МОЋ ПРИРОДЕ У ОЧИМА ВАЈАРА

Дванаестог дана новембра, град Хамилтон и Едукативна корпорација Никола Тесла први пут су јавно приказали најновије уметничко дело, „Empower“. Овај пројекат је већински финансирао град Хамилтон уз помоћ поменуте корпорације. Сврха овог јавног уметничког пројекта била је омаж великом српском научнику Николи Тесли и његовом доприносу процесу довођења хидроенергије у град Хамилтон. Овај датум обележава 125. годошњицу доласка хидроенергије у Хамилтон. Уметница која је креирала ово дивно дело је Лили Оташевић. Преносимо нашу причу са њом.

Честитам на великом успеху за ваш рад „Empover“ који је проглашен победником пројекта „Hamilton Public Art Project“. Шта вас је привукло као уметницу да се пријавите на овај конкурс? Шта је био ваш изазов да се пријавите?

Хвала вам. Оно што ме је привукло овом пројекту је, наравно, веза са Николом Теслом. Ни за један досадашњи пројекат нисам имала осећај толике важности као за овај.

Реците ми нешто укратко о себи. Колико већ дуго радите као скулптор? Јесте ли се негде пре Канаде бавили овом професијом и где? Који вам је омиљени материјал за израду скулптура?

Скулптуром и скулптуралним инсталацијама се бавим преко 20 година, а скулптуром у јавном простору од 2007. Студирала сам сликарство и пре доласка у Канаду, нисам се бавила скулптуром. Омиљен материјал који користим је метал, нерђајући челик и алуминијум.

Реците нам нешто о вашим досадашњим скулптурама,  изложбама,  уметничким пројектима?

До сада сам реализовала 11 скулптуралних пројеката у јавном простору на подручју Онтарија и један у Кини, у оквиру културне размене Канада-Кина. Остварила сам бројне самосталне изложбе од којих и једну у Београду. Посебно драг пројекат ми је било учешће у успостављање уметничке галерије у згради Српске националне академије у Торонту у периоду 2013/2015. Такође ми је посебно задовољство представљао период у којем сам се бавила скулптуралним инсталацијама, користећи стару употребљену циглу као материјал у комбинацији са српским етноелементима.

Како сте дошли на идеју да почнете да радите на јавним уметничким пројектима и због чега?

Идеја је дошла сасвим случајно. Стицајем околности уметничка консултанткиња из Торонта са којом сам сарађивала током 2005-2007. била је ангажована да за приватну предузетничку фирму Minto Канада организује уметнички конкурс за скулптуру у јавном простору за један од њихових стамбених пројеката. Она ме је позвала да уз још три канадска уметника предложим свој концепт за скулптуру и урбани намештај и резултат тога је био мој први пројекат те врсте који је реализован у дворишту између две стамбене зграде на Yonge и Eglinton у Торонту. Након тог успешног пројекта схватила сам да ми пројекти те врсте пружају вишеслојно задовољство у раду јер ми пружају прилику да се бавим креативним и концептуалним радом у којем има и елемената индустријског дизајна који изузетно волим. Од тада је мој фокус на скулптури у јавном простору. Такође, тај такмичарски елемент код те врсте пројеката ме интригира и привлачи.

Будући да је скулптура Empower направљена у апстрактном стилу, да ли креирате и скулптуре у стилу реализма?

Не бих баш рекла да је Empower апстрактна, напротив. Иако су у питању стилизоване форме, врло је јасно да је у питању водопад и стилизована турбина у центру. У свом раду најчешће прибегавам једноставним формама које су лаке за разумевање и визуелну идентификацију. Та једноставност некада може изгледати апстрактно, али у суштини то није.

Шта вам је била инспирација за скулптуру Empower?

Тема је врло комплексна и садржи у себи сложене елементе историје града Хамилтона и његове везе са Николом Теслом. Пошто нисам желела да залазим у буквалне интерпретације, фокусирала сам се на Теслу и моћ природе коју је он у суштини користио у својим патентима. Волео је водопаде и природу и синергију између природе и инвентивног људског ума и то је била моја главна инспирација.

Опишите нам укратко своје уметничко дело. Можда опис процеса израде ове скулптуре и  значење која ова скулптура носи.

Као што сам претходно навела, мој фокус је био на радозналости, инвентивности, на моћи ума над материјом и природа чији смо сви ми неодвојив део. Желела сам да додам елемент изненађења у оквиру скулптуре и да наведем посматрача да активно истражује и открива скулптуру тако што сам јој додала стилизовану представу турбине. Ова турбина, међутим, није видљива у првом тренутку него се појављује под одређеним углом посматрања. Ни водопад ни турбину не можете да видите у исто време, него или једно или друго у зависности од угла посматрања. Желела сам да представим да ствари нису увек онакве како вам у првом тренутку изгледају и да процес човечјег рада у сарадњи са природом није увек одмах уочљив иако се упоредо одвија.

Да ли је израда великих скулптура већи напор него рад на мањим?

Израда сваке скулптуре представља нови технички изазов на којем радим у сарадњи са фабриком која има могућности да изведе некад врло компликоване елементе. Пошто није у питању серијска производња и увек је други дизајн у питању и углавном велике димензије, цео процес је изазов и за мене, и за инжењере, и за вариоце... Али сви ти изазови су део лепоте оваквих пројеката. Да, величина скулптуре компликује израду, мора да се одреди адекватан материјал, морају да се реше структурални изазови, потребно је више времена за израду итд.

Претпостављам да вам је била велика жеља и одговорност према овом пројекту будући да је повезан са великим српским научником Николом Теслом и самим тим што сте ви такође српског порекла. Испричајте нам нешто о томе.

Ово ми је био највећи изазов до сада из више разлога. Из личне перспективе имала сам зебњу да нећу успети на овом конкурсу, а то би ми веома тешко пало, баш због мог порекла и због тога што је Никола Тесла у рангу нашег националног хероја (ако не и светског). Са друге стране ме је бринуло да ће ми моје порекло у ствари засметати кад дође време за одлуку жирија. Бринула сам се да ће жири одлучити у корист некога другога баш да се не би помислило да су пројекат доделили мени због мог порекла. Звучи компликовано.

Срећом, процедура оваквих конкурса је толико добро разрађена и транспарентна, узимају се у обзир и коментари чланова шире заједнице тако да се некако дође до објективне одлуке чији уметнички концепт највише одговара за одређену тему и циљеве пројекта.

Да ли имате неки савет за будуће уметнике како успети у овом послу?

Ако желе да се баве скулптуром у јавном простору, где је изузетно велика и јака конкуренција, треба да буду спремни на године уложеног рада пре него што успеју да остваре неки од њих. Не би било лоше да сарађују са ментором, особом која већ има остварене пројекте и искуство у пројектима ове врсте.

На крају, првенствено треба да уживају у креативном процесу, а успех ће сам уследити!