Приказ књиге - БЕСНИЛО Борислав Пекић

У добa када је цело човечанство задесио вирус корона, врло је занимљиво да се подсетимо  ремек-дела једног од најзначајнијих домаћих писаца двадесетог века. Радња романа се одвија на аеродрому на којем се развија епидемија болести. Задивљујуће је то што је Пекић још те давне 1981. године, када је настао овај роман, имао бујну машту и визију да прикаже догађаје и атмосферу једног света које данашњи читалац доживљава као реалност. Сам аеродром, на којем се одвија епидемија и спроводе мере хигијене, препун лекара,  својеврстан карантин, прикрива смрт болесника, убиства и напаствовања деце, доживљава се као слика данашњег света.

Цитати из романа Беснило:

„Вирус је најсавршеније створење у космосу. Његова биолошка организација није ништа друго него машина за произвоњу живота у његовом најчистијем смислу. Вирус је врхунац природне стваралачке еволуције.“

„Непријатељ је тренутно исувише јак зато што је непознат. Кад га упозна, ма какав да је, нестаће осећања беспомоћности, а с њим и страха.“

„Шта је сигурност?“, мислио је. „Победа једне вероватноће над другом. Ништа више. Често привремена, Пирова победа.“

„Човеку на западу изгледа некако природно да све неприлике потичу са истока.“

„Да ли је, уистину, једино човеку, с његовом бесмртном душом, дато и право да експериментише са другим живим бићима? Да ли уистину једино он може, сме, уме своје истине сазнавати путем патње, несреће, умирања других? Једино он у тзв. лабораторијама имати крваве жртвенике своје жеђи за сазнавањем? Зар и човекова Земља не би могла бити тек нечија лабораторија, људи нечије експерименталне животиње, на којима нека напредна цивилизација с хуманом равнодушношћу према животу, тестира своје интергалактичке инсектициде, а високосисарска их популација овде доле у агонији доживљава као  све страшније болести. Наравно да би то Земља могла бити. Да би људи то могли бити. Јер, што је у Сунчевом систему човек, у другом може бити инсект. Инсект прогоњен овде, може бити господарска раса негде другде. Екологија не познаје универзално првенство, а биологија никоме не признаје право да вечно буде у врху живота. То би на разуман начин објаснило уништавајуће епидемије, тумачене досад спонтаностима непознатог механизма.“

„Знали су, најзад, на чему су. И да се негде води некаква организована борба против стихије,  а не да су, као до сада, у рукама прометних случајности и људске конфузије.“

„Болест постаје страшнија уколико се о њој више говори. А о нечем другом у карантину се и не говори. И то што се чује најчешће су чудовишне митологомене, рођене у наказном споју незнања и страха.“

„Појава људи с влажним марамама преко носа и уста ускоро се претворила у неку врсту моде.  Међусобне дистанце су се, колико је могуће, поштовале.“

„До сада изоловани вируси имали су један омотач. Овај их има – два. И најефикаснија вакцина на тржишту пред њим је беспомоћна. Бескорисна као вода. Комитет за борбу против беснила ипак одлучује да се са вакцинисањем продужи. Одустајање би терминале бацило у хаос. Вакцинација као процедура седативно делује на расположење карантина. Враћа наду међу људе.“

„Са природом се може борити, природу може победити једино натчовек за све сезоне. Биће које у себи садржи све највиталније особине фауне и флоре.“

„А ово је болест, коју ћемо овако или онако савладати, као што смо их до сада савлађивали. И није питање колико ће нас остати него зашто? Да ли ће ти што преживе бити друкчији? Јер без тога, преживљавање нема сврхе.“

Епилог:

„Будимо разумни, за име бога! Не правимо од комарца магарца и од привремене мутације среће - празноверна предвиђања о смаку. Наш начин живота је сасвим добар. Оно што није ваљало, очигледно је беснило. А њега више нема. Котрљајмо се даље!“