Tom Rakočević, član Provincijskog parlamenta - Humber River-Black Creek

Gospodina Tomu Rakočevića upoznala sam 10. jula 2021. godine, u Kraljičinom parku (Queens Park) Ontarijskog parlamenta, u Torontu, na svečanoj proslavi rođendana Nikole Tesle, srpsko-američkog naučnika, pronalazača i inženjera, čija su dostignuća promenila svet. Ovaj dan je bio posebno značajan jer je prvi put u istoriji, u čitavoj provinciji Ontario, obeležen Dan Nikole Tesle.

Ontario je sada najveća jurisdikcija na svetu koja zvanično priznaje Dan Nikole Tesle.

Gospodin Tom Rakočević je u svom pozdravnom govoru istakao: „Neka proslava raste iz godine u godinu.“

Vi ste najodgovorniji za sprovođenje ovako izuzetnog zakona, dali ste predlog koji je usvojen. Koliko dugo ste radili na tome? Ko su još bili inicijatori predloga i vaši saradnici?

Bilo je ovde u Ontariju veoma mnogo pojedinaca i organizacija koje su godinama radile na promociji imena, priče i dostignuća Nikole Tesle. Bila mi je čast da nadograđujem njihov važan posao i počeo sam da razmišljam o ovom zakonu ubrzo nakon što sam izabran u parlamentu. Moj prvobitni tim za planiranje i podršku ove inicijative činili su Veroslav Đurđević, Majda Đorđević i Kolin Kembel (Colin Campbell) iz NTEC-a, a kasnije su nam se pridružili i Tatjana Pavlović i Zoran Cvijetić iz Kanadsko-srpskog saveza. Tokom čitavog procesa radio sam sa Vasilijem Petkovićem, generalnim konzulom Srbije, a grupa se povećala dolaskom novih iskusnih pojedinaca koji su pomogli u planiranju prve manifestacije povodom Dana Nikole Tesle u Kraljičinom parku Ontarijskog parlamenta. Takođe, bilo je mnogo pojedinaca širom Ontarija koji su kontaktirali svoje vlastite MPP da se zalažu za usvajanje ovog zakona. Uz tako snažnu podršku, zakon je u jednom danu prošao drugo i treće čitanje i dan kasnije dobio kraljevsku saglasnost, što je retkost.

Dejan Ralević, ambasador Republike Srbije u Kanadi, Vasilije Petković, generalni konzul Republike Srbije, predstavnici udruženja profesionalnih inženjera Ontarija „Nikola Tesla“ pridružili su vam se 10. jula u Kraljičinom parku Ontarijskog parlamenta. Prisutne su bile i obrazovne institucije (Educational Corporation) i članovi različitih srpsko-kanadskih organizacija. Na kraju proslave dodeljena su i odlikovanja zaslužnim aktivistima i saradnicima. Kako je to sve vama izgledalo?

Bila mi je čast da vidim mnoge značajne pojedince i organizacije koji su godinama radili na promociji Nikole Tesle. Njihov rad i postignuća su mi bili inspiracija i  veoma su zaslužni za priznanje. Takođe, bila mi je čast da originalnu potpisanu kopiju računa predočim generalnom konzulu Srbije Vasiliju Petkoviću i ustupim Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

U svom govoru rekli ste, između ostalog, da se nadate da će Dan Nikole Tesle otvoriti vrata nauci koja mora da bude priznatija i poštovanija, a naučnike treba nagrađivati za postignuća, jer će tako ovaj svet u kome živimo biti bolji.

Kao što sam naveo u preambuli svog zakona: „Naš svet predstavlja ostvarene snove brojnih naučnika, inženjera i ljudi iz medicine. Kako je naš svakodnevni život znatno poboljšan kroz njihov vizionarski rad, važno je da poznajemo njihove živote.“ Verujem da će slavljenjem naučnika i priznavanjem njih kao važnih uzora, podstaći više mladih ljudi da studiraju i rade u nauci, otvarajući put za veće pronalaske u budućnosti.

Na svojim studijama na Univerzitetu Jork proučavali ste prirodne predmete i biologiju.  Koliko dugo se bavite politikom i šta vas je motivisalo?

