Све нам крсло и воскрсло

Ускрс у црквеним и народним обичајима Срба

Васкрс (Ускрс) је највећи хришћански празник. На тај дан је Господ Исус Христ победио смрт васкрснувши из мртвих, чиме је свим људима на земљи, од првог до последњег, даровао вечни живот.

Ускрс је пролећни покретни празник, који пада између 4. априла и 8. маја по новом календару. Али, значај овог празника је тако велики да свака недељa у току године представља мали Ускрс.

У начину како се празнује препознајемо да је понешто преузето из многобожачких веровања о новој оживелој природи и њеном ускрснућу из зимског сна. Ипак, највећи део обичаја обилује црквеним елементима, који славе успомену на Христову смрт и његово ускрснуће.

У целом хришћанском свету је за овај празник везан обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота, а црвено ускршње јаје значи радост оних који га дају и оних који га примају. Црвена боја симболише невино проливену крв Исуса Христа, али је у исто време и боја васкрсења.

Фарбање јаја у кругу породице један је од најрадоснијих и деци најдражих обичаја. Ускршња јаја се фарбају на Велики петак, дан када се обележава успомена на Христово распеће. У црквама се поподне износи плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христа у гроб), коју верници целивају све до Ускрса. У неким нашим крајeвима обичај је да се верници провлаче испод стола, на коме је плаштаница изложена, и молећи се Богу пожеле жељу која ће им бити испуњена. На Велики петак се пости без рибе и уља.

У фарбању јаја обично учествује цела породица. У воду за кување ставља се мало освећене водице. Прво обојено јаје се одваја на страну и чува до идућег Ускрса. Оно се зове „чуваркућа“. Јаја се могу шарати на разне начине, а најстарији обичај је растопљеним воском, у који се умочи гушчије перо, па се њиме по јајету цртају крстићи и други верски симболи. Шарати се може и ситним листићима и травкама чврсто приљубљeним уз љуску и заједно с јајетом потопљеним у боју. Такви украси истичу претхришћански култ природе, њено ускрснуће и живот нове обновљене природе. У новије доба јаја се све чешће фарбају у луковини и украшавају уз помоћ фолије, гумица за тегле, налепницама, или декупаж-техником.

Народни обичаји се, као и код осталих празника, унеколико разликују у разним областима насељеним православним Србима. Црквени обичаји су свуда истоветни.

На Ускрс ваља устати раније и увече лећи раније.

Домаћица припрема воду за умивање. На Ускрс се умива свежом и нeначетом водом, у коју је претходно стављено црвено обојено јаје, босиљак, дрен и здравац. Јајетом се трљамо по образима да бисмо били здрави. Понегде је то јаје „чуваркућа“.

Сви укућани одлазе у цркву да присуствују ускршњој литургији. После службе се поздрављамо са „Христос васкрсе“ и „Ваистину васрксе“. Тако се поздрављамо све до Спасовдана.

У великом броју домова домаћин пали свећу, окади укућане, отпева тропар, ако уме, и очита „Оче наш“ пре него што сви поседају за трпезу. Прво се једе ускршње јаје, па онда остало јело.

Сваком посетиоцу куће се поклања црвено јаје.

И деца и одрасли се међусобно „туцају“ јајима.

Понегде се „чуваркућа“ закопа у њиву са усевима да би их заштитила.

У неким крајевима је сачуван обичај да се фарбана ускршња јаја носе на гробове преминулих предака.

За Ускрс се спрема колач. У Срему се понегде зове „буздован“, а у Шумадији „витица“. У њега се стави јаје и испече заједно са колачем. Ускршњи колач се ломи у време ручка и тада домаћин говори: „Све нам крсло (оживело) и воскрсло (ускрсло)!“

На Ускрс, верује се, не ваља спавати, да не бисмо били лењи преко године.

Верује се да ономе ко умре на Ускрс душа одлази у рај, јер су на тај празник отворена рајска врата.

Први понедељак после Ускрса (Побусани понедељак) је посвећен мртвима. Народни обичај је да треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. На гробље се тада износе и фарбана јаја, која се потом деле сиротињи.

У појединим крајевима за децу се сакривају слаткиши и јаја по кући и дворишту. Деца крећу у потрагу одмах после ускршњег доручка. Обичај да се деца на Ускрс дарују слаткишима и другим поклонима, новијег је датума.