Misao – emocija – ponašanje

Kognitivno bihevioralna terapija je vid psihoterapije koji naglašava uticaj mišljenja na naša osećanja i ponašanje. Suština ovog vida terapije sadržana je u sledećim izrekama:

„Ljudi nisu uznemireni stvarima samim po sebi, već svojim viđenjem tih stvari.“ (Epiktet, starogrčki filozof)

„Stvari nisu ni dobre ni loše, samo ih mišljenje takvim čini.“ (Šekspir)

„Kakve su ti misli, takav ti je život.“ (Otac Tadej)

Naime, kognitivno bihevioralna terapija uči da misao rađa emociju, a emocija podstiče ponašanje. Ponekad je ovaj trio (misao, emocija, ponašanje) toliko jedinstven da se „koraci“ gotovo stapaju u jedan. Kakve se misli čoveku vrzmaju po glavi, takve se emocije razvijaju, a one uslovljavaju određeno ponašanje.

Dakle, iako se u poslednje vreme posvećuje dosta pažnje osećanjima, treba biti svestan da osećanjima prethodi misao i njom se prvo moramo pozabaviti. Misao je prva linija odbrane. Ukoliko je emocija negativna, čovek treba da se preispita. Setimo se i lepe engleske izreke: „Energy flows where attention goes.“ Dakle, pažnju treba usmeravati na dobre i pozitivne stvari u životu. Lošim mislima suprotstavite dobre i fokusirati se na svoje ponašanje, a ne na ponašanje drugih, jer u osnovi odgovornost je na nama. Kognitivno bihevioralna terapija predstavlja poznavanje svojih misli, menjanje toka svojih misli i ispoljavanje pozitivnih emocija.

„Misli su poput ptica. Ne možemo im zabraniti da lete, ali zavisi od nas da li ćemo im dozvoliti da slete i naprave gnezdo u našoj glavi“, govori nam otac Tadej. „Svako dobro i svako zlo potiče od misli, jer smo mi misaona bića. Utičemo čak i na biljni svet jer i biljni svet ima svoj nervni sistem. Svi očekuju mir, utehu i ljubav.“

Jednostavno pogrešne emocije posledica su nadmoći, zavisti, inferiornosti… Koliko god čovek misli „da ima pravo“ da ljutnjom menja drugog - nema. No, u nekim situacijama čovek mora na adekvatan način ispoljiti ono što ga tišti, svoju ljutnju ili bes. Objasniti kako se oseća i time dati drugoj strani mogućnost da sagleda svoje postupke. Pravovremeno ispoljavanje negativnih emocija čuva nas od ogorčenosti, jer čovek ne sme da trpi i „pukne“. Obično se „puca“ kada količina ljutnje i besa nije primerena situaciji i niko ne razume razlog tome, a čovek jednostavno ispadne iz koloseka.

Treba sebi postavljati pitanja i menjati sebe. Jer je to naše jedino pravo. Na taj način negativnu misao i emociju, odnosno negativnu energiju možemo zameniti pozitivnom.
Manje lenjosti, više rada na sebi, više hobija, šetnji, konstruktivnih aktivnosti, lepih uspomena, dobrih drugara. Gde čovek ne uspeva da pronađe izlaz iz vrtloga misli, poželjno je uposliti i dobrog psihoanalitčara, psihijatra, psihologa... Tu treba biti strpljiv što bi rekla moja dobra prijateljica „you have to kiss several frogs before you run into a prince“.

Satkajte svoj dan dobrim sadržajem, dan po dan, mesec po mesec, godinu po godinu, život.
Naravno da „emocija“ neretko pruža određene informacije o nekoj situaciji. Osetimo je u trenutku, ali pitanje je koliko pametno procenjujemo sebe i situaciju pod pritiskom emocije. Koliko je prosvetljena misao koja dovodi do emocije?

Uvek je bolje biti mudar i prosvećen i izdići se nad situacijom. Ako ne umemo da prenesemo znanje i dobru emociju, ako ne umemo da transformišemo energiju na dobro, kreiramo dobru uspomenu, onda nek se bar dostojno sve završi pristojnim razgovorom i bez ignorisanja. Ignorisanje je jednako loše kao bes.

U svakom slučaju naše vreme je vredno nas, a mi dobre misli i energije. Treba da težimo da postanemo što bolji vrtlar u vrtu našeg uma, jer nisu sve misli pozitivne. Zato treba izbacivati korov redovno, što meditacijom, molitvom, radom...

„Ne lutajmo mislima i ne gledajmo šta drugi rade, nego gladajmo šta mi radimo, šta od nas proizlazi, da li tešimo ili osuđujemo, da li praštamo i volimo.”
Kognitivno-bihevioralni terapeut teži da nauči šta klijent želi od svog života (njegove ciljeve) i da mu zatim pomogne da postigne te ciljeve. Terapeutova uloga je da sluša, podučava i ohrabruje, dok je klijentova uloga da govori, uči i koristi ono što je naučio.

Kognitivno-bihevioralni terapeuti neguju sokratovsku filozofiju. Oni često postavljaju pitanja i takođe ohrabruju svoje klijente da postavljaju pitanja o sebi.