ХЕРОИНЕ ИЗ СЕНКЕ: ВЕЛИКАНКЕ КОЈЕ СУ СТВАРАЛЕ ИСТОРИЈУ

У Дому Јеврема Грујића у Београду, отворена је изложба „Великанке српске културе“, којом Дом Јеврема
Грујића наставља други циклус посвећен откривању и представљању знаменитих жена из српске историје и
културе.

Изложбу су отворили Њ.Е. Едвард Фергусон, амба-садор Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске у Србији и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.
Том приликом Бранкица је истакла:
„Овом изложбом не желимо само да подсетимо на ове изузетне жене, већ да младе људе кроз вођење изложбе и пратеће радионице и дискусије, мотивишемо на критичко промишљање, стицање нових знања, креирање антидискриминаторног и антимизогиног културног модела. Желимо да створимо такав културни миље који свим дечаци-ма и девојчицама омогућава да достигну своје циљеве и остваре снове без обзира на пол, боју коже, веру, националну припадност, језик, инвалидитет.“
Њ.Е. Едвард Фергусон, амбасадор Уједињеног Краље-вства Велике Британије и Северне Ирске у Србији обратио се речима:
„Храбре жене из српске и британске историје су следиле своје племените идеале, чак и када им је друштво говорило да то није исправно и прихватљиво. Поменимо Елси Инглис, која је напустила свој удобни живот у Шкотској и дошла у Србију, основала четрнаест болница и спасила животе небројених војника и цивила. Често одајемо почаст војсковођама, научницима и индустријалцима, а не споми-њемо нити ценимо како су Великанке мењале друштва у којима су стварале и радиле“, истакао је Фергусон.

Међу женама које представљамо у новом циклусу пројекта: „Великанке српске културе“ су прогресивне сликарке – надреалисткиња Милена Павловић Барили, уметница иста-нчаног сензибилитета која је питања и одговоре исказала на својим платнима, енигматским композицијама кроз метафору, симболе и визију. Њена уметничка креативност је разноврсна – од цртежа, графика, акварела, пастела, темпера, уља до стихова. Поред ње је и Зора Петровић, сликарка која је својим јединственим уметничким језиком, препознатљивим по сна-жном, енергичном гесту, широким и страсним потезима, са доста густе пасте, изражајног колорита обележила време у којем је стварала. Место на овој изложби припада и глумици – Жанки Стокић, најславнијој српској глумици у првој половини 20. века, чија је животна прича врло трновита. Из света театра, место на изложби припало је и Мири Траиловић, чијом режијом „Фауста“, 12. новембра 1956. године, у сали са 212 столица, у дворани некадашње новинске куће Борба, почео је да живи један нови свет – отворено је авангардно позориште Атеље 212. Њеном изузетном енергијом, ово место постало је култно. Зидове ове поставке краси и прича о Анки Гођевац Суботић, првој докторки правних наука. Раме уз раме с њом су и хуманитарке, добротворке – Делфа Иванић, Љубица Луковић, Мирка и Мејбл Грујић и Марија Трандафил. Интересантна је и прича о првој школованој костимографкињи Народног позоришта, уједно и супрузи Иве Андрића – Мили-ци Бабић Јовановић. Захваљујући својој великој љубави према медицини, наша прва лекарка Дара Љоћић, успела је стигне из сиромашне шабачке породице на студије медицине у Цириху.

Док шетате Јевремовом улицом видећете и кућу Ксеније Атанасијевић, а у кући Јеврема Грујића и причу о њој, нашој најшколованијој Српкињи и првој докторки наука у Краљевини Југославији. Представљена је и наша прва вете-ринарка и научница – Јелка Бојкић Макавејев, мајка редитеља Душана Макавејева. Простор у Дому Јеврема Грујића припао је и професорки енглеског језика и књижевности Филолошког факултета у Београду, преводиоцу, критичару и председнику Друштва за књижевност и културу Југославија – Канада, храброј Илеани Чура. Уз приче са истока и запада, са богатих путовања сазнаћете о нашој светској путници – Јелени Дими-тријевић. Занимљива је и прича о првој феминисткињи – Драги Дејановић. Међу овим дамама су и нововековне краљице Наталија Обреновић, Драга Обреновић и Марија Карађорђевић, које су нас задужиле својим културним радом и изнад свега – доброчинством.
У друштву знаменитих Српкиња су и „српске Енгле-скиње“ Леди Пеџет и Флора Сандс.

Ова изузетна изложба трајаће до краја марта 2025. године.