Мода са зеленом етикетом

Добро се сећам узбуђења кад бих са мамом кренула у куповину новог капута, ципела, или хаљине. Знало
се кад се купује ново: онда кад се из старог израсте, кад се претходно износи, а много ређе, кад изађе из моде. Одећа и обућа биле су скупе чак и за просечну породицу са два запослена родитеља.

Времена су се променила. За цену једне добре вечере у фином ресторану, сада можемо да купимо два пара панталона, или квалитетне ципеле, чак и зимску јакну. Гомиламо ствари само зато што су цене приступачне. Да ли се некада замислимо над тим колика је њихова пуна цена? Колику цену плаћа ова планета и радници на неком другом крају света, затровани пестицидима и осталим токсичним материјама?

Учили су нас да носимо памучну одећу, посебно доњи веш. Најздравији је за кожу, говориле су наше баке и мајке. И то је истина. Али, индустрија памука је један од највећих загађивача на планети. Памук је натопљен пестицидима и инсектицидима, од којих су многи канцерогени и изузетно отровни. Не само да загађује земљу и воду, него и људе који раде у производњи и животињски свет. За производњу једне памучне мајице
потребно је преко 200 грама хемикалија. Помножимо то са бројем мајица у свом плакару. Бројке су поражавајуће!
Покушај да се проблем реши генетски модификованим памуком, за који се користе природни пестициди, није успео, јер су се после неколико година појавиле неке нове врсте гамади, за које је потребно још више пестицида.
Посебан проблем у производњи памука је злоупотреба дечје радне снаге. Према подацима невладине организације Human Rights Watch, сваке године само у Египту преко милион малишана ради на плантажама памука.
Чини се да су синтетички материјали решење. Или, можда, ипак нису... Њихова производња је почела тако што се неко досетио да за нову врсту влакана употреби петролеј. Све је кренуло од најлонских хулахопки и од тада се тај точак није зауставио. Данас се користе милиони барела нафте да би се произвели синтетички комади одеће, који су постали део наше обавезне гардеробе.
У фабрикама за масовну производњу јефтине одеће, такозваним sweatshops, ради се у робовским условима. Нису само произвођачи и продавци јефтине робе они на које се упире прстом. Ексклузивне продавнице, у којима ћемо платити и по три или четири пута већу цену за сличан производ, такође користе најјефтинију радну снагу у економски сиромашним и ратом исцрпљеним земљама. Нажалост, ни на једној етикети нећемо наћи Made in sweatshop.
Како да свесни и савесни потрошач онда зна где и шта да купује, а да тиме не доприноси ни загађивању човекове околине, ни злоупотреби радника?

Ево неколико еколошки прихватљивих марки.

Lynda Loudermilk: дизајнер високе моде, користи бамбус, органик памук и соју у својој еколошкој линији.
Deborah Lindquist користи рециклиране материјале.

Loomstate и Del Forte Denim производе скупе, али еколошки здраве фармерке.
Levi’s је одавно започео производњу органског тексас платна.
Такође се препоручују марке као што су Greenloop, Coco’s Shope, Pangaya.

Потражите и све популарније производе од бамбуса, укључујући оне који се препоручују на канaдском сајту http://www.bambooclothes.ca.

Производи од органског памука су такође препоручљиви.
Погледајте сајт канадске марке Patagonia, познате по одећи за зимске спортове: http://www.patagonia.ca/home/. Популарни Gap и Nike такође све више купују органски памук.
Конопља је нова звезда на еколошком модном небу. За оне којима не смета хипи изглед, она је идеална, јер се за њену производњу користи веома мало пестицида и хербицида, а расте брже од памука и не испошћује земљу као памук. Један хектар конопље апсорбује пет пута више карбон-диоксида него хектар шуме, тако да конопља игра важну улогу и у борби против глобалног отопљавања.
Органски произведену вуну је најтеже пронаћи. Онтаријске фирме Patagonia и Warm and Wonderful су специјализоване за вунене џемпере. И нипошто не заборавимо природни материјал од алпаке, која је заштитни знак Sentaler бренда и њеног творца Бојане Шенталер, о којој смо писали у летњем броју
нашег часописа.
Интернет нуди мноштво информација. Погледајте следеће сајтове пре него што кренете у куповину одеће: http://www.thegoodtrade.com/features/fair-trade-clothing
http://ecocult.com/2015/the-18-most-affordable-places-tobuy-ethical-fashion/

Освешћивање потрошача кад је у питању брза храна иде раме уз раме са подизањем свести о ономе што облачимо и обувамо. Тако је настао термин спора мода (slow fashion), као супротност брзој или прљавој моди. Када следећи пут отпутујете у завичај, не заборавите да су златиборски џемпери из Сирогојна не само еколошки чисти, него и најтоплији око срца.
Распитајте се за „одећу са зеленом етикетом“, како ове производе зову у Србији.
Еколошка мода је будућност, или будућности неће бити!