НАША КИЧМА НАШ ЖИВОТНИ ОСЛОНАЦ

Кичмени стуб је најсложенија, али и најслабија тачка нашег локомоторног апарата, састављеног од сплета мишића, зглобова и костију, чија је основна функција да подупире нашу главу, врат и тело и омогућава кретање. Овај флексибилни стуб, који такође штити кичмену мождину која пролази кроз отворе на пршљеновима, одржава се у усправном положају захваљујући правилној структури коштаних елемената и симетричној функцији мишића који „придржавају“ кичму. Кичмени стуб учествује посредно или непосредно у већини покрета нашег тела. Зато га морамо чувати и одржавати у доброј форми кроз читав живот.

Савремени човек у свом животном веку проведе већину радног и нерадног дана седећи. Такав начин живота слаби мишиће кичменог стуба и трбуха, доводeћи до његове преране истрошености. Дуготрајно седење изазива велике проблеме и код најздравије кичме.

Кичмени стуб је еластичан коштани стуб који се састоји од коштаних блокова, односно пршљенова међусобно одвојених влакнастом хрскавицом, међупршљенским колутом или дискусом. Дискус се убраја у тзв. слабо прокрвљена ткива те се током живота троши и готово не обнавља, па се дегенеративне промене јављају код целе популације. Смањено кретање, принудни положај при раду или дуготрајни исти положај не омогућавају адекватну исхрану дискуса. У зрелом добу човека исхрана дискуса се не обавља више путем крвних судова као у детињству већ путем дифузије,  односно механизмом пумпе. Пумпни механизам одржава се у равнотежи само код промене оптерећења тела са наизменичним фазама растерећења и оптерећења.

Свакодневно краткотрајно дизање и ношење терета, сагињање, скакање, па чак и падови, мање оптерећују кичму него дуготрајно седење и стајање у непомичном положају. Дуготрајно седење са трупом савијеним унапред, а ово важи и за остале принудне положаје, доводи до померања језгра диска. Код наглог исправљања, ако се језгро не помери довољно брзо у првобитан централан положај, тако увећана маса диска може се укљештити између два пршљена као орах у крцкалици  што доводи до болова - лумбага. Равномерним и изједначеним покретима и кретањем избегава се ово укљештење.

Најновији атак на нашу кичму, тачније на њен вратни део, изазван је услед свакодневног савијања главе због гледања у мобилне телефонe. Многи млади и деца готово цео дан проводе тако што главе зароне у мобилни телефон. У овом положају тежина главе оптерећује вратне пршљенове на сасвим посебан начин изазивајући момент силе и напоне затезања у њему. Тако настаје синдром бола у врату назван text neck, односно „бол у врату услед куцкања порука”. Питање је какве ће тек проблеме ове генерације имати у познијем добу живота  кад у средње доба улазе са већ истрошеним и деформисаним вратним пршљеновима. Кад дуже гледамо у екран мобилног телефона, сваки час би требало да мењамо положај руке у којој држимо телефон. Треба је спустити  мало ниже, па затим подигнути мало више, померати је лево-десно, а најважније је да врат није дуго у истом положају.

СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА

Прикладна рекреација треба да замени неопходне покрете тела који су код наших предака били сасвим рутински кроз обављање свакодневних активности. Рекреација која је идеална за растерећивање кичме је јога, пилатес и све врсте плеса као што су зумба и фолклор. Такође,  можемо и сами код куће радити опште вежбе обликовања, вежбе истезања, вежбе дисања, постуралне вежбе - вежбе правог држања и вежбе за јачање трбушне мускулатуре. Чак је и обична шетња благотворна за нашу кичму. Бављење спортом треба почети када нема болова пажљивим избором спортске активности. Спортом се не треба бавити по сваку цену, зависи од општег здравственог стања, али јаки лигаменти и добро утренирани мишићи одупиру се свакодневним механичким стресовима.

СПОРТОВИ КОЈИ РАСТЕРЕЋУЈУ ДИСКУС: трчање, пливање, вожња бицикла, јахање и ланг лауф скијање.

СПОРТОВИ КОЈИ ДЕЛИМИЧНО ОПТЕРЕЋУЈУ И РАСТЕРЕЋУЈУ ДИСКУС: фудбал, рукомет, одбојка, кошарка, вежбе на справама и стони тенис.

СПОРТОВИ КОЈИ ОПТЕРЕЋУЈУ ДИСКУС: тенис, голф, дизање тегова, једрење, веслање, бадминтон и ски-спуст.