Uvek sam bio živo zainteresovan za nauku i završio magistarske studije i diplomirao u oblasti obrazovanja. Još od srednje škole pa nadalje, uvek sam bio zainteresovan za izgradnju zajednice i aktivno učešće njenih građana. Odrastajući kao podstanar u iznajmljenim stanovima uz oca koji se borio sa bolešću i na kraju preminuo još dok sam bio mladić, shvatio sam da u našem sistemu postoji mnogo toga na čemu treba biti zahvalan, ali i mnogo toga što se može poboljšati. Verujem da je važno da svi budemo uključeni u rad na stvaranju boljeg društvenog sistema i zemlje koja svima pruža jednake mogućnosti.

Od prve tehničke imigracije, naša etnička zajednica ima stručnjake, profesore i vođe u oblasti tehnologije. U drugoj generaciji naših doseljenika, mladi koji su odrasli u Kanadi ne idu tim teškim putem, nije dovoljno prepoznat, već se više okreću poslu, retko medicini i pravima. Kakvu korist vidite  u jačanju i ujedinjenju srpske zajednice, da li je to neophodno jer se, bez obzira na jednakost, svi drže svog i njega podržavaju?

Ujedinjavanje srpske zajednice ovde u Kanadi ima mnogo pozitivnih koristi, uključujući očuvanje kulture i tradicije za buduće generacije, velike mogućnosti za mentorstvo, umrežavanje i pružanje pomoći jedni drugima i još mnogo toga. Srbi-Kanađani se mogu naći u svim sektorima, vredno rade i postižu veliki lični uspeh, pružajući pozitivan doprinos društvu u kome svi živimo.

Kao predstavnik druge generacije iseljenika, kakav je vaš stav prema vašem poreklu i tradiciji?

Ako izuzmem autohtonu zajednicu koja ovde živi hiljadama godina, svi smo mi doseljenici. Jedna od mnogih sjajnih stvari o Kanadi je multikulturalno društvo u kojem svi uživamo. Ponosim se, kao i svi mi, svojim korenima i našom bogatom istorijskom tradicijom i kulturom.

Otac vam je bio Srbin iz Crne Gore koji se preselio u Kanadu, majka vam je iz Montreala. Kojim jezikom ste razgovarali kod kuće sa roditeljima?

Očev maternji jezik je bio srpski, a majčin francuski. Rođen sam u Torontu, gde sam proveo čitav život, a glavni jezik kojim smo razgovarali kod kuće bio je engleski.

Imate dva sina, Aleksandra i Iliju. Zanimljiva je koincidencija da je vaš stariji sin, koji vam se pridružio na proslavi, rođen istog dana kada i Nikola Tesla. Kako uspevate da uskladite sve poslovne obaveze sa ulogom mladog oca?

Izuzetna je čast biti član pokrajinskog parlamenta i ponosan sam što vredno radim za svoju zajednicu i sve stanovnike Ontarija. Kao što vam i mnogi govore, nije lako uravnotežiti rad i podizanje porodice. Uspevam nekako da pronađem vreme za svoju porodicu, posebno rano ujutru i uveče. Očinstvo mi je, svakako, bila najveća radost u životu.

Bili ste nekoliko puta u Srbiji i Crnoj Gori, gde su vam se posebno dopali stari primorski gradovi Kotor, Budva, Herceg Novi... Planirate li iznova neku posetu i da li ste u kontaktu sa tamošnjom rodbinom?

Imam veliku porodicu koja živi u Crnoj Gori, ali i u drugim mestima u Evropi. Moje posete Srbiji i Crnoj Gori bile su nezaboravne i tamo ima mnogo lepih mesta koje treba posetiti. U kontaktu sam sa porodicom i nadam se da ću ih uskoro posetiti.

Kako je kovid 19 uticao na vaš život i rad?

Budući da sam političar, veliki deo mog rada uključuje interakciju sa ljudima. Kao i ostali tokom ove pandemije, morao sam se prilagoditi, što znači tražiti nove i drugačije načine interakcije s ljudima, poput virtualnih internetskih platformi i više telefonskih razgovora. Zakonodavno telo Ontarija nastavilo je svoj rad kroz međusobnu komunikaciju tokom većeg dela pandemije, ali sa smanjenim brojem MPP -a u zakonodavnom telu kako bi se obezbedila fizička distanca. Na ličnom planu, postoji mnogo dragih prijatelja i porodica koje nisam mogao da viđam tokom pandemije i radujem se druženju u budućnosti.

Kako najviše volite da provodite slobodno vreme, imate li neki hobi?

Ovih dana većinu slobodnog vremena provodim sa porodicom, igrajući se sa decom ili u šetnji. Kad sam sam, uživam u čitanju.

Ovaj članak je deo Lokalne novinarske inicijative.