ХОТЕЛ МОСКВА СВЕДОК ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА

Дуже од једног века у срцу наше престонице налази се хотел Москва.

Зграду су пројектовали архитекта Јован Илкић (1857-1917) и група архитеката из Санкт Петербурга. Рок за подношења пројеката био је крај јануара 1905, а радове је требало да надзире шест архитеката: два из Русије, два из Аустроугарске и два из Краљевине Србије (професори београдске Велике школе, Андра Стефановић и Никола Несторовић). Градња палате је отпочела у марту 1905, а зидали су је мајстори из Црне Траве. Била је то највећа приватна зграда у Краљевини Србији, налазила се на стотинак метара од краљевског двора, на Теразијама. Грађевина је на својим зидовима имала натпис Палата Росија. Тако је почело…

Од оснивања, па до данас, кроз овај хотел прошло је преко 40 милиона људи, а у његовим собама будило се око пет милиона гостију. Добар део ове 'статистике' чине изузетно познате и славне личности: Никола Пашић, Бранислав Нушић, војвода Живојин Мишић који је у гостионици Москве пио чај у чаши са сребрном дршком; Лав Троцки извештач из балканских ратова за „Правду“, пре него што је постао бољшевик; Максим Горки, писац, индијски песник и филозоф Тагоре, Орсон Велс, Алфред Хичкок, Роман Полански, Џек Николсон, Роберт де Ниро, Мајкл Даглас и многи други.

Хотел Москва се може похвалити и 'Холом славних' где су, у знак сећања на познате госте, постављене и њихове фотографије.

Али широј јавности није познато да у богату историју овог хотела треба уписати још троје знаменитих Срба који су ту одседали или били редовни гости кафане Москва; а 'Хол славних' требало би да красе и њихове фотографије. То су Даница Павловић Барили, Милева Марић Ајнштајн и Милутин Миланковић.

Мајка наше познате сликарке, Даница Павловић Барили, толико је обожавала хотел Москву да је свом супругу рекла: „Знаш Бруно, заричем се, да ћу кад-год будем пролазила кроз Београд, увек одседати у Москви.“ У хотелу су младенци први пут преноћили 1909. када су из Пожаревца, преко Београда, возом кренули у Италију у посету породици Барили.

До краја свог живота Даница је често одседала у овом хотелу. Москва је отворена 14. јануара 1908. уз присуство краља Петра Првог Карађорђевића, који је био Даницин близак рођак и који јој је обезбедио стипендију за школовање. Она је студирала музику, клавир и певање на конзерваторијуму у Минхену, где је, у новембру 1905, упознала свог будућег супруга, такође студента музике, Италијана Бруна Барилија. У том браку, добили су ћерку Милену Павловић Барили.

Из Удружења Милутин Миланковић из Београда и књиге „Милутин Миланковић и одбрана отаџбине“, аутора Слободана Стојановића, сазнајемо да је и Миланковић често седео у кафани Москва. То је било у периоду (током и између) два Балканска рата (1912/1913). Сâм Милутин Миланковић, о томе пише: „То је био и предмет разговора нас неколицине професора који смо се свакодневно окупљали око засебног стола у кавани Москва. Знали смо да кључ тога питања, држи у својим рукама, Никола Пашић…“

Српски математичар, астроном, климатолог, грађевински инжењер, доктор техничких наука – Милутин Миланковић имао је свој сто у „кавани“ Москва. Баш те 1913, за неким суседним столом, недалеко од Миланковићевог, у гостоници Москве, седели су Милева Марић Ајнштајн и њен супруг Алберт који су у хотелу одсели 1913. У Србију су допутовали са своја два сина, па супружници заједно обилазе Нови Сади, Тител, Каћ, Београд и Беч.

Пет година по отварању хотела, они су у гостионици Москва пили кафу, а још увек се препричава како се познати физичар у пратњи супруге, у башти хотела, дружио са пролазницима. Београђани су „српског зета“ ословљавали са „господин научник, шашави Марићев зет.“

Милевин отац, Милош Марић, био је веома имућан човек, па је Алберту и Милеви финансијски помагао када су се венчали. Постоје сачувани рачуни из којих се види да су они од тог новца куповали намештај за стан.

Они се дописницом јављају пријатељу у Цирих, 20. септембра 1913. Алберт је написао: 'Драги господине, од понедељка сам овде у сеоској тишини код моје таште и таста… Сутра са женом путујем за Беч. У уторак имам наступ на трапезу…'

Наступ на трапезу, било је предавање у Бечу, одржано 23. септембра 1913.

И тако су Алберт и Милева отпутовали из Београда за Беч, а децу су оставили код бабе и деде који су их убрзо одвели на крштење, на Малу Госпојину, у Николајевску цркву у Новом Саду. Црква се налази у близини Кисачке бр. 20 где је саграђена раскошна кућа Марићевих. Локални часопис „Застава“ о томе је известио: 'Јуче су два мала Швајцарца, синови др Алберта Ајнштајна, професора на Универзитету у Цириху, и унуци нашег цењеног пријатеља и суграђанина Милоша Марића, мали Ханс и Едуард, крштени у православној вери по жељи свога деде Милоша.'

Милева је у Бечу слушала Албертово предавање на Конгресу природних наука, а потом су се дружили са колегама из целе Европе. Ово је био њихов последњи заједнички долазак у Србију. Нема званичних података да је Алберт икада касније долазио у Србију, у Београд, у хотел Москва, без Милеве.

Било како било, Даница Павловић Барили, Милутин Миланковић и брачни пар Марић-Ајнштајн путовали су широм Европе. Одседали су у Цириху, Бечу, Паризу, Лондону, Будимпешти… Али хотел Москва, у којем су се (тада) смењивали бечки музичари, амерички џез, цигански оркестри, војна музика и оркестар Српског народног позоришта, било им је омиљено место током боравка у Београду.