МИСИЈА БИБЛИОТЕКЕ ЦШО „Света Тројица“ У МОНТРЕАЛУ

Припадници Црквено-школске општине „Света Тројица“ из Монтреала^[1] дубоко верују и на примеру показују да је, уз веру, језик најпоузданији чувар културе, историје и идентитета једног народа. Тако је у нашој српској заједници, далеке 1963. године, од донације родитеља Стевана Јорговића, основана библиотека, која је све ове године бедем одбране и очувања српског језика и писма у овом делу Канаде. Евидентно је да су у библиотеци радили и о њој увек бринули они који су имали изузетну љубав према писаној речи и који су показивали истрајно настојање и бригу за очување српског језика и писма.

У улози библиотекара смењивали су се многи, али је вредан дивљења и поштовања податак да је госпођа Меланија Пурић на тој функцији остала пуних 28 година. Иако није била професионални библиотекар, врло стручно је водила постојећу колекцију књига и направила здрав темељ за библиотеку каква ће изнићи у последњих пет година. Потребно је рећи да је главни вид набавке био поклон. Будући да је у Монтреалу преовладавала послератна емиграција, књиге у библиотеци су осликавале слику друштва. Већина књига била је на српском језику, многе су за тематику имале НОБ и личности тог времена, док је мањи број књига био на француском и енглеском језику. О раду библиотеке читаоци су обавештавани путем „Парохијског гласника“ цркве, а за попис књига и корисника библиотеке коришћена је једна свеска, картотека и писаћа машина.

На позив Милине Здјеларић, председнице Кола српских сестара „Мала Госпојина“, у јануару 2017. године почиње мој рад у библиотеци „Стеван Јорговић“ на реорганизацији постојеће библиотечке колекције, као и на обнови књижног фонда. Као дипломирани библиотекар-информатичар са нострификованом дипломом Филолошког факултета Београдског универзитета већ сам била запослена у библиотеци Правног факултета (McGill University). Такође, била сам на завршној години Мастер студија за информационе науке на истом универзитету.

Постојећа колекција књига била је прилично застарела, многе књиге су биле оштећене или непримерене за учење језика. Први задатак био је да се такве књиге отпишу, а да се колекција обогати, без буџета. Скромна средства издвајана су за оперативни рад библиотеке, али не и за обнову књижног фонда. Оформљена је комисија, која ми је помогла у процени и одабиру књига за даље чување или отпис. Како би библиотека успешно радила на промоцији и очувању српског језика, донела сам одлуку да убудуће прихватамо поклоне и набављамо књиге претежно на српском језику. Што се тиче књига на страним језицима, библиотека ће прихватати такве поклоне само уколико су аутори књига Срби, или уколико књиге говоре о Србији или Србима. Овим је јасно дефинисана мисија библиотеке да заједно са Српском православном црквом Свете Тројице у Монтреалу ради на очувању српског језика и културе, као и очувању српског националног идентитета. У библиотеци је постојала изванредна колекција светских класика на српском језику која је нашла своје место и у реорганизованој библиотеци.

Потом, организујем два тима волонтера, први за каталошку обраду књига (Бојана Пуцар, Марко де Петрило (Marco De Petrillo), Мишел Еркић) и нешто касније, други тим за рад са корисницима (Тара Јотановић, Емили Захировић, Мишел Еркић, Миа Шекара). Међу волонтерима увек је било студената постдипломских студија информационих наука, од којих многи нису имали никакво знање српског језика или ћирилице. Један од њих, Канађанин италијанског порекла, после неког времена научиo je да чита ћирилицу. Такође, у групу за рад са корисницима укључују се млади из заједнице, што је довољан показатељ да је библиотека постала место где желе да проводе време и да дају свој допринос. Листа волонтера је дуга и важно je истаћи да је свако од њих дао огроман допринос раду библиотеке.  

До краја јануара 2017. године све књиге биле су евидентиране у једној свесци. Коло српских сестара „Мала Госпојина“ купује лаптоп за библиотеку и започињемо тестирање три бесплатна библиотечка информациона програма (Evergreen, Koha, OpenBiblio). Одабран је програм OpenBiblio и приступљено је електронској обради књижног фонда. По угледу на Народну библиотеку Србије, библиотека користи Универзалну децималну класификацију и интерни систем за сортирање библиотечке грађе. Важан корак био је успостављање сарадње са Народном библиотеком Србије. Свака књига затечена у библиотеци проверена је у каталогу Народне  библиотеке Србије и издвојене су књиге које Народна библиотека Србије није имала. Народној библиотеци Србије, за фонд „Сербике“, уступљене су 63 књиге објављене ван граница Србије чији су аутори Срби. Заузврат, представници Народне библиотеке Србије су понудили да  помогну библиотеци у Монтреалу у обнови књижног фонда. Сјајна сарадња са Народном библиотеком Србије је настављена и траје и дан-данас.

Министарство спољних послова Републике Србије, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону препознају наше напоре на обнови фонда библиотеке. Кроз суфинансирање пројекта „Развој читалаштва на српском језику обогаћивањем књижних фондова библиотека српских организација у дијаспори“, ради се на омогућавању и подстицању значајнијег коришћења српског језика и писма ради очувања националног културног идентитета и јачања веза између матице и Срба у дијаспори. Библиотека „Стеван Јорговић“ добила је значајан број књига кроз ову иницијативу.

