ПРИЧЕ О УЛИЦАМА ТОРОНТА

Сусрет са неким новим, отвореним или јавним простором подразумева и сусрет са новим причама.

Јавни простор, трг, коридор, улица, сквер, парк или најпрометнија магистрала, заправо може постати предмет наших најинтимнијих доживљаја и перцепција што дефинише и однос према том истом простору. Архитектонско-урбанистички оквири ове просторе именују по најразличитијим  хијерархијским и валоризацијским оквирима и становиштима. Међутим, некада би да чујемо једноставне, људске приче које стоје иза назива градских простора.

На који начин памтимо називе улица и шта та имена за нас значе?

Ово су приче о појединим улицама нашег града које ће нам, можда, неке наше будуће и личне доживљаје обогатити, или потпуно променити.

БЕЈ СТРИТ (Bay Street)

Део Беј улице данас је поплочан гранитним плочама, а фронтови улица су већим својим делом окићени атрактивним излозима светских компанија. Вешто поплочаним тротоарима нису одувек брзо и одлучно корачали пословни Торонћани или знатижељни туристи. Садашње име улица је добила почетком 19. века, а до тада је називана Берстрит или Медвеђа улица. Улица је некада била повезана са луком, те легенда каже да су се у њој и медведи ловили, oни који су из околних шума често виђани како јуре до кеја у луци. Улица је већ двадесетих година прошлог века била добро повезана са луком. Њена позиција на месту сучељавања са Блур улицом, чини део градског центра (downtown).

КРИСТИ СТРИТ

(Christie Steet)

Вилијам Кристи je био Шкотланђанин који се бавио производњом бисквита. Дошавши у Канаду, 1848. године, наставио је са производњом пецива у пекари коју је временом развио у највећу фабрику бисквита у целој Канади. Ова породична компанија продата је 1928.године, али се Кристи име и даље користи за поједине кексе и производе сличне врсте. Нама познати Сhristie’s колачићи нам можда могу бити и укуснији ако их грицкамо шетајући овом занимљивом улицом.

СПАДАЈНА АВЕНИЈА

(Spadina Avenue )

Давне 1818. године, ирски доктор Болдвин сазидао је свој дом на дивном узвишењу одакле се пружаo поглед на језеро Онтарио и град Торонто који се тек развијао. Кућа је названа „Спадајна“ по речи староседелаца Ојибва – што значи брдо. Двадесетак година касније, др Болдвин је саградио и улицу која је названа по кући. Данас је то позната музеј-кућа „Спадајна“ која је отворена за посетиоце преко целе године, али је можда најбоље посетити је у лето када удобност просторија и диван ентеријер долазе до изражаја, а велико двориште и вртови пружају незабораван ужитак. Др Болдвин је био истакнути лекар али и адвокат, судија и политичар те му се град Торонто захвалио са још две улице. Оном која носи његово име –Болдвин стрит и другом по имену његове супруге – Фиби стрит.

СЕНТ КЛЕР АВЕНИЈА (St. Clair Avenue)

Ова авенија је добила име захваљујући случајној правописној грешци. Фамилија Греинџер била је власник велике цветне пијаце и цвећара у другој половини 19. века. Живели су на фарми у данашњој Сент Клер авенији. Један од Греинџерових синова, Алберт, није имао средње име те је одлучио да себи да име по својој омиљеној књизи Чича Томина колиба, коју је написала Херијет Елизабет Бичер Стоу. Алберт је узео име Сент Клер (St. Clare) по хероју који је ослободио чича Тому. Позоришна трупа са истом представом је често гостовала у Торонту. На рекламном летку за представу било је погрешно исписано име у St. Clair, иако се исто изговарало. Алберт је усвојио ово погрешно име које је фарбом обележио на једном дрвету испред улаза у њихову фарму. Алберт је умро рано, у својој 20. години. Крајем 19. века, недуго након Албертове смрти, геодети су приликом мапирања пута затекли име које је и даље стајало исписано и по томе дали назив улици.

ДЕ ГРАСИ СТРИТ (De Grassi Street)

Капетан Филипе де Граси био је италијански војник који се борио за француску и британску војску. Почетком 19. века, са својом фамилијом је из Енглеске дошао у Канаду и настанио се близу реке Дон. Имао је сина, истакнутог трговца. Данас је „деграси“ синоним за тинејџерске несташлуке. Улица носи име ове италијанске породице.

ЈАНГ СТРИТ

(Yonge Street)

Најдужа улица у Канади пројектована је да би повезала језеро Онтарио са језером Симко и тиме омогућила лакши приступ британским трупама данашњем Торонту, а тадашњем Јорку. Крајем 18. века, ову улицу је званично отворио и пустио у промет тадашњи гувернер Британац Џон Грејвс Симкое. Назвао је Јанг улицом по својој жељи и то по имену свог пријатеља, британског посланика сер Џорџа Јанга који, нажалост, никада није посетио Канаду. Најпре је изграђен северни део улице од данашње улице Еглинтон ка северу до језера Симко, а касније је улица проширена на југ до језера Онтарио. Главна је и највидљивија артерија на мапи града. Заблуда је да је ово најдужа улица на свету са 1896 км због спајања са делом аутопута 11. Дугачка је свега 86 километара укључујући продужетак до Барија.

БЕОГРАД ГАРДЕНС

(Beograd Gardens)

Постоји једна улица у Торонту која је настала не тако давно и чији назив не прича причу о првој торонћанској или канадској породици, нити о култури или далекој историји Канаде. Назив ове улице нас подсећа на дом, на студентске дане, на сусрете са фамилијом, на мирне шетње драгим улицама, на дружења, на април и мај и све песме написане о нашем Београду. Захваљујући целокупној српској заједници и посебном залагању господина Срђана Бешира, градска скупштина града Торонта је 2004. године донела одлуку да се једној од улица овог мултикултуралног града да име Београд Гарденс. Налази се неколико блокова северније од Еглинтон улице на западној страни, приближније, у близини раскрснице Марли и Роузлон авенија. Ова млада београдска улица већ има своју причу која прича о једном народу који је имао исту идеју и љубав према истом граду, довољно великом да једна улица у Торонту носи његово име.

Улице Торонта су углавном добиjaле називе по људима, местима или догађајима који се односе на град. Имена често јачају идентитет у локалној заједници, истичу домаћу флору и фауну, или доприносе етничкој и културној разноликости града. Славимо улице, и оне садржајне и оне сабирне, које нам пружају могућност да присуствујемо и учествујемо у процесу настајања градске уличне сценографије.

Упознајмо се са њиховим настанком јер ће нам те приче и добри духови прошлости оживети  најразличитију и непрестану веселу уличну игру. Навијајмо за улице које ће тек настати, за какве се чувена Џејн Џејкобс гласно борила у свом граду Торонту, садржајне, хумане и по мери човека, о којима је могуће испричати неке нове приче али, што је још важније, у којима је могуће заиграти уличну свакодневну животну игру или Џејнин такозвани side walk ballet..