Visokoškolsko obrazovanje u Kanadi mogućnosti i dileme ili izbor i perspektiva

Prema izveštaju  Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2014. godine, Kanada je sa 52 odsto prva na svetu  po broju ljudi između 25 i 64 godine koji poseduju viši stepen obrazovanja od srednje škole. OECD izveštaj takođe navodi da u odnosu na ljude sa srednjom školom, oni koji su univerzitetski obrazovani zarađuju u Kanadi oko 60 procenata više, a oni sa koledžom, 13 procenata više.

Oko 30 procenata Ontarijaca poseduje visoko obrazovanje, međutim nakon 15 godina pozitivnog trenda, broj studenata u Ontariju počinje da opada. Najveći pad u broju studenata je zabeležen na školama umetnosti, kao i na univerzitetima izvan Toronta.

Univerzite i koledže u Kanadi sada upisuje oko dva miliona studenata godišnje, a od toga samo čevtrtina diplomira svake godine.

Osim domaćih studenata, na kanadskim univerziteta studiraju i internacionalni studenti. Kanada je na šestom mestu posle Amerike, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Australije po popularnosti za strane studente.

I dok broj domaćih studenata u zadnjih par godina opada, broj stranih studenata i dalje raste. Zadnjih deset godina  uvećao se skoro za 100 odsto. 2015. godine u Kanadi je studiralo 264.000 internacionalnih studenata,  od čega su 32 odsto  bili studenti iz Kine, 17 odsto iz Indije, 7 odsto iz Francuske, 4 procenta iz Sjedinjenih Država i   Južne Koreje i mali procenat studenata iz Irana, Brazila, Saudijske Arabije, Nigerije i Pakistana. Petina ovih studenata studira u Ontariju. Kanadski prihod od internacionalnih školarina je oko 7 milijardi dolara godišnje.

Kao što strani studenti dolaze kod nas, tako i naša deca, u nešto manjem broju, odlaze da studiraju u inostranstvu. Po rezultatima Uneskovog projekta ATLAS, u 2014. godini broj kanadskih studenata koji su bili na visokim školama van zemlje je bio skoro 50.000. Oko 60 odsto studira u Americi, 14odsto u Velikoj Britaniji, 8 procenata u Australiji, 3 procenta u Francuskoj. Interesantan je podatak da u ovom trenutku medicinske fakultete na svetu studira nekih 11.000 kanadskih đaka, u poređenju sa nešto više od 3.000 koliko je uključeno u programe medicine u celoj zemlji.

Zanimljiv je podatak da je Kanada na drugom mestu po troškovima visokog obrazovanja, odmah iza Amerike, sa 23.200 $US po studentu, u poređenju sa prosekom u OECD zemljama koji je oko 14.000 $US po studentu.

Iako većina nas misli da u slučaju kada porodica ima prihode iznad prosečnih, pitanje kada treba  mlada osoba da se osamostali i ko treba da plati njeno visoko obrazovanje je samo deo ličnog izbora, postoji zakon koji to reguliše u slučajevima nesklada i kod razvedenih roditelja. U okviru porodičnog prava postoje propisi poput „Vodiča za izdržavanje dece“  i „Zakona o razvodu“ po kojima i dete koje ima preko 18 godina, koje je nevenčano, koje živi i dalje kod roditelja i studira, ima prava da dobija pomoć od oba roditelja,  bar za prvi stepen visokog obrazovanja. Čak i u slučaju ako dete uzima dodatni studentski kredit, roditelji i dalje imaju obavezu da ga finansijki pomognu. Što se tiče deteta, i ono ima svoju obavezu da učestvuje u plaćanju, s tim da nije obavezno da radi tokom školske godine, već tokom raspusta.

Čak i najbolje školarine daju maksimalno do 9.000$ godišnje što je bar 3.000$ manje od školarine za inženjerske ili biznis studije. A veoma teško se dobijaju i ima ih malo.

Da bi trošak studiranja bio lakši i za roditelje i za studenta, preporučuje se da se izdvajanje za visokoškolske studije radi planski i na vreme. Registrovani planovi za štednju za studiranje mogu se otvoriti kod banke ili posebnih institucija koje se time bave odmah nakon rođenja deteta, a novac se može koristiti za studiranje na bilo kojoj visokoobrazovnoj instituciji u svetu. U Kanadi država daje do 500$ godišnje dodatak na ovakvu štednju. (Detaljnjije o ovim fondovima možete pročitati u SAN-u broj 6, strane 30-31).

Za one koji nisu uspeli da uštede, osim plaćanja u gotovini, postoje i studentski krediti kod banaka koje imaju malu kamatu ili državni krediti za porodice sa malim primanjima. Koliko god da je mala kamata,  trošak koji se nakupi za bar četiri godine studiranja nije mali i kredit treba da počne da se vraća 6 meseci nakon diplomiranja, u periodu kada osoba ima početničku platu, najmanju u svojoj karijeri sa kojom treba samostalno da živi i počne da štedi za budućnost.

Primeri godišnjih školarina za osnovne studije u Ontariju:

• Queens University Bacheler of Commerce 784$
• UofT Engineering 300$
• Waterloo Software Engineering 080$
• Carlton Bacheler of Architecture 10.172$
• Western Health Science 7.10$
• Humber Bachelor of Nursing 7.535$
• York Bachelor of Computer Science 7.312$

Bez obzira na osnovni vid finansiranja, preporučuje se da studenti rade preko leta i smanje svoje dugovanje za obrazovanje. Na samim studentskim kampusima postoje brojni poslovi koji studentima mogu pomoći da smanje trošak studiranja, kao što su poslovi pomoćnika u studentskim domovima, administrativni poslovi u studentskim centrima, na recepcijama ili na kasnijim godinama studija poslovi asistiranje u nastavi.

