Intervju sa Nikolom Lončarom, osnivačem Tesline naučne fondacije

Nikola Lončar je srpsko-američki pronalazač, osnivač i predsednik Tesline naučne fondacije u Filadelfiji, Pensilvaniji i jedan od najvećih promotera Nikole Tesle u SAD i šire.

Vaše interesovanje i aktivnosti vezane za lik Nikole Tesle počele su još u detinjstvu dok ste živeli u bivšoj Jugoslaviji. Kako se rodila vaša dečačka radoznalost?

Kada mi je bilo šest godina, preselili smo se u Srbiju iz Hrvatske. Imao sam sreću da smo živeli u blizini bivšeg šampiona u rvanju, Đure Gostovića, koji je bio Teslin lični prijatelj kada je bio mlad. Obojica su živela i radila na Menhetnu, dva velikana iz Like, odakle je i moja porodica. Kao dete sam želeo da me svetski šampion nauči da se borim. Rekao mi je da to samo donosi probleme. Nisam razumeo zašto bi jedan šampion rekao tako nešto sve dok nismo krenuli na kraći put.

Dok smo sedeli u šinobusu kroz prozor su se mogli videti samo električni vodovi oko beskrajnih polja. U jednom trenutku, šampion me je zapitao: „Šta vidiš oko ovih polja?“ Odmah sam odgovorio: „Električne stubove!“ „Šta tačno vidiš na električnim stubovima?“ „Vidim elektricitet.“

Nastavio je: „Niko nikada nije video elektricitet, pa nisi ni ti mogao da ga vidiš… Šta još vidiš?“

U velikom, otvorenom šinobusu (veliki otvoreni vagon bez pregrada u vozu) ljudi su već počeli da se vrte i negoduju, ali niko nije imao hrabrosti da se suprotstavi velikom svetskom šampionu.

„Vidim i žice“, rekao sam. „Šta još?“ pitao me je. „Vidim bele keramičke veze, koje spajaju žice.“

„DA LI VIDIŠ JOŠ NEŠTO MNOGO VAŽNIJE? NEŠTO ŠTO LIČI NA SLOVO?“ Tada sam shvatio da je vrh svakog stuba ličio na slovo “T“.  „Da vidim slovo T.“ Dodao je: „Dobro si video. Postoje širom sveta milioni bandera koje liče na slova “T“ i svakim stubom se odaje počast Nikoli Tesli. I ti bi hteo da te naučim da se boriš?“

Osamdesetih ste se odselili u Ameriku. Kako se razvijala vaša karijera?

Prvo sam izdavao stanove za jednu kompaniju, posle sam otvorio biznis za bezbednost koji se pretvorio u detektivsku agenciju. Pored Tesle moje veliko interesovanje su i sigurnosni sistemi, čime se sada profesionalno bavim, ali i pronalazaštvom ukoliko mi vreme to dozvoljava.

Poznati ste decenijama po svom neumornom angažovanju na promociji dela Nikole Tesle. U okviru toga ste radili na osnivanju Teslinih naučnih klubova pri školama i univerzitetima. Gde se sve danas nalaze ovi klubovi i kako funkcionišu?

Godinama radimo eksperimentalni program sa školama u Filadelfiji i odnedavno i sa školama u Srbiji… Sarađivali smo sa Franklin institutom, ali trenutno je sve prilično zaustavljeno zbog nastale situacije. Imamo dosta Tesla klubova po svetu, a biće ih jos mnogo, nadamo se, jer je program odličan. Tragali smo osam godina za načinon kako da uvedemo Teslu u školski program Amerike i to je bukvalno nemoguće zbog školskog sistema ovde, ali Tesla klubovi i Nikola Tesla pronalazački klubovi su prihvatljivi. Razradili smo sistem koji je prihvaćen u mnogim zemljama sveta, javljaju nam se škole iz mnogih zemalja sa svih kontinenata, ali mi nismo dovoljno veliki da bismo sve to mogli uraditi. Pravimo digitalnu platformu na kojoj će sav materijal biti besplatno dostupan školama po celom svetu.

Kako obeležavate 10. jul, rođendan Nikole Tesle u Filadelfiji, tj. u SAD?

10. jul u Filadefiji godinama se obeležava u Parku slobode, na jednom od najvećih istorijskih mesta u SAD, jer Filadelfija je prvi glavni grad Amerike i tu se čuva originalan ustav i zvono koje je objavilo nezavisnost Amerike. Na pozornici se pojavljuju mnogi govornici, umetnici, naučnici pa čak i turisti koji žele da kažu nešto o Tesli. Tih dana održavamo i konferenciju i nagrađujemo najbolje, dodeljujemo plakete, medalje, biste i tako motivišemo što više ljudi da se priključe našoj misiji.

S obzirom na vaša dugogodišnja zalaganja, izabrani ste za predsednika Tesla Science Foundation. Kada je fondacija osnovana? Koji je program fondacije i koje su njene aktivnosti?