КИЧМА У ДЕТЕТА

Изузетно је важно правилно држање кичме још у најранијем детињству. Дискуси почињу да се оптерећују усправљањем детета. Прерано усправљање и често ношење одојчета могу имати последице по кичмени стуб детета. Полагано и успорено оптерећење дискуса омогућава да се  њихова исхрана путем крвног суда одржи довољно дуго и да се на тај начин дискуси постепено оптерећују и стварају квалитетну грађу, способну за каснија оптерећења. Развој моторике треба препустити самом детету. Кроз игру дете спонтано мења положаје и на тај начин не оптерећује своју кичму. За правилан развој кичменог стуба пожељно је наизменично смењивање фазе активности и мировања.

У вртићу, школи, а посебно код куће испред телевизора почињу дужи дневни периоди седења. Неретко деца, не својом вољом већ честим опоменама родитеља да мирују и не скачу, бивају осуђена на периоде дугог седења. Многе мајке данас дају свој мобилни телефон деци још у колицима кад желе да их умире. Код старије деце и омладине, губи се спонтани нагон за променом положаја. Спонтана непокретност било у седењу, стајању или лежању доводи до заустављања размене материја у самом дискусу. На почетку пубертета, услед наглог раста, нарушавањем равнотеже између коштано–зглобног апарата и мишића, може доћи до деформација кичменог стуба као што су сколиоза и кифоза. Да би се то предупредило, деца морају имати довољно физичке активности и треба их стално подсећати на правилно телесно држање. Што раније, чим се деформитети открију, треба почети са кинезитерапијским програмом вежби.

БОЛ У ЛЕЂИМА

Чврстину и еластичност кичменом стубу дају мишићи и везе, који са њим чине целину. Дегенеративна обољења кичме су основа за развој синдрома бола у леђима. До њих доводи дисбаланс мишића кичменог стуба и трбуха (мишићног мидера трупа). На продубљивање дисбаланса утичу бројни фактори, како антрополошки развој и конституциони фактори, али и седални начин живота.

Најчешћи узроци који доводе до слабости у пределу крста су дисбаланс мишићног мидера трупа и мишића карличног појаса, равни табани, неједнака дужина ногу. Присутан је осећај замора, лаког тиштања или тупог бола, који се појављује при дуготрајном седењу, стајању, дужем раду у истом, најчешће погнутом, положају у крстима.

Лумбаго се манифестује тиштањем и болом који је локализован у крстима са могућим ширењем у седалну регију, кук или доњи део трбуха. Појављује се, по правилу, одједном и нагло. Кретање је отежано, болесник је нагнут напред и искривљен на једну страну, сваки покрет изазива бол, а исправља се подупирући се о предмете или помоћу штапа. Јавља се у акутном и хроничном облику. Узрокује га најчешће дегенеративни реуматизам, дискус хернија у почетном стадијуму, ванзглобни реуматизам и др.

Код ишиалгије дегенеративна оштећења у крсно-слабинској регији узрокују севајући бол у једној или обе ноге. Могу се појавити сметње осетљивости  као трњење, мравињање и осећај слабости у нози. Ограничена је покретљивост слабинске кичме, а понекад и зглоб кука.

Лумбоишиалгија обухвата симптоме и знаке лумбага и ишијаса, при чему је увек једна симптоматологија доминантна.

КАКО ДА ПОМОГНЕМО НАШОЈ КИЧМИ

Прошлост не можемо изменити али како се у будућности понашати да сачувамо максималне капацитете наше кичме. Којих навика се треба решити да бисмо сачували здраву кичму?

У кревету: Не користити превише јастука при спавању или гледању телевизије, јер стварају притисак на вратне пршљенове.

Правилно устајање из кревета: Кичму треба држати у правом положају, не савијати је, окренути се на бок, спустити ноге одупрети се рукама о кревет и пребацити тежину на ноге. Ако имате болове у леђима, преврнути се на стомак, закорачити ногом у страну и рукама се одгурнути  не савијајући кичму.

У купатилу: Не савијајте леђа док перете зубе над лавабоом, покушајте да задржите исправљена леђа и врат уз придржавање за лавабо слободном руком.

За радним столом: Горња ивица екрана и компијутера или лаптопа мора бити у висини очију у супротном спуштамо главу што врши притисак на доње пршљенове врата и горње пршљенове кичме.

Кућни послови: Подизање објеката са земље мора бити увек са савијањем у коленима и држањем праве кичме. Када усисавамо или чистимо снег, не треба савијати и увртати кичму истовремено.

Стално се морамо трудити да одржавамо правилан положај кичме. Правилно држање тела је кад су уши, рамена и кукови у равној линији.

Како бисмо побољшали држање, прво морамо регулисати телесну тежину, јер сваки килограм вишка слаби трбушне мишиће и оптерећује кичму, а то се посебно односи на  људе који имају вишак око струка и у пределу трбуха. Обешен трбух вуче тело напред  и неправилно оптерећује кичму, ствара се слабинско удубљење - лордоза.