САБОРНИ ХРАМ СВЕТОГ САВЕ У ЊУЈОРКУ

На Ускрс 2016. године, чудном подударношћу, неколико православних светиња на  различитим географским локацијама изгорело је у пожару. У Аустралији је изгорела

македонска православна црква, пожар је захватио грчку православну цркву, горео је манастир Валам на северу Русије, а пожар је уништио и српску цркву Свети Сава на Менхетну у Њујорку.

Почетком новембра 2018. године на Менхетну је одржан банкет за прикупљање средстава за обнову Храма Све- тог Саве у Њујорку уз слоган: „Повратити наду, сачувати историју, обезбедити будућност“. На овом догађају окупило се више од 300 гостију желећи да својим учешћем допринесу обнови ове важне светиње за Србе у Њујорку и шире.

Имала сам част да са представницима часописа САН присуствујем овом ванредном догађају у српској  заједници у Северној Америци. Владика источноамерички Иринеј Добријевић, као главни покровитељ ове манифестације, одржао је изузетно инспиративан говор који је био испраћен бурним аплаузом. „Ово је жива катедрала, али рањена, изгорела, угљенисана, која чека као феникс да полети из пепела и полетеће! Наша црква неће бити уништена. Стајаће право као некада што је стајала. Биће светлост целог православља!“

Старешина цркве Свети Сава у Њујорку протојереј Живојин Јаковљевић је одржао говор у којем нас је  подсетио на тугу и бол коју смо осетили када је храм изгорео, али и на жељу и решеност свих нас да се са обновом ове грађевине настави очување српске духовне и културне баштине за поколења која долазе.

Слоган ове манифестације одзвањао је током целог овог догађаја којем су присуствовали и стари и млади, они који су тек неколико година у дијаспори, али и они који су већ неколико генерација у Америци. Неки су можда и заборавили српски језик и не говоре га, неки можда нису никада посетили Србију, али сви су  осетили снажну припадност једном посебном и дивном народу. Верујем да је свима у публици срце заиграло за време наступа хора „Царица Милица“, фолклорне групе „Опанчићи“ и баритона Димитрија Лазића, који су изводили српске народне староградске песме, али и касније, након завршетка званичног дела програма, када смо сви заједно играли коло до касно у ноћ.

Верујем да су сви у публици осетили срећу и понос што ми Срби, мали народ  изложен историјским изазовима и расути по целом свету, успевамо да одржимо свој национални идентитет, религију, културу и традицију током векова.

На 

На слици - Владика источноамерички Иринеј Добријевић

САН је имао част да разговара са протојерејом др Живојином Јаковљевићем у вези са обновом храма Светог Саве у Њујорку.

САН: Високопречасни протојереју, ове јесени одржан је још један банкет за прикупљање донација за обнову православног храма Свети Сава на Менхетну који је настрадао у пожару 2016. године. Како сте задовољни организацијом вечери, посећеношћу и да ли сте постигли планирани циљ?

 ПРОТОЈЕРЕЈ ЖИВОЈИН ЈАКОВЉЕВИЋ: Имајући у виду да нам је циљ да обновимо не само физичку структуру храма већ исто тако, и много важније, живу цркву, овај банкет је био изванредан.

Присуство гостију из Њујорка и других градова потврђује да смо решени да ову нашу  једину светињу на Менхетну обновимо и одржимо. Поред обнове камена, цигле и опеке изузетно нам је важно да створимо духовну, школску, културну и финансијску  инфраструктуру која ће одржати ову светињу за нашу и генерације које долазе.

САН: Овакве вечери су велика духовна и финансијска подршка али претпостављам они су главни извор финансирања обнове храма. Са којих све страна пристиже помоћ и подршка како би се црква поново саградила?

 ПРОТОЈЕРЕЈ ЖИВОЈИН ЈАКОВЉЕВИЋ: Будући да се Саборна црква у Њујорку налази на изузетно значајној локацији, то је и њена обнова веома сложена и захтева велика средства. Главни извор прихода којим располажемо су средства која смо добили од осигуравајућег друштва. Са овим средствима, која свакако нису довољна да се храм опорави, успећемо да заштитимо цркву од пропадања. Други извор прихода прилажу

наши верници из Њујорка и других америчких градова. Ми смо овде не само благодарни на материјалној помоћи већ и на моралној подршци и солидарности коју нам указују не само наши верници српског порекла већ и други који нису Срби. Завод за заштиту споменика и Завод за градњу града Њујорка су све ово време показали велико разумевање и спремност да помогну да се црква и заједница што пре опораве.

САН: Од 1968. године објекат је би под заштитом националног регистра за објекте од историјског значаја у САД. Какав то има утицај на процес реновирања и спољашњи и унутрашњи изглед обновљеног храма?

ПРОТОЈЕРЕЈ ЖИВОЈИН ЈАКОВЉЕВИЋ: Као што знате, храм је саграђен у неоготском стилу, а био је изузетан по томе што је имао највећу дрвену таваницу у Њујорку. Изузетну  вредност цркви дао је украсни кречњак, увежен из Француске, којим су украшени унутрашњи делови цркве и сматрају га ремек делом чувеног архитекте Џона Апџона. Пошто је храм проглашен историјским спомеником, дужни смо за обнову спољашњег дела цркве да сарађујемо са Заводом за заштиту споменика како бисмо цркву споља повратили у првобитно стање. Унутрашњост цркве ће бити обновљена по узору на рани византијски стил. Преосвећени владика Иринеј и ја предложили смо архитекти модел пра-

вославне цркве у Мистри (Пелопонез, јужна Грчка) које имају дивне стубове и који одговарају и протежу се на два нивоа уз необично високе прозоре који ће у нашој цркви доћи до правог изражаја.

На слици - Протојереј Живојин Јаковљевић

САН: Српска православна црква Св. Сава у Њујорку регистрована је под овим именом 1940. године и добила дом у згради Тринити цркве 1943. године. Године 1962. црква је  обогаћена византијским иконостасом донетим из цркве Св. Наума из Охрида. Да ли је нешто од иконостаса и реликвија спашено након пожара?

 ПРОТОЈЕРЕЈ ЖИВОЈИН ЈАКОВЉЕВИЋ: Нажалост, сав инвентар је потпуно уништила страховита ватрена стихија. Пожар је био толико интензиван да је уништио не само инвентар већ и унутрашњи декоративни трећи слој зида који се састојао од кречњака који није био отпоран на ватру. Маршал из њујоршке ватрогасне службе једном приликом је истакао да су му у његовој служби најтежа два момента. Први када изгуби људски живот у пожару, а други када мора ватрогасцима да нареди да се повуку. Тако је било у Њујорку са нашим храмом. Због силине ватрене стихије ватрогасна служба је морала да одустане јер ништа није могло да се учини да се спаси храм. Задивљујуће је међутим то да су мошти које су се налазиле у воштаном омоту и постављене у камену плочу у престолу остале нетакнуте. Иако је та плоча потпуно уништена део камена у ком су се налазиле мошти је сачуван.

САН: Докле се стигло са изградњом и да ли се у овом тренутку зна када би црква требало да буде завршена?

 ПРОТОЈЕРЕЈ ЖИВОЈИН ЈАКОВЉЕВИЋ: Хвала Богу, носећи зидови цркве су остали неоштећени. То нам је омогућило да се усредсредимо на заштиту постојеће структуре од пропадања. После чишћења шута прешли смо на уклањање декоративног камена кречњака. Ради безбедности, како се не би угрозила стабилност зидова, сав овај посао се одвијао ручно. Недавно је завршена поправка врхова зидова и припремљена основа за постављање кровне конструкције. Ова конструкција се састоји од  личних греда, које су прављене у Канади, и које треба сваки час да се доставе. Тренутно обезбеђујемо простор око цркве за кранове неопходне за поставку конструкције.

Чим добијемо сагласност за коришћење простора, почећемо са покривањем цркве и за тај посао су нам потребне четири недеље. Перманентна кровна конструкција ће бити покривена привремено мембраном која ће послужити док не набавимо оригинални камени цреп који потиче из Вермонта. Што се даљих радова тиче, наставићемо постепено у складу са нашим финансијским могућностима. У једној од наредних фаза наставићемо са уградњом пода, привремених прозора и врата. Важно нам је само да црква не пропада и да настојимо да што пре у њу уђемо бар за велике празнике. Веома је тешко да се прецизира када ће црква бити завршена. Али како смо вековима служили у црквама без икаквог инвентара и опстали, тако мислим да је овде потребно да посветимо једнако пажње и грађевини и духовном садржају, добрим међуљудским односима, љубави, поверењу, међусобној подршци, да би овај велелепни храм имао смисла и сврхе.

САН: Захваљујући братском грчком народу сада се богослужење обавља у грчкој цркви Светог Елефтерија на Менхетну. Да ли је наши верници редовно посећују? Да ли се ту обављају и остале активности као што су српска школа, венчања, крштења?

 ПРОТОЈЕРЕЈ ЖИВОЈИН ЈАКОВЉЕВИЋ: Изузетно смо благодарни грчкој и руској цркви на несебичној љубави и подршци. Захваљујући Грцима и њиховом несебичном гостопримству наставили смо да држимо богослужења и редовно се окупљамо. За Божић су нас позвали Руси да служимо заједно с њима. Важно је овде да напоменем да се узајамна подршка ова два наша братска православна народа траје вековима. Поготово су и једни и други показали велику љубав у току ратова и изгнанства. Исто су то чинили и Срби  ема њима.

Тако су родитељи многих Руса из руске цркве у Њујорку после Револуције нашли уточиште у Србији. У овој цркви се такође налази и чудотворна икона Мајке Божије Курске која је такође боравила са руском имиграцијом у Србији. Руски владика Николај је лепо изразио када је рекао да као што су Срби примили ову икону у време избеглиштва тако је сада ова икона прихватила њих.