У глави Канађанка, у срцу Српкиња

Са Кристином сам се срела у посластичарници Срце. Знамо се одавно, али ме њена ведрина и лепршавост којом се креће, гестикулира и говори увек изнова освоје. Кристинин осмех је њен заштитни знак. Саговорника гледа у очи и слуша са искреним занимањем и поштовањем. Наручујем капућино за њу и чај за себе, па разговор креће спонтано, без застајкивања.

Кристина Бијелић, двадесетпетогодишњи музиколог и соло певач, плени још једним неочекиваним квалитетом: говори чистим и граматички исправним српским језиком, а послужи се енглеским изразом само понекад и уз обавезно објашњење да ту реч не познаје. Рођена је у Торонту. Никада није живела у Србији.

Разговор је зато природно кренуо од језика.

САН: Твој српски језик је готово беспрекоран, а рођена си и одрасла на енглеском говорном подручју. Да ли се код куће говорило искључиво на српском језику?

Одрасла сам у великој породици, у којој никада није било забуне око тога који се језик користи. Уз маму и тату сам и научила да читам ћирилицу. Енглески сам проговорила тек касније. Нисам ишла у школу српског језика.

САН: Претпостављам да је твој таленат за језике уско повезан са талентом за музику. Колико језика говориш?

Говорим енглески, српски, француски и шпански. Шпански сам почела да учим у десетом разреду, што ми је дало основу, али последњих година сам му се озбиљније посветила, тако да га сад говорим без акцента, па многи мисле да сам Шпањолка.

САН: На факултету си похађала и наставу из славистике. Реци нам мало више о свом школовању на Универзитету у Торонту.

Одабрала сам да студирам уметност и друштвене науке (Faculty of Arts and Science). Специјалност је била музика, али не извођење, него музикологија. Уз то, изучавала сам латински и српски језик, а поред српског, чији је програм био ограничен на само годину дана, одабрала сам све оне предмете који су му били блиски: Старословенски, Словенску лингвистику, Словенску књигу, Јужнословенски фолклор, Словенску културу...

САН: Да ли је то био твој први додир са нашом фолклорном музиком?

Не, то се десило много раније. Почела сам да играм фолклор са 16 година, што је имало велики значај за моје упознавање са српском традиционалном музиком. Морам да признам да ми понекад веома недостаје, јер много волим да играм.

САН: Да ли те је занимало хорско певање?

Волим хорску музику, али сам се њом бавила само кад би ме Јасмина Вучуровић позвала. Годину дана пре одласка у Шпанију на магистарске студије, павала сам у хору Кир Стефан Србин.