У тренутку када је почела обнова фонда библиотеке 2017. године, фонд за децу бројао је педесетак књига. Данас библиотека  „Стеван Јорговић“ има готово 1000  књига за децу и више од 2000 књига за одрасле. Библиотека не наплаћује чланарину, али инсистира на поштовању правила коришћења књига и материјала. Нудећи корисницима  приступ књигама на матерњем језику, подстичемо их не само да уче и не заборављају ћирилицу и српски језик, већ их мотивишемо да науче више о Србији, српској историји и великанима српског порекла.

У циљу промоције библиотека добија своју Facebook страницу^[2]. Затим,  уз помоћ програмера радим на изради веб-сајта библиотеке^[3]. Такође, електронски каталог^[4] интегрисан је у нови сајт чиме је омогућена електронска претрага фонда библиотеке. Сви корисници евидентирани су у електронској бази података, тако да у сваком тренутку знамо где се књиге налазе.  Верујемо да је наша библиотека једна од ретких у дијаспори која се може похвалити електронским каталогом, стручним развојем књижног фонда и радом на професионалном нивоу, иако су у њој ангажовани волонтери.

На Истраживачком форуму Универзитета Конкордија 2018. у Монтреалу са колегом Марком де Петрилом (De Petrillo) представљам постер „Значај матерњег језика и реорганизација библиотеке српске заједнице“^[5]. На постеру је објашњено и представљено како је из готово заборављене и застареле мале библиотеке са скромним фондом књига изникла нова, модерна библиотека, без буџета и без особља, али са страственим волонтерима. У провинцији Квебек, као и у остатку Канаде, много је емиграната и много је малих националних заједница које инспирацију за очување свог језика и културе могу да пронађу у овој презентацији.

Године 2018. Министарство спољних послова Републике Србије, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону подржало је пројекат за обнову фонда библиотеке „Стеван Јорговић“ средствима у износу од 200.000 РСД на Конкурсу за суфинансирање пројеката за дијаспору^[6]. Циљ овог пројекта био је да се постојећа библиотека освежи новим фондом књига и да се оне приближе члановима српске заједнице у дијаспори, да их подстакну да уче и не заборављају свој матерњи језик, историју и културу Србије у средини где живе. Оформљена је и мала колекција капиталних дела српских аутора на енглеском и француском језику да би се српска књижевност и култура промовисала колегама и пријатељима из Канаде (купљени су преводи дела Андрића, Селимовића, Киша, Павића итд.).

У часопису Друштва библиотекара Квебека (јануар - април 2018) објавила сам чланак о Народној библиотеци Србије, представљајући колегама из Квебека нашу националну библиотеку, њену сажету историју, значај и функције које обавља^[7].

У марту 2019. године, у Торонту је одржана трећа po реду књижевна манифестација која окупља српске писце који живе и стварају на континенту Северне Америке под називом „Салон књига y Торонту“. Током трајања Салона књига, више од 30 аутора изложило je своје књиге и презентовало je своје радове у оквиру панела и књижевних разговора. Аутор ове књижевне манифестације „Салон књига у Торонту”, гђа Виолетa Димитријевић, донирала је библиотеци у Монтреалу књиге свих аутора учесника. Госпођа Димитријевић посетила је нашу библиотеку у мају исте године и донела књиге на поклон.

Библиотека „Стеван Јорговић“ у оквиру Српске православне цркве Свете Тројице у Монтреалу постаје окосница културних дешавања и промоције српске културе. Организују се бројни књижевни сусрети, промоције уметника, позоришне представе. Године 2019,  у сарадњи са школом „Свети Сава“, настаје програм „Језиковање“[8], интензивни, интерактивни програм за учење српског језика и ћириличног писма.

Због удаљености и начина живота, српски народ у дијаспори често губи близак контакт са Србијом, самим тим српски језик, писмо и традиција потиснути су у други план. У нашем случају, у средини у којој су званични језици француски и енглески, српски језик је често потиснут на треће место. Да би се зауставиле или барем ублажиле овакве појаве, очување језика и националног идентитета, заснованог на чврстом и здравом темељу, од изузетне је важности. Без огромне и редовне помоћи институција из матице – Народне библиотеке Србије, Министарства спољних послова Републике Србије, Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону као и безрезервне подршке наше заједнице на челу са свештеником Ђорђем Цимешом ни наши напори не би били успешни. Само удруженим снагама и уз велику подршку целокупне заједнице могуће је успешно опстајати на путу чувара ћирилице и светосавља. Наша библиотека је пример шта се све може постићи када се људи сложе и раде заједно.

Овај чланак је део Локалне новинарске иницијативе.

[1] https://www.svetatrojica.ca/

[2] https://www.facebook.com/people/Biblioteka-Stevan-Jorgovic-Montreal/100015470165921/

[3] www.bibliotekamontreal.ca

[4] https://www.bibliotekamontreal.ca/katalog

[5] https://library.concordia.ca/about/staff/forum/files/2018/2018_Bozic_Erkic_dePetrillo.pdf

[6] Под редним бројем 41 http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2018/05/Dijaspora2018konacno.pdf

[7] Стр. 17-18. https://www.abqla.qc.ca/wp-content/uploads/2018/09/abqla-april-2018-lores.pdf

[8] https://www.svetatrojica.ca/organizacije/skola-sveti-sava/1874-2/