Племићке титуле

Док људи уче о историји, сусрећу се са разним племићким титулама, али их многи не разумију. Сигурно сте се и ви некада запитали, шта је кнез према војводи, шта представља жупан, бан и тако даље. Ако вас то интересује, покушаћу разјаснити српске племићке титуле. Поређане су од највише до најниже иако су неке титуле добијале већи или мањи преситж у разним периодима па је немогуће перфектно представити ту хијерархију. На крају ћу одвојено изнјети титуле које је увео цар Душан.

Титуле прије Душана

Цар

За разлику од краља, цар се позива на легитимност Римског царства. У средњем вијеку је титула значила наслједник Рима или страни владар једнак римском цару (као цар Кине). Касније је титула постала шира и користили су је и они који владају над више краљева, рецимо као њемачки Каiser. Западноевропски цареви себе повезују са франачким владарем Карлом Великим, којег је папа прогласио за наслједника Рима. Источноевропски цареви се позивају на Византију, то јест грчки дио Римског царства који је преживјео пад Рима. Ту се јављају двије римске царске титуле - Augustus (август) који се преводи на грчки језик као себастос или басилеус (василије), та титула припада само римском цару. Друга титула у источном делу царства је цезар, на грчком автократор, која се давала и сувладару, нижем цару. Бугари су титулу цар користила у смислу цезара, а византијског цара гледали као аугустуса. Српски краљ Константин Бодин (из династије Војислављевић) је прије наслјеђивања Србије био позван да преузме титулу цара Бугара под именом Петар II, али није успјео да је задржи. Он је једини Србин цар прије Душана.

Краљ

Краљ је суверени монарх највишег стажа који се не позива на римско насљеђе. Славенска ријеч краљ потиче од имена Карл по Карлу Великом, франачком освајачу и светом римском цару.

Велики кнез и велики жупан

Велики кнежеви и велики жупани су владари Србије који нису узимали краљевску титулу. Већина српских монарха су били велики жупани или велики кнежеви. Они су владари једне кнежевине или жупаније којима су други кнежеви или жупани поданици. Руска титула књаз се користила у модерно доба на исти начин да разликује Милоша Обреновића од нижих српских кнежева.

Кнез

Кнез је титула равна принцу, али не престолонасљеднику. Принц је титула за владара испод краља који држи велику регију. Суверени принц, на српском кнез, је владар без краља изнад себе који ипак нема једнак статус краљевима. Разликује се од великих кнежева по томе што нема друге кнежеве испод себе. Принц Велса је кнежевска титула дата енглеском престолонасљеднику посље освајања независне кнежевине. Такви принчеви се на енглеском зову “crown prince” да их разликује од суверених принчева. Престолонасљедници имају у различитим државама разне титуле испод владареве на примјер велики војвода Аустрије. Кнез и жупан су се преводили на грчки језик као архонт. Кнез је стара славенска титула за поглавицу. Посље османлијског периода статус титуле се смањио и у Србији је било много кнежева.

Жупан

Жупан је титула неких словенских поглавица која је преузела велику важност у раном средњем вијеку. Вјерује се да долази од персијске ријечи чопан од које потиче и чобан, и да значи фигуративно чобан (пастир) људи, а не стада. Рани Словени су живјели близу Скитијанаца, номада који су говорили језик сличан персијском и са њима размјењивали кулутру и изразе. У раном средњем вијеку жупан и кнез су биле једнаке тиутле. Међутим, већ под династијом Војислављевић у 10. вијеку мањи владари унутар Кнежевине Дукље су исто имали титулу жупан, па се ту гледа као равна грофу.

Деспот

Титулу деспот нису користили Срби прије Душана али су је Византинци давали српским владарима који су им помагали. Буквално значи владар.

Бан

Бан је славенкса титула популарна у земљама под мађарским утицајем. Значи племић који влада граничним регијама државе и има већу аутономију. Грци је пореде са титулом ексарх (администратор територије на граници) иако ексарх није насљедна титула. Бан је једнак француском маркизу или њемачком маркграфу. Вјерује се да ова титула потиче од персијске титуле бег која значи господар (бог) или од аварског имена Бајан (од којег потиче наше име Бојан) које значи владар.

Војвода

Војвода је оригинално био војсковођа славенског племена и титула је задржала тај статус као племић који води војске, али је у административном смислу почела да значи и нижи племић. Равна је титулама dux (LAT), duke (EN), duc (FRA) i herzog (NjE), које не носе војне конотације. Титула војводе може се у војном контексту дати главном војсковођи па се поредити са маршалом, али изван тога је војвода једнак значењу речи дуке. Некада се на латинском преводу као беллидуx, што знаћи ратни дуx. Под Немањићима је војвода била највиша титула на двору.

