Klimatske promene u Kanadi

Niko ne osporava da je Kanada zemlja sa hladnom klimom, ali mišljenja se donekle razlikuju u odnosu na to da li se nešto menja u klimi Kanade. Poslednjih godina bili smo svedoci nekoliko ekoloških katastrofa:

• Učestalost šumskih požara predstavlja veliku opasnost. Istina je da se ekosistem obnavlja kroz sagorevanje, ali su u poslednje vreme šumski požari sve češći. U provinciji Britanska Kolumbija 2017. i 2021.  šumski požari su naneli ogromnu štetu. U oba požara   izgorelo je oko  dva miliona hektara šuma;
• Količina leda u moru se drastično smanjuje i naučnici procenjuju da će u narednih 30 godine led nestati tokom leta u Arktičkom okeanu;
• Suša se iznova javlja svakog leta u Kaliforniji iz koje se u Kanadu uvozi veliki broj prehrambenih proizvoda;
• Evidentno je da postoje životinjske vrste kojima gotovo nestaje životno stanište u Kanadi: ptica kanadska siva sojka je primer ugrožene vrste i uskoro će biti pred istrebljenjem.

U aprilu 2019. godine  je  objavljen  izveštaj kanadske vlade o klimi u kojem je navedeno da da su promene u slučaju zagrevanja Kanade već očigledne u mnogim delovima zemlje i da se predviđa njihovo intenziviranje. U istom izveštaju je navedeno da je najveće promene temperature vazduha pretrpeo kanadski Arktik, koji će se i dalje zagrevati duplo brže od svetskog proseka. U izveštaju se nagoveštava da su mnogi viđeni efekti verovatno nepovratni. Procenjuje se da se prosečna temperatura u Kanadi godišnje povećavala za 1,7 stepeni Celzijusa od 1948. godine, kada su prvi put zabeležene temperature širom zemlje. „Iako su i ljudske aktivnosti i prirodne promene u klimi doprinele zagrevanju u Kanadi, ljudski faktor je dominantan“, stoji u izveštaju.

Uprkos sumornim predviđanjima, u izveštaju se ukazuje da bi količina zagrevanja mogla da bude ograničena ako se na globalnom nivou preduzme akcija drastičnog smanjivanja emisija ugljenika na nivo blizu nule početkom druge polovine veka, kao i znatnog smanjivanja emisija drugih gasova sa efektom staklene bašte.

Godine 2015, nakon potpisivanja Pariskog sporazuma o klimi, kanadski premijer Trudo se ovbavezao da će podržati napore da prosečna temperatura vazduha ne prelazi 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na nivo prosečne temperature pre razvitka industrije. Po rezultatima merenja klimatskog praćenja, danas, nakon pet godina, zakonske promene u Kanadi su se pokazale kao nedelotvorne za postizanje ovog cilja jer je prosečna temperatura premašivla dogovoreni cilj (plus 1,5 stepeni) i rasla je  do čak 3 stepena Celzijusa. Ukoliko se nastavi ovakav trend, bićemo neminovno svedoci  podizanja nivoa mora, ekstremnih vremenskih nepogoda, kao i narušavanja  celokupnog klimatskog sistema.

Decembra 2020. godine, vlada Kanade je najavila plan da će klimatske promene biti fokus u budućnosti.  Iznet je  predlog pod nazivom „Zdrava okolina i zdrava ekonomija“.  Plan je zasnovan na aktivnostima koje već preduzima PCF (Pan-Canadian Framework on Clean Growth and Climate Change) da bi se smanjilo zagađenje i podržala zdravija ekonomija i prirodna sredina, u cilju kontrole klimatskih promena. Za sada smo svedoci samo par promena, uključujući usvajanje nekoliko novih propisa o očuvanju żivotne sredine, kao i uvođenje „takse na emisiju ugljenika“ i kontrola korišćenja „čvrstih goriva“. Sa drudge strane, evidentno je da vlada Kanade i dalje nije smanjila emitovanje gasova koji izazivaju „efekat staklene bašte“, kao i da je plan za svođenje emisije štetnih gasova na nulu u 2050. godini i dalje pod velikim znakom pitanja.

Nama preostaje da strpljivo čekamo i saznamo da li će ove promene doneti neke pozitivne rezultate u skorijoj budućnosti.

Ovaj članak je deo Lokalne novinarske inicijative.