: Izazov privatnog poslovanja može biti veoma uzbudljiv i ispunjavajući, ali u isto vreme u nekim trenucima čak i težak i neizvestan. Šta su najvažnije stvari koje ste naučili kao privatnik u Kanadi? I šta biste savetovali našim čitaocima koji imaju svoj biznis ili planiraju da započnu biznis u Kanadi?

Stevan: Prvo što bih savetovao je da ne budu neodlučniveć hrabro da naprave taj korak. Opet, sve zavisi od ličnosti, ali ako osoba ima sklonosti ka tome, onda je to put koji se ne može izbećii koji će sa druge strane dati i najveću satisfakciju.Potrebno je pripremiti biznis-plan, proučiti tržište, pripremiti marketing-plan i biti spreman na rizik.Treba krenuti sa određenom oblašću u kojoj se poseduje značajno znanje i iskustvo.I naravno, kada biznis krene, ne mogu se očekivati čuda na samom početku.Biti realan u očekivanjima i pokazivanje određene doze strpljenja je bitno u ostvarivanju krajnjih ciljeva. I na kraju bih dodao da se mora stalno raditi na daljem razvoju privatnog poslovanja.Moje iskustvo u privatnom biznisu nije bazirano samo na Kanadskoj kik-boks akademiji, već i na vođenju agencije za obezbeđenje,VIP Protection (specijalizovane za restorane, koncerte i usluge telohranitelja), koja je po obimu daleko veći biznis ali to može da bude tema za neku drugu priču uz kafu.

Za više informacija o Kanadskoj kik-boks akademiji posetite veb-stranicu: http://www.ckbacademy.ca/.