ДА ЛИ СРЕЋА УБИЈА

Врло често канадски, али и светски медији, представљају земље у „којима се најбоље живи“, или тзв.„срећне земље“. Критеријуми су различити, публика и не обраћа нарочиту пажњу шта је узето у обзир приликом интервјуисања, односно сакупљања података и извођења закључака. Нама, натурализованим Канађанима, како год на то гледали, ипак импонује да смо при врху таквих табела и листа. Неки од нас су бирали да дођу у Канаду, а неки су били свесни да смо у налету емигрантске кризе, гледали да одемо у амбасаду земље која нас је у том моменту примала…

Такозвани Светски извештај о срећи – Тhe World Happiness Reportје годишњи извештај Уједињених нацијакоји садржи листу држава по тзв. националној срећи.Државе су бодоване на основу следећих критеријума:

• ГДП – укупан друштвени производ;
• Социјалнa заштита;
• Здравственa заштита;
• Слобода избора;
• Поверење међу људима;
• Поверење у институције.

На мапи света, за 2018. годину дат је преглед „срећних земаља“, при чему су оне најсрећније, најтамније боје. Та мапа је Канаду сврстала на шесто место, Србију на 86, Хрватску на 74, Црну Гору на 88. место итд.

На основу ове статистике, Данци су најсрећнији људи на свету, а највећу заслугу за то има велико поверење у институције, поверење међу људима и правична расподела богатства. Према статистикама 5,5 милиона становника те скандинавске земље већ двадесет година су најсрећнији људи на свету.

Табела 1 Светски извештај о ,,најсрећнијим”државама за годину 2018.

Када ово узмемо у обзир, а све то смо већ и мање-више знали, ми живимо у једној од најсрећнијих земаља.

Знамо ли то да ценимо? Када су у питању социјална помоћ, здравство, треба да будемо задовољни, мада и ту има проблема, није увек све глатко. На пример, за старије суграђане, којима је најпотребнија здравствена заштита, нема лекова које покрива ОХИП, ако је то нека скупља, односно „брендирана“ фармацеутска компанија. Но, болница, хитна помоћ, помоћ за старе, све је то покривено и Канада предњачикао једна од најбољих у томе.

А сада погледајмо какви су услови рада у Данској у поређењу са Канадом:

Табела 2 – Поређење Данске и Канаде за годину 2018.

Стопа обољевања од рака у земљама света

Ако сада узмемо у обзир број оболелих од рака у свету, а према светској организацији WCRF за годину 2018. Канада је на петомместу, а Србија на 18. месту. Као што видимо и Данска је на високом, 6. месту.

Табела 3 - Стопа обољевања од рака (само жене) по државама света за 2018. https://www.wcrf.org/dietandcancer/cancer-trends/data-cancer-frequency-country

На основу података Светске организације за истраживање рака, WCRF, однос броја оболелих од свих врста рака је веома различит у развијенијим земљама, односно у земљама са вишим стандардом, него у мање развијеним земљама, што је приказано у доњој табели – Стандардизована стопа на 100 000 људи. Готово дупло више се рак појављује у високо развијеним земљама света.

Табела 4 – Однос развијених у односу на мање развијене земље по броју оболелих од рака

На основу само ове две горње табеле, намеће се закључак да је Данска, као најсрећнија земља на свету, у исто време и земља са великим бројем људи оболелих од рака! И остале земље света из прве и друге табеле се скоро поклапају, па се онда можемо запитати да ли смо ми, у Канади, заиста толико срећни.Неки ће свакако размишљати да са вишим степеном технолошког развоја напредује и дијагностика, која у Канади открива и лечи многе врсте канцера, које се у мање развијеним државама касно откривају…Овде, скоро редовно, добијамо писма у којима нас позивају на одређене врсте превентивног прегледа, што је позитивно, али ипак, високо пето место боде очи! Наравно, ту се отварају и питања о проценту излечених према броју умрлих. Према подацима www.cancer.caотприлике 1 од 2 Канађана ће добити рак у току животног доба, а 1 од 4 ће умрети од ове болести, дакле 25 одсто. При томе, 60 одсто Канађана који су имали рак, имаће најмање пет година живота након дијагностиковања и лечења, што је велики напредак у односу на претходне деценије.

Такође се намеће и питање зашто су сада Аустралија и Нови Зеланд преузели прва места на црној листи обољевања од рака.Има доста обољења рака коже, али и оних врста које су заступљене понајвише у Канади, а то су, пре свега, рак простате и рак дојке, а затим и рак плућа и рак дебелог црева.

У првим данима јула месеца ове године, Канада је објавила проглас да се један од највише коришћенихлекова за висок крвни притисак, Valsartan,повлачи из употребе. Објашњење, пронађена је супстанца, увезена из Кине, која изазива рак код пацова! Шта ми, срећни корисници овог лека, који смо га узимали последњих годину дана да кажемо? Вест је објављена и онда је настао тајац. Ко је сазнао, сазнао, а шта је учињено нашем здрављу, то већ зависи од божје воље…

Погледајмо сада још неке параметре који нам говоре о нашој„срећи“.