Тепчија

Тепчија надзире личне посједе српског краља. То је највиша административна титула на српском двору. Први пут је виђена, као и друге дворске титуле, у вријеме Немањића, средином средњег вијека. До тада српски двор и већина европских дворова нису били развијени па су већина титула  биле везане за посједовање земље и вођење војске, а не за организовање двора и међуплемићких односа.

Казнац

Казнац је финансијски министар који наплаћује казне за криминале и надзире сакупљање пореза. Западна титула чемберлен (chaimberlain) комбинује функције тепчије и казнаца.

Челник

Челник је титула кориштена међу Немањићима. Потиче од ријечи чело јер је челник на челу српског племства иако је некад било много престижнијих и виших титула. Челник је сличан титулама кафале (глава) у Византији, гроф палате (comes palatinus)) на западу или великом војводи у Босни. Челник је задужен да штити имовину племића и цркве и служио је као судија у несугласицама између великана. Поред тога је генерално пазио на то да се краљева наређења испуњавају. Могло је бити неколико челника одједном, али не превише.

Ставилац

Ставилац је постављао сто српском краљу и организовао оброке и гозбе. Као многе дворске титуле ово би у данашње врјеме звучало као уврједа да велики племић буде слуга, али је у ствари престижна титула. На енглеском двору би се овакви племићи који служе звали grooms, а на француском валетс. Имали су разне функције, од groom of the chamber који спрема краљеву собу до groom of the stool који му брише задњицу и анализара стање измета након обављене потребе због краљевог здравља. Иако су радили понижавајуће послове, ови велики племићи су имали доступ краљу када нико други није и били су му најближи пријатељи, савјетници и људи од повјерења. Организовати краљеве оброке значиило је да си поред њега када једе и да можеш причати с њим, одређивати ко му може прилазити и уважити или почастити племиће дружењем за столом. То је ставиоцу давало велику моћ.

Слуга

Слуга потиче од византијске титуле доместикос и налик је или француским валетс или пажу (младом витезу који учи скромност). Слуга је титула коју Стефан Дечански листа међу племићима који су присуствовали оснивању Високих Дечана. По томе би се можда могло закључити да за разлику од византијских доместика нису били евнуси (кастрирани дворски администратори), већ нижи племићи изван велике дворске хијерархије.

Острок

Остроци су помоћници тепчије, то јест нижи администратори краљевских посједа и углавном су испуњавали финансијске и инспекционе задатке у име тепчије.

Титуле на Душановом двору

Цар Душан је углавном задржао српске титуле од прије и византијске усвојене титуле својих предака. Као дио његовог преузимања титуле византијскога цара, Душан је унијео на свом двору још грчких титула и хеленизовао неке постојече српске. Титулу жупана, која је тада била једнака грофу, замијенио је са кефалијом. Хијерархија под Душаном, од дна до врха, изгледала је овако: сеоски и градски администратор, кефалија, крајишник, деспот, па онда следе дворске титуле као што су острок, логотет, слуга, пехарник, коморник, ставилац, челник, казнац, протовестијар, војвода и кесар.

Старије титуле на двору као што челник, слуга и казнац су добиле подваријанте, највјероватније зато што се сам двор проширио. На примјер има мали челник, челник и велики челник.

У наставку набрајам само нове титуле или титуле са новим значењима.

Цар (баселиос)

Титула српског владара који је себе гледао као насљедника Рима.

Кесар

Српски превод титуле цезар, кориштена за нижег сувладара.

Протовестијар

Протовестијар је чувао царску одјећу и надзирао облачење цара и служио као финансијски савјетник. У Византији су протовестијари оригинално били евнуси, али већ и прије српског преузимања титуле Византинци су је давали и некастрираним дворјанима.

Деспот

Деспот је византијска административна титула коју су Срби наставили користити. Титула је некада равна грофу, а некада кнезу и није увјек насљедна. Полубрат цара Душана, Симеон Синиша је добио престижну титулу Деспот Епира и многи српски племићи су добили друге деспотовине. Када је послије Душанове смрти Симеон себе прогласио за цара умјесто Уроша (Душановог сина), он је неким својим савезницима, међу њима и албанским поглавицама, давао титулу деспота. Србија је спуштена на статус деспотовине посље османлијских напада.

Крајишник

Нижи администратор, владар краја или крајине, мање регије унутар Деспотовине или Кнежевине.

Коморник

Коморник је Valet de Chambre, он ради око цареве „коморе“, то јест собе.

Пехарник

Пехарник сипа царево пиће за вријеме гозби. Постоји могућност да су пехарници и тестирали царево пиће да није отровано и можда имали улогу у администрацији двора.

Логотет

Логотет је благајник.