ДА ЛИ ЈЕ ЕЛЕКТРОНИКА НОВА ДРОГА?

Утицај „паметних“ телефона и друге забавне електронике на тинејџере

Тренутно у свијету око три милијарде људи користи интернет. У Сјеверној Америци 77 одсто људи посједује „паметне“ телефоне, а просјечан тинејџер четири сата дневно користи мобилни телефон. Нове технологије су, без сумње, корисне не само за појединце, него су унаприједиле и више важних грана индустрије. Ипак, због масовног коришћења електронских справа и интернета, и због количине времена које модерни човјек проводи користећи их, све чешће се питамо јесу ли те нове технологије безбједне по људско здравље и да ли стварају овисност.

Мислим да је главни, мада не и једини проблем, то што је данас интернет веза доступна скоро свугдје. Не тако давно смо могли користити друштвене мреже и играти видео игре само на компјутеру, а сада је то могуће било гдје захваљујући „паметним“ телефонима. Због чињенице да је електронска забава увијек при руци, већина људи је промијенила начин како проводи слободно вријеме, јер су те активности одједном постале споре и досадне у поређењу са новом забавом.

Постало је уобичајено да корисници „паметних телефона буду закачени за друштвене мреже. Једна од мрежа која се неумјерено користи је Snapchat, који се од осталих разликује углавном по томе што су слике и поруке видљиве само на кратко вријеме. Многи моји познаници зато сваких пет секунди провјеравају да ли је стигла нека порука. И на другим друштвеним мрежама се то ради, али не толико често. Имам утисак да то ишчекивање код њих узрокује неку врсту стреса, али и честа и непотребна разочарења уколико није стигла очекивана порука. Стална потреба да се нешто дешава, те нестрпљиво ишчекивање нових порука, изазивају ефекте сличне онима које ствара овисност. Нешто слично се дешава и код конверзације преко текст-порука, када особа нерационално сваки час провјерава свој телефон, који и без тога редовно обавјештава о приспећу поруке.

Овисност је изражена и код људи који играју популарне видео игрице, као што је Fortnite. Она спада у групу игрица под називомBattle Royale Shooter. То значи да више људи игра на једном серверу, где налазе „оружје“, а циљ је „убијање“ осталих играча, противника. Појединац или група која „преживи“ сматра се побједником. Познајем велики број људи разних узраста који на Fortnite троше много времена. Чак и у школи, где је ова игра забрањена и блокирана, играчи се сналазе тако што користе Youtubeи такозваниtwitch streamда гледају друге како играју Fortnite. Један мој другар игра ову игрицу скоро десет сати дневно и, у суштини, веома ријетко ради био шта друго. Једном ме је пријатно изненадио позивом у шетњу, али сам касније сазнао да су му родитељи рекли да неће моћи играти игрицу ако не изађе ван најмање на пола сата.

Ако се сложимо са тим да постоји овисност изазвана видео-игрицама, одакле онда она долази? За разлику од Snapchat-a, овдје нема ишчекивања. Ова овисност је много сличнија коцкарској. Као и код коцкања, играч ријетко побједи. У случају игрице Fortnite, разлог лежи у томе што је број играча велики, а то умањује шансе за побједу. Због тога играчи увијек желе да опет играју,увијек вјерујући да ће у слиједећој игри побједити. Стално је присутан стрес, разочарење и потреба да се игра наставља, тако да многи играчи на то троше све своје слободно вријеме.

Шта се може урадити да се помогне овисницима модерног доба? Ако родитељи поставе нека ограничења, или дјеци потпуно забране видео-игрице, то често не даје очекиване резултате. Тинејџери се снађу, пронађу начин да користе електронику и мимо забрана, а то може озбиљно нарушити повјерење између родитеља и дјеце. Зато код таквих покушаја постоји опасност да дјеца из ината још више користе електронику у овакве сврхе. Тинејџерске године одликује потреба да имају више аутономије и независности, те њихова реакција на забране може изазвати супротан ефекат.

Нове технологије неоспорно имају вриједну и корисну улогу у данашњем свијету. И друштвене мреже и видео-игрице могу бити занимљиве и корисне. Проблем је у неумјерености, а главна опасност лежи у томе што људи нису свјесни да могу постати овисни.

Један од начина да се умањи овисност о електроници је да друштво помогне младима да усвоје друге начине како да проводе слободно вријеме, као што су читање, спорт или неки интересантан хоби. Друго могуће рјешење је да се креатори компјутерске забаве потруде да се кроз електронске активности, уз забаву, нешто и научи. Добар примјер је игрица Europa Universalis, као и неке историјске такозванеgrand strategy игре, у којима играч представља државу у одређеном историјском периоду, која осваја нову територију. Иако је суштина игре ратовање и стратегија, успут се учи о историји, народима, различитим културама.

Ако се друштво буде више бавило овим темама и ако заједно са нама младима покуша да пронађе рјешење, то ће помоћи будућим генерацијама да неоштећени закораче у ново вријеме.

Ево неких корисних сајтова, на којима можете више прочитати на ову тему:

How Does Internet Addiction Affects Your Brain- by Dr. Rahul Chandhok:

https://www.lybrate.com/topic/how-does-internet-addiction-affect-your-brain/170608050757f5d57f1f824244325b02

Technology Addiction:

https://www.addiction.com/addiction-a-to-z/technology-addiction/