Које су најдепресивније државе света

Светска статистика је неумољива и када су земље са највећом употребом антидепресива у питању.

На основу табеле,објављене за годину 2013, Канада је на „одличном“ 4. месту на свету, а Данска је и овде на седмом месту, у самом врху светске топ-листе!Светски највећи корисници антидепресива су представљени у зависности од количине дневне дозе антидепресива на 1000 становника у 2013. години у појединим земљама.

Табела 5 – Листа државана основу коришћења антидепресива

Узимају ли се антидепресиви зато што је ова група лекова доступнија у развијеним земљама, или због тога што су људи несрећнији у овим земљама? Када се узме пилула за срећу, да ли то значи „има се, може се“, или је то ипак данак који људи у „срећним земљама“плаћају за свој високи стандард?

Који данак? Па онај који се најчешће зове стрес, брзи начин живота, нездрава и неправилна исхрана, трка за материјалним добрима, другим речима потрошачка и радна култура. У земљама са високим стандардом не можеш себи приуштити да живиш и радиш умерено. Систем те гура у машину за млевење у којој, да би опстао, мораш бити и агресиван, и здрав, и амбициозан, иначе ћеш испасти из игре. Изгубићеш посао, или здравље, изгубићеш стандард, а по мерилима у овим системима, престаћеш да будеш – срећан.

Да ли се у случају губљења здравља, или посла, или оба, држава односи фер према својим грађанима? За оне који нису искусили, горка је то пилула. Иако имате групно осигурање преко фирме која вас запошљава, редовно се дешава да вас осигуравајуће куће одбију иако имате потврде и доказе лекара да не можете да радите. Ту онда ступају на сцену адвокати, а са њима и њихови специјализовани лекари, који воде битку за вас и ваша права. На крају, ако преживите читав процес, који обично траје и по неколико година, добићете оно што сте потписали као бенефицију у случају болести када сте ступили на посао. У међувремену сте или банкротирали, или изгубили не само здравље, него и срећу, јер болест и срећа не иду под руку.

Алкохолизам и дрога у свету

Познато је да је алкохолизам најраспрострањенији у државама бившег Совјетског Савеза, међутим, мање је познато да су и земље, као што је Аустралија или Данска (наша најсрећнија земља на свету) међу првих двадесетак у свету. Откуда овај тип „усрећивача“у земљама са високим стандардом? Та анализа је везана и за традицију и за производњу алкохола, с тим што су нпр. велике разлике у конзумирању пива по земљама, према коришћењу јаких пића, као што су виски, ракија или слично.

Србија је у овој табели на несрећном 12. месту на свету, а по подацима WHO – Светске здравствене организацијеза 2010. годину.

Табела 6 – Државе по коришћењу алкохола

У Канади, у 2017. години, од претеране дозе опијата умрло је 3987 особа. Ова велика цифра је успаничила здравствене раднике, а и друге државне институције, јер број људи којима није пружена помоћ у правом тренутку, све више расте. Када се има у виду да је највећи број смртних случајева код особа од 30 до 39 година старости, очигледно је то везано за период живота када је особа најспособнија да ради и ствара породицу. Зашто је баш у том узрасту највише оних који се претварају у погрешне ловце на срећу? Можда баш зато што је неуспех у каријери, или у приватном животу најболнији у том периоду живота. O дроги и броју корисника, то је посебна и трагична прича, али опет, највише је има у Авганистану, Бразилу, САД, а и Канада је међу првих десет у свету.

Како је Канада прва земља која је легализовала марихуану, значи ли то да ћемо убрзо по срећи и веселости избити на прво место у свету? Озбиљни аналитичари, лекари, социолози и родитељи незадовољно врте главом, али последице ће се тек видети.

Неке теорије кажу да је човек срећан ако је задовољан оним што има (ово се никако не односи на западне земље). Неке друге тврде да је здравље најважније, а тек онда – паре. О томе шта је лична срећа много се пише и филозофира, али мислиоци виде једно, а власт и статистика – друго. Где ви видите себе? Имате ли времена, поред рада и бриге око обезбеђивања материјалних добара,да себи и својим ближњима поставите то питање?

Ако бисмо заклопили податке из табела, а имали прилику да живимо у земљи из снова, верујем да би и ваша најсрећнија комбинација била слична овој:да се одмарамо на Карибима, мезетимо у Србији, радимо у Данској, вино бирамо у Француској, а живимо у Канади!

Статистике се објављују уз навођење светских организација, па треба да им верујемо. Ако је тако, онда оне отварају низ питања, а једно се само намеће - да ли нас срећа (читај:стандард) убија?