Prošle godine, ontarijska vlada je uvela nove olakšice za stipendiranje studenata iz porodica sa niskim primanjima. Iako su novinski naslovi bili na temu „besplatna školarina“, to visoko školovanje i dalje nije besplatno, kako imaju mnoge evropske zemlje. Do odluke je došlo nakon analize statistike ko studira u Ontariju. Iz porodica sa visokim primanjima (preko 180.000$ godišnje) studira oko 70 odsto dece, dok kod porodica sa izuzetno niskim primanjima (ispod 10.000$ godišnje) studira svega 20 odsto dece. Sa novoodobrenim budžetom, ontarijska vlada počela je  da pruža pomoć u vidu pokrivanja troškova visokog obrazovanja za oko 70 odsto dece iz porodica čija su primanja ispod 50.000$ godišnje, u vrednosti od procenjenih prosečnih 6.160$ godišnje čime se može pokriti jedino studiranje opšteg programa u okviru umetnosti i nauke.

     Cene  troškova života u kampusu studenta na Queens univerzitetu u Ontariju upisanih 2017. godine:

• Studentski dom (soba sa jednim cimerom i planom za hranu) 12.957$
• Korišćenje studentskih servisa u kampusu  190$
• Knjige 210$
• Studentski odbor i ostalo 223$

Kanadski univerziteti su generalno visoko rangirani - po   2016  ediciji QS Svetskog rangiranja,  Kanada ima četiri univerziteta rangirana među  prvih 100 na svetu: Unverzitet u Torontu, McGill, Univerzitet British Columbia i Univerzitet u Alberti.

Visoko obrazovanje nije obavezno, već je deo investicije za budućnost.  Uvek se postavlja pitanje da li će se vaš novac isplatiti i da li je  uopšte moguće napraviti dobru procenu koje zanimanje će biti traženo u trenutku kada dobijete diplomu.

Prvi korak je završiti srednju školu, koja nije obavezna u Kanadi, a razlike u broju stanovništva sa srednjom školom su evidentne od provincije do provincije. U Ontariju, procenat mladih koji završe srednju školu je u poslednjih deset godina porastao za neverovatnih 15 procenata. Tržište rada u Kanadi trenutno nudi veliki broj primamljivih poslova za koje je ovaj nivo obrazovanja dovoljan, kao što su poslovi u građevinarstvu, rudarstvu, proizvodnji, prodaji, poljoprivredi, i  izgleda da će se takav trend održati u celoj Kanadi u narednom periodu.

Oko 40 odsto studenata nakon univerziteta odlazi na koledže

Za mlade koji žele da nastave školovanje na univerzitetu ili koledžu posle završetka srednje škole, još u srednjoj školi treba da pravilno biraju kurseve koji su neophodni za većinu programa na koledžima i fakultetima.  Minimalni prosek u srednjoj školi neophodan za upis željenog fakulteta ili koledža, i dalje raste iz godine u godinu.

Po predviđanjima kanadskih stručnjaka, u narednom periodu se predviđa nekoliko pomaka o kojima treba razmišljati kada se bira buduće obrazovanje i potencialna profesija. Sektor proizvodnje opet napreduje, na čelu sa energetskom i mašinskom industrijom, za koje se očekuje da kontinuirano dodaju nove poslove na tržište. U zavisnosti od izvora, podaci se mogu naći i za pozitivne trendove  poslova u građevinarstvu, zdravstvu, urbanom planiranju, inženjerstvu, naročito softverskom, nauci, zanatima i mnogim drugima. Veliki problem će i dalje biti ravnoteža između stručnosti mladih i realnih pozicija koje im se nude na tržištu. 

Top 10 početničkih plata u Kanadi 2012. (Globe & Mail) :

1. Porodični doktor: $100,000
2. Zubar: $90,000 
3. Petrohemijski inženjer: $86,220 
4. Data analist: $83,250 
5. Advokat, saradnik u velikoj firmi: $85,550 
6. Veb-sajt developer: $80,000 
7. Developer za mobilne aplikacije: $72,500 
8. Hemijski inženjer: $72,407 
9. Finansijski kontroler: $70,000 
10. Advokat, saradnik, firma srednje veličine: $70,000

Izvori : Workopolis, CACCE  i Anketa kanadskih advokata

Fokusirati se treba na poslove za koje postoji potreba u ovom trenutku. Kada se razmšilja o izboru obrazovanja, treba uvek imati u vidu da napretkom tehnologije, poslovi postaju visoko stručni, bez obzira na nivo obrazovanja. Dodatno obrazovanje i trening ce doprineti daljem razvoju i specijalizaciji stručnjaka koji je sposoban da se prilagodi napredku i poseduje višestruke kvalitete. Generacija dece koja se u ovom trenutku opredeljuje za buduće obrazovanje i/ili zanimanje ima donekle drugačiji način razmišljanja nego prethodne, velika im je prednost mogućnost percepcije i komunikacije, individualnog usašavanja, a sve kao deo globalnog momentuma.

Konkurencija je velika, mogućnosti ima i previše, kako se opredeliti?  Nekoliko stvari  treba u startu imati u vidu. Deluju jednostavno, ali u većini slučajeva nisu:  individualni fokus, planirana finansijska konstrukcija i kao najvažnije lični afinitet. Izvora informacija ima mnogo i treba ih dobro iskoristiti. Pogrešne procene će se desiti neminovno, ali tako se najbolje i nauči.

Za pravi izbor su i dalje najbitniji individualni fokus, planirana finansijska konstrukcija i lični afinitet.