Januara 2010. dobili smo status neprofitne nevladine organziacije. Svi smo volonteri i ne naplaćujemo članarinu, sami se uglavnom finansiramo koliko je moguće, a ponekad, kada pravimo projekat zajedno sa RS, podelimo troškove sa Ministarstvom spoljnih poslova i upravom za dijasporu. Verujem da bismo svi mi kao volonteri potrošili mnogo više na bilo koju zabavu i ne bismo imali toliko zadovoljstva. Mnogima nije jasno kako kažu „živite u zemlji u kojoj ima posla za svakoga, a vi volontirate”. Nikad nisam mogao ni zamsiliti da će toliko toga lepog da proizađe iz svega ovoga i da toliko divnog sveta upoznam, a većini nas je posebno drago što možemo pomoći mladima kroz naš motivacioni program. Tesla je motivacija za većinu nas i to želimo da podelimo sa drugima, a deleći je sa drugima, i naša motivacija se uvećava.

U Njujorku se već 10 godina svakog januara održava godišnja konferencija Tesla Science Foundation u hotelu New Yorker u kome je Tesla proveo poslednje godine svog života i živeo u sobama 3327 i 3328, a u lobiju hotela se nalazi Tesla muzej. Kako ste uspeli da to obezbedite?

Kada smo prvi put moja supruga i ja odseli u tom hotelu pre nekih 12 godina, postojala je sam jedna pločica na vratima na kojoj je pisalo da je tu živeo Nikola Tesla. Sem tehničkog direktora niko nije gotovo ništa znao o Tesli. Zamolio sam direktora da im doniramo slike i postere za sobe i za hodnik i to je krenulo, ali vrlo sporo. Rekli su da oni moraju da ih urame da bi se uklapalo sa enterijerom. Godinu dana kasnije smo dobili obaveštenje da su naši pokloni postavljeni. Vratili smo se ponovo u hotel i tražili način za organizovanje konferencije. Objasnili smo da smo neprofitna organizacija i da smo volonteri, ali hotel mora da posluje. Na kraju smo ipak dogovorili i cenu i uslove koje smo mogli da prihvatimo. Posle nekoliko godina poklonili smo im Teslinu bistu, rad akademskog vajara Bojana Mikulića iz Banjaluke, koja je u prvo vreme stajala između liftova u lobiju, a onda je sve preneto u donji nivo, gde su nam dali više prostora. Plan nam je da sobe 3327 i 3328 pretvorimo u muzej, ali za to nam treba mnogo ozbiljniji kapital.

Šta planirate za ovogodišnju konferenciju i ko su vaši saradnici sa kojima radite na pripremama? Koliko ogranizacija i pojedinaca očekujete ove godine na Januarskoj konferenciji koji bi svojim predavanjima uveličali Tesla Spirit Award i Tesla’s people (Nagrada u čast Teslinog duha i Teslin narod)?

Interesovanje je veće nego ikada, ali isto tako moramo se pridržavati kovid mera i nismo sigurni šta će biti do januara. Ako bude ograničen broj prisutnih, planiramo da salu koristimo kao studio, a imaćemo i direktan prenos. Tako će svi moći da vide šta se dešava u svetu Nikole Tesle i Teslinog naroda. Imamo za sada oko 20 učesnika na programu i desetak na izložbi. Za prvi deo konferencije planirano je predstavljanje najznačajnijih radova koji promovišu život i delo Nikole Tesle i dodela priznanja za iste. Drugi deo je na srpskom sa temom kako uspostaviti što bolji odnos matice i dijaspore i kako prepoznati prijatelje našeg naroda u svetu i sa njima napraviti i proširiti saradnju.

Recite nam nešto o Naučnoj fondaciji Tesla u Srbiji i vezi između američke i srpske fondacije.

Srbija ima ogroman broj obožavalaca Tesle i osoba koje se vrlo ozbiljno bave Teslom, ali to nije pokazano svetu, pa pored organizacije u Srbiji pokrenuli smo i TeslaTalk TV da bismo koliko-toliko prikazali te divne osobe našima po svetu, a onda i njihovim sugrađanima. Tamo, takođe, organizujemo godišnje konferencije.

Zanimljivo je da se ove godine snima film Tesla’s people here and there na konferenciji i u Teslinoj sobi. Recite nam nešto o ovom projektu. Ko je reditelj, ko je sponzor, koliko traje snimanje?

Radili smo istraživanja u kojima je učestvovalo 5000 Srba iz različitih delova sveta sa ciljem da saznamo na koji način bismo mogli poboljšati saradnju matice i dijaspore. To je vrlo ozbiljan zadatak i tu je radila i radi vredna i stručna ekipa. Rezultati istraživanja su nas motivisali da radimo film i knjigu Teslin narod tamo i ovde. Na knjizi radimo Mirko Lopušina i ja, a na filmu jedna veća ekipa i u Srbiji i u dijaspori. Nekoliko naših članova su profesionalci i verovatno će reditelj biti Džejms Džeger, koji nam je za sada konsultant na filmu. Snimanje filma počinje na konferenciji, a nastavlja se u raznim gradovima Amerike i Kanade. Dobili smo podršku od uprave za dijasporu i očekujemo da ćemo imati sponzore, jer u ovom projektu dosta toga mora da se plati, ne može sve volonterski.