ЛУКА ПЕТРОВИЋ

Рођен у Торонту 2003. године

Које место на свету би желео да посетиш?

Волим да путујем и често путујем са родитељима и братом. Волео бих да одем у азијске земље и на хавајска острва, да тамо проведем цело лето.

Где радије проводиш слободно време, напољу или у затвореном простору?

Волим да проводим време напољу, играм кошарку и возим бицикл кад год имам времена.

Колико времена проводиш гледајући телевизијски програм?

Волим да гледам телевизију, али радије гледам филмове заједно са својом породицом када за то имамо врeмена.

Која ти је омиљена књига?

Господар прстенова (The Lord of the Rings) британског аутора Толкина (J.R.R. Tolkien)

Да ли се некада одвајаш од свог мобилног телефона, или је увек уз тебе?

Као и многи људи у данашње време, не одвајам се од телефона јер ми је потребан као извор информација и комуникације са породицом и пријатељима. Мобилни телефони утичу позитивно на друштвене односе и помажу нам да одржимо везе са пријатељима и родбином по целом свету, тако да се осећамо ближи једни другима.

Шта сматраш највећом вредношћу у животу сваког човека?

Мислим да је у данашње време образовање веома важно јер улива људима самопоуздање, које нас покреће напред ка успеху и задовољству.

Које особине цениш код пријатеља?

Да буде искрен, поштен, увиђаван, интересантан, забаван.

Шта те највише радује у школи?

Волим да идем у школу и да учим нове ствари, али, и поред тога, волим и да се дружим и играм кошарку са другарима.

Коме се прво обраћаш за помоћ или савет?

Волим да причам са родитељима отворено о свему, па њих често питам и за савет и за помоћ ако је потребно.

Коју музику волиш да слушаш?

Највише волим рок музику, али слушам све што воле млади.

Како изгледа твој омиