O СРБИЈИ

Република Србија се налази у југоисточној Европи. Простире се на 88.509 квадратних километара и има преко седам милиона становника. Главни град је Београд, у коме живи преко 1 600 000 становника. У овој земљи, коју одликују несвакидашње природне лепоте, влада умерена континентална клима. Званични језик је српски, а званично писмо ћирилица. Већина грађана су Срби православне вере (85 одсто), али још 40 националности, са пуном националном равноправношћу, насељава ову малу земљу на југу Европе.

Север Србије је равничарска Војводина. Даље према југу равнице су прошаране брдовитим пределима, да би земљиште постепено постало планинско. Скоро трећина површине је шумовита и чува многе ендемске врсте, а планински рељеф Србије богат је кањонима, клисурама и пећинама. Реке Србије пресецају целу њену површину и уливају се у Црно, Јадранско и Егејско море. Највећи део речног слива, око 90 одсто, припада Дунаву, најдужој реци у Србији.  

Србија се одувек налазила између Истока и Запада, и то не само географски, већ и политички и културолошки. Најпре се нашла између Византијског и Римског царства, а потом између Отоманске империје и западног хришћанства. Такав живот је изазивао честе сеобе и мешање становништва, чији је резултат мултиетничко, мултикултурално и мултиконфесионално друштво у Србији.

Политички систем Републике Србије заснован је на вишестраначкој парламентарној демократији. Србија има Народну скупштину, председника Републике и Владу.

Трагови првих насеобина на тлу Србије потичу из ере палеолита. Винчанска култура оставила је своје трагове у раздобљу од 6500 до 3200 године п.н.е. У време Римског царста, неколико царева, укључујући Аурелијана и Константина Великог, рођено је на територији данашње Србије, а Сирмиум, данашња Сремска Митровица, био је једна од престоница царства у 4. веку нове ере. После поделе на источно и западно римско царство, Србија је припала источном царству и од тада започиње снажан утицај византијске културе на Србију.

Трагови словенског, српског становништва у Сингидунуму, данашњем Београду, потичу још из 7. века. Словенско име Београд први пут се помиње у писаним споменицима 878. године. Први историји познат српски владар звао се Вишеслав и владао је у 8. веку. 

Династија Немањића владала је Србијом, која се простирала од јадранског приморја до Мораве и Шар-планине, још од 12. века. Из те династије потекао је и први српски архиепископ Растко Немањић (свети Сава) и први српски крунисани краљ Стефан Првовенчани (1217).

Србија је поражена од турске војске на бојном пољу 1389 (Косовска битка). Коначно ослобођење од Османлијског царства и самосталност освојила је 1878. године. У Првом светском рату Србија се борила и победила на страни савезника, али су жртве биле огромне. После рата је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а од 1929. део Краљевине Југославије. После Другог светског рата укинута је монархија и Србија је постала део комунистичке Југославије, у оквиру које је остала све до њеног распада 1995. Од 2006, после кратког периода заједничке државе са Црном Гором, Србија је поново постала самостална држава.

Република Србија је позната у свету не само по својој богатој историји и природним лепотама, него и по својој гастрономији. Богатство српске кухиње потиче из мешања разних култура и обичаја на њеним просторима, тако да су у исхрани српског становништва видни утицаји грчке, бугарске, мађарске и турске кухиње.

У својој вишевековној историји, Србија, иако мала по површини, била је много пута у средишту светске пажње. Њени становници су познати по родољубљу, храбрости и богатој културноисторијској баштини. Од праисторијских археолошких налазишта и античког наслеђа, преко српских средњовековних цркава и манастира, од којих су неки увршћени у светску кулутрну UNESCO баштину, па до савремене науке и уметности, Србија је била и остала један од моћних центара богате и креативне Европе и света. На листи светске баштине UNESCO до сада су уписани: манастир Студеница, Стари Рас са Сопоћанима, средњовековни споменици на Косову и Метохији и Гамзиград – Ромулиjана. У оквиру UNESCO програма „Памћење света“, у Светски регистар културне документационе баштине из Србије су уписани Архива Николе Тесле и Мирослављево јеванђеље, најзначајнији споменик срско-словенске писмености из 12. века. Део Парка природе Голија проглашен је за Резерват биосфере. UNESCO је 2014. године на „Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа“ поставио „Породичну славу“.

Србија је свету подарила научнике као што су Тесла, Пупин, Цвијић, Панчић, Бошковић, револуционаре и славне војсковође, ликовне и музичке уметнике и књижевнике, међу којима и нобеловца Иву Андрића, као и славне спортисте.

Туристичка понуда Србије је несразмерно богата у односу на величину ове земље. Планински туризам је активан и зими и лети. Најпознатији су скијашки центри на Копаонику. Сеоски туризам, чији је највећи потенцијал у понуди етно-села, данас је у великом успону. Бањски и климатски туризам може се по квалитету мерити са највећим европским центрима. Сезона урбаног туризма, чија је највећа понуда у Београду, Новом Саду, Нишу, Суботици, не престаје преко целе године. Србија је земља коју красе стари утврђени градови и дворци, богати сакрални објекти, национални паркови, паркови природе, и бројна места поред језера и река за одмор, рекреацију и разоноду,

Велики број Срба данас живи ван матице, широм света, а једна од најзначајнијих и најактивнијих српских заједница у расејању је у Торонту, граду који има неколико српских гласила, међу којима је и САН - Северноамеричке новине.