U RAZGOVORU SA NEMANJOM TRBOJEVIĆEM, mladom nadom kanadsko-srpske kinematografije

SAN: Ti si mlad, a u svet filma hrabro  ulaziš u ulogama scenariste, režisera, producenta  i snimatelja. Kako si otkrio da je film za tebe nešto više od razonode?

NEMANJA: Veći interes ka video-produkciji i fotografiji je započeo leta 2015, kada sam u Srbiju poneo kameru da njom zabeležim momente svoje posete. Trudio sam se da snimim što više toga kako bih napravio kratak film po  povratku u Kanadu. Proces pravljenja i montiranja  tog videa ostavio je na mene snažan utisak i motivisao me da krenem da ozbiljnije izučavam film i fotografiju.  Pomisao da bi se možda ovim mogao baviti u životu, postala je  moja svakodnevica i opsesija.

SAN: 2016. godine, u okviru školskog projekta, uradio si intrigantni kratkometražni dokumentarni film  Bombardovanje Beograda 1999. Živiš ovde u Kanadi, a 1999.  si bio veoma mali, kako si odabrao baš tu temu?

NEMANJA:  Dokumentarni film o bombardovanju Beograda  prvenstveno je zamišljen kao školski rad. Odlučio sam da uložim malo više vremena i truda u taj projekat i on  je izrastao u pravi dokumentarac. U to vreme sam znao vrlo malo  o produkciji, ali sam uspeo u najbitnijem elementu ozbiljnog filma -  a to je da ispričam pricu. Ovu temu sam odabrao jer većina mojih drugara u Kanadi, pa i onih koji su poreklom iz Srbije, nisu znali apsolutno ništa o tome. To me je zaprepastilo i motivisalo u pokušaju da ljude van Srbije edukujem o ovom strašnom poduhvatu.

SAN:  Filmti je doneo popularnost i omogućio učestvovanje na filmskim festivalima u Kraljevu i Škotskoj.  Ispričaj nam nešto o tom iskustvu.

NEMANJA: Biti pozvan na festival filma je predivno iskustvo. Pomisao da će se moj film gledati kao što ja gledam neko ostvarenje kada odem u bioskop, činila me je ponosnim i srećnim.  Na početku nisam bio svestan koliko je to dostignuće. Trebalo mi je vremena da shvatim da učestvovati na festivalu filma nije mala stvar i da je biti prihvaćen od strane takve  institucije draže nego neka materijalna nagrada.

SAN: Tvoj Explore Serbia /Travel Film na Youtube–u ima preko 10.000 gledalaca.  Šta te je inspirisalo da napraviš taj film? Da li si unapred pomislio da bi ta tvoja lična inicijativa mogla da dovede do nekog poslovnog angažmana kao što je tvoja sadašnja saradnja sa turističkom organizacijom Beograda za njihov oficijelni video?

NEMANJA:  Video Explore Serbia je nastao spontano. Hteo sam da posetim neka mesta u Srbiji i da kroz ta kratka putovanja snimim neke kadrove. Već posle prve lokacije rodila se ideja o  pravljenju travel videa. To je bio lični projekat koji je srećom dosta ljudi zapazilo i lepo prihvatilo. Palo mi je na pamet da bi ovaj video mogao da bude odskočna daska za neke nove projekte vezane za putovanja i turizam jer me ta tematika za snimanje i montažu već neko vreme veoma privlači. Eto tako se i desilo, nakon Explore Serbia, dobio sam priliku da sarađujem sa Beogradom na njihovom novom spotu.

SAN: Kakve mogućnosti za bavljenje  filmom  pruža Kanada i Ontario?  Da li je potrebno formalno obrazovanje ili se ovakva profesija uči više van škole?

NEMANJA:  Kanada pruža mnogo mogućnosti i prilika. Već sa 19 godina počeo sam samostalno da zarađujem od video-produkcije i fotografije. Opremu sam kupio od sopstvenog novca i počeo sam samoinicijativno da upoznajem ljude u ovoj industriji. U Srbiji to ne bi bilo moguće u tim godinama bez značajne, a naročito finansijske, pomoći roditelja.  Formalno obrazovanje nije potrebno. Odlučio sam da ne studiram film i produkciju na fakultetu. Školovanje u institucijama oduzima  i vreme, i novac, i slobodu. U filmskoj industriji nije bitno gde ste išli u školu već kakav vam je portfolio i da li imate konekcije. Trenutno  je na internetu dostupno sve vezano za teoriju video- produkcije i fotografije, a praksa se može dobiti kod produkcijskih kuća. Takvim pristupom, ja sam, uz samostalno učenje i praksu, za znatno kraće vreme stekao znanje koje se stiče tek nakon trogodišnjeg školovanja. Ne želim da zvučim arogantno. Činjenica je  da većina velikih režisera ovde na zapadu nije pohađala film school. Živimo u neverovatno naprednom vremenu, sve nam je dostupno i samostalno možemo postići mnogo toga. Sve zavisi od vaše lične hrabrosti i strasti. Naravno, to se ne odnosi na sve profesije!

SAN: Čime se trenutno  baviš? Možeš li SANovoj radoznaloj publici otkriti ponešto o tvojim novim filmskim projektima i drugim poput izložbe fotografija ?

NEMANJA:   Trenutno zakazujem venčanja jer između ostalog radim i male filmove za buduće bračne parove.
U završnoj sam fazi objavljivanja mog veb-sajta, portfolija i novog turističkog filma o kome još ništa ne mogu da pričam. Takođe radim i na projektu galerije/izložbe fotografija. Radi se o prodajnoj izložbi fotografija prirode Srbije, ovde u Torontu.

SAN: Imaš li savet za  talentovane mlađe, pa i starije kolege, koji nameravaju da pođu tvojim putem, a pogotovo vezano za internet i nove tehnologije koji su svima dostupne?

NEMANJA: Bilo šta da radite u svetu filma, možete sami da postignete brže, bolje i slobodnije nego kroz školski sistem. Sve vam je dostupno, apsolutno vas ništa ne sprečava, pogotovo ovde u Severnoj Americi. Poručujem vam da verujete u sebe - jer ako ne verujete u sebe  - kako će drugi verovati u vas. Ne morate da se dokazujete roditeljima i društvu jer social approval je pritisak koji će vas sputavati. Potrebno je i strpljenje. Svi su počeli od nekog part-time posla, a čak i najveće kompanije nastale su u garažama. Mnogi moji vršnjaci su pod pritiskom okoline, i ne shvataju da kada bi zaspali i probudili se za pet godina, opet bi imali dovoljno vremena da počnu sve iz početka. Istražujte, probajte različite stvari, otkrijte ko ste i šta želite. Tako ćete zauvek biti srećni jer će vaš posao biti vaša strast.

SAN: Imaš li omiljena mesta u Kanadi i Srbiji? Kako najradije provodiš svoje slobodno vreme?

NEMANJA:    Nažalost Kanadu tek treba da istražim tako da mi je za sada omiljeno mesto jedna vikendica u mestu Muskoka, gde provodim predivno vreme sa svojim društvom. Što se tiče Srbije, Beograd mi je definitivno najdraže mesto. Tamo sam proveo mnoge nezaboravne trenutke. Mnoge  metropole nemaju tu mešavinu urbanog, kulture i spontanosti  - to  „nešto“ što imate samo kada ste u Beogradu.