Etnografski muzej u Beogradu Izložba: „Sunce tuđeg neba“

Povodom stopedesetogodišnjice nastanka Kanadske konfederacije (1867-2017) u Etnografskom muzeju u Beogradu, 22. avgusta 2017, otvorena je izložba autora Milovana Mračevića, magistra istorije. Diplomirao je na fakultetu Britanske Kolumbije sa temom o istoriji jugoslovenskih iseljenika u Kanadu. Od 1994. živi sa porodicom u Beogradu.

Vrlo dokumentovano, služeći se arhivskom građom, autor prikazuje doba najvećeg talasa evropske imigracije u Kanadu, od 1924. do 1930, kroz tekst i fotografije isleljenika iz bivše Jugoslavije. Kanadski imigracioni cilj je bio da privuče što više imigranata proste radne snage, običnih radnika, pretežno za rad na farmama i u rudnicima. Navodi se da je od 165 000 iseljenika u Kanadu, oko 25 000 bilo iz Jugoslavije. Vrhunac je dostignut 1928. kada se u Kanadu uselilo 6000 Jugoslovena među njima i Petar Mračević, otac autora izložbe. Nakon toga, useljavanje u Kanadu je znatno obustavljeno zbog ekonomske krize početkom tridesetih godina. Osnovni cilj  tolikog broja imigranata bila je zarada, bilo kroz trajno useljenje ili privremeni boravak.

Kanada im je pružila povlastice u administrativnom smislu: obezbeđivala prevoz, finansijske pozajmice, spajanje porodica itd. Parobrodom se stizalo za desetak dana plaćanjem 250 dolara i nekih 25 dolara za putne troškove. Imigranti su bili u obavezi da daju izjavu o motivu svog dolaska, zdravstveno uverenje, a starosno  doba bilo je ograničeno na 45 godina. Tom prilikom čak su i ruke kontrolisali kao sigurnost da su doseljenici pre svega prosti radnici. Pružena im je mogućnost i odlaska u Ameriku, bilo kao posetioci ili budući stanovnici.

Pomoć je pružana i povratnicima, kojih je godišnje bilo između 400 i 800. Vraćali su se oni koji nisu ostvarili svoj cilj, neprilagođeni, socijalno ugroženi, siromašni, a najčešće oboleli. Među njima je bilo najviše rudara.

Na otvaranju ove kvalitetne izložbe, pored direktorke Etnografskog muzeja, predstavnika Kanadske ambasade, stručnjaka u oblasti arhivske građe i samog autora, događaj je obogatio i glumac Darko Bjeković u ulozi useljenika, koji izgovara tekst Petra Mračevića, oca autora koji se bavio i pisanjem. Iznenada, sa kartonskim koferom u ruci, okrenuo je leđa publici i ne osvrćući se uputio „trbuhom za kruhom“ (u susednu prostoriju).

Autor izložbe je uz zvanično obraćanje ispričao i slučaj Johana Bajera (Stanišić, 1905) koji je  komisiji rekao da je motiv njegovog iseljenja „bežanje od goropadne žene“. Svaki trag mu se gubi čak i za policiju. Po Kanadi je kraduckao, alimentaciju za ženu i dete nikada nije slao. Viđan je tamo-amo i NESTAO.

Izložba je zatvorena 5. septembra prikazom jednočinke „Odijelo“ i dokumentarnog filma „Novi Kanađani“. Verovatno će ova izložba pronaći svoj put i do drugih destinacija.