Jubilarni 20. festival srpskog filma u Torontu

Godina za nama obeležila je i jedan značajan jubilej – dve decenije postojanja Festivala srpskog filma u Torontu koji predstavlja jednu od najvažnijih kulturnih manifestacija u kanadskoj dijaspori.

   photo credit Zolen Georgievska

Nenad Stanković, osnivač i direktor Festivala, uspeo je da u uslovima pandemije kovid 19, virtuelno organizuje Festival od 17-27. decembra, 2020. U okviru zanimljivog izbora filmova, publika je mogla da vidi pet filmova iz najnovije srpske produkcije:  Otac Srdana Golubovića, Ime naroda Darka Bajića, senzacionalni Dnevnik Dijane Budisavljević Dane Budisavljević, Mnoštvo i manjina Gorana Markovića i A.S. (25) debitantkinje Milene Grujić. Svi autori su bili virtuelni gosti Festivala, govorili su o svojim filmovima i odgovarali na pitanja gledalaca. Poslednjeg dana prošle 2020. godine, 31. decembra, besplatno je bio prikazan novogodišnji poklon Festivala i Borisa Mitića – film Doviđenja, kako ste.

Prikaz filma Otac

Kao najbolji film proglašen je film Otac reditelja Srdana Golubovića koji je imao svetsku premijeru na Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu (Berlinale), gde je nagrađen u dve kategorije, a nominovan je i za nagradu Eurpean Actor Awards.

Filmski tim saradnika koji je doprineo da film bude višestruko nagrađivan su: Srdan Golubović, Ognjen Sviličić, Srđan Koljević, glumci Goran Bogdan, Boris Isaković, Nada Šargin, Milica Janevski, Vahid Džanković, Ajla Šantić, Muharem Hamzić, Milan Marić, Marko Nikolić, Ljubomir Bandović, Jovo Maksić i Nikola Rakočević.

Otac je priča o čoveku kome socijalna služba oduzima decu zbog njegovog siromaštva.  Glavni junak Nikola, ponižen i nesrećan, traži rešenje i kreće na put od sela u južnoj Srbiji do Beograda da bi dokazao pravdu i vratio svoju decu.  Kroz svoje putovanje peške sa jednog kraja zemlje na drugi, iz protesta, očaja i želje da se dokaže sebi i drugima, postaje heroj.

photo credit Maja Medic

Film je  apsolutno sveobuhvatan jer umetnički i kreativno prodire u mnoge sfere  života - od  politike i ekonomije do sociologije i psihologije.

Mnogo godina posle rata u Srbiji  je i dalje velika ekonomska kriza, koja je dovela do nezaposlenosti, siromaštva, korupcije i birokratije. Inače, film oslikava zemlju predivnih  pejzaža i krajolika koji se provlače na putu do Beograda, prestonice  jedinstvene u  svojoj lepoti .

Film ima izuzetno mnogo emocija koje se naziru u svedenim dijalozima.

Goran Bogdan je izvanredno odigrao glavnu ulogu - lik Nikole,  uvukao se pod kožu junaka i to  preneo na gledaoce.

photo credit Maja Medic

Njegovi motivi bili su, zapravo, sasvim jednostavni i prirodni: ljubav i odgovornost  prema porodici i deci koja je zbog okolnosti u kojima se našao prerasla u heroizam.

Deci, koja su želela da zagrle svog oca i da se sa njim vrate  kući, brutalno je oduzeto to pravo.  Emotivne scene susreta oca i dece pokrenule su burna osećanja u gledaocima.

To je trenutak koji naglašava i koji nas podseća da je za decu najvažnija roditeljska ljubav i pažnja, a ne ekonomski status.

Nedopustivo je da se to pravo dece  na roditelje i njihovu ljubav  bilo kada uskrati ili oduzme.

Recipročno tome je i roditeljska ljubav i briga o svojoj deci, kao i ‘borba za njih ako ih neko oduzme’.

U filmu se majka razbolela, pa je otac požrtvovano preuzeo celu brigu na sebe.

Ljudi i događaji koji se prepliću u filmu obojenom emocijama autentično su približili gledaocima  mentalitet naroda i realnost potresne situacije u Srbiji, koja je posledica opadanja moralnih vrednosti, porasta birokratije i korupcije.