КУЛТУРА ЈЕЗИКА - ОДРАЗ КУЛТУРЕ

Језик је као партија шаха у којој фигуре мењају своје положаје, одлазе из игре или се укључују, али увек по правилима!                         
Фердинанд де Сосира, утемељивач модерне лингвистике

Свакодневно срећемо сувишно нагомилавање речи истог или сличног значења у говору или писању, што је у граматици познатије као плеоназам. Честа грешка у језику је и употреба паронима - речи сличног гласовног склопа, али међусобно различитих по постанку и значењу. И коначно, свима нам је својствено приказивање неке чињенице или стања помоћу две речи које имају исто значење (синонима), што се назива таутологија. Један од најчешћих одраза лоше говорне културе у српском језику представља употреба плеоназама, паронима и таутологија.

Плеоназми

Плеоназам је појава непотребног гомилања речи у говору, тако да говор делује непримерено и незграпно. Чести примери су: чак штавише, баш управо, исто такође, тачка гледишта и сл. Изаберите чак или штавише, баш или управо, исто или такође, гледиште или становиште. Неретко можемо чути и следеће примере: заједнички договор/сарадња, урбани град, емпиријско искуство, инвестициона улагања, врхунац кулминације, солуције решења, ја лично, изложени експонати, потенцијална могућност, унутрашњи ентеријер и сл. (примери – M. Шипка: Култура говора).

У свакодневном говору јављају се склопови који су такође погрешни и често промакну говорнику: силази доле, врати се натраг, попни се горе, минус 16 степени испод нуле, скинули су ми ручни сат с руке, око тридесетак људи, билатерални односи између две земље и сл. (примери –П. Ивић, И. Клајн, М. Пешикан и Б. Брборић, Српски језички приручник).

Најчешћи примери плеоназма се могу приметити уз деминутиве - речи које означавају нешто мало, умањено: мала бебица, мали аутић, мали поточић, мала речица, мало пиленце, мали цветић, мало сеоце. Ако је деминутивом већ умањено значење неке именице нема потребе да се испред ње додају придеви попут мали, мала, мало. 

Примери плеоназама су и додавање непотребних придева, као у следећим примерима: стара баба, матори деда, сиромашан просјак.

Плеоназми су и примери: покренути иницијативу, инвестицијска улагања, нужно и неопходно, а пошто обе речи у овим примерима имају исто значење једна од њих мора бити избачена.

Размислите кад следећи пут кажете нешто од ових неправилних израза: „Видела сам својим властитим очима да је било тешко попети се горе на минус 16 степени испод нуле. Врхунац кулминације је био када је мала девојчица почела да плаче због хладноће. Чак штавише је јаукала. Ја лично мислим да није требало пењати се на врх планине, баш управо због потенцијалне могућности смрзавања.“
Правилно би требало рећи: „Видела сам својим очима да је било тешко попети се на минус 16 степени. Врхунац је био када је девојчица почела да плаче због хладноће. Штавише, јаукала је. Ја мислим да није требало пењати се на врх планине, управо због могућности смрзавања.“

Још један учестао пример плеоназма проналазимо код употребе присвојно-придевске  заменице за свако лице – свој, своја, своје. „Бранићу га својим сопственим животом.“ „Својим властитим рукама сам саградио ову кућу.“ Међутим, код многих наших писаца могу се срести овакви и слични примери када се жели појачати израз, па стога није грешка ако се оставе и придев и заменица уз реч. А изрази: сам самцат, нов новцат, прави правцати, на крају крајева, разноразни и сл. су  већ формирани изрази за истицање који се вековима користе у нашој литератури.

Како препознати плеоназам?
Раздвојите синтагму на делове и сваком делу припишите његово значење и упоредите. Ако се значења поклапају, значи да сте наишли на плеоназам.

Плеоназам ЧАК ШТАВИШЕ је можда најучесталији у српском језику. И чак и штавише су две речи које имају слично значење: поред свега, напротив… Штавише је речца за истицање, а чак  је прилог турског порекла са истим значењем. Попут чак штавише, многи Срби користе и следеће изразито неправилне поштапалице: ИСТО ТАКОЂЕ, ЧЕСТО ПУТА, БАШ УПРАВО...

Таутологије

Слично плеоназму ту је и стилска фигура таутологија - понављање, изнова речено, приказивање неке чињенице или стања помоћу две синонимне речи. Примери су: поклони и дарови, генеза и развој, крајолици и пејзажи, морал и етика, мирис и арома, креативне и стваралачке, углед и престиж, принципи и начела, патриотизам и родољубље и др. Ово је стилска фигура која може обогатити израз и дати му снагу емоције, али може склизнути и у стилску грешку.

Дакле,  плеоназам и таутологија могу бити језичка грешка али и стилска фигура у случајевима када се жели намерно нешто нагласити и истаћи, како би се постигла експресивност језика. Примери су: туга и жалост, јад и чемер, без краја и конца, страх и трепет (гомилање истих речи како би се истакло њихово значење). Овакви примери су дефинисани као фразеолошки плеоназми који су уједно подврста стилских плеоназама и не сматрају се језичком грешком. (Примери Л. Худечек, К. Луис и М. Михаљевић)

„И бити слаб, и немоћан,
и сам без игде икога,
и немиран, и очајан“

(Тин Ујевић: Свакидашња јадиковка)

Пароними 

Пароними су речи сличног гласовног склопа, али међусобно различите по постанку и значењу. Садрже исту основну реч, а различите или сличне афиксе (префиксе, инфиксе, суфиксе) који дају друга, нова значења. Због сличности лако их је заменити, па се пароними често погрешно употребљавају као синоними, што може довести до нејасноће или забуне.

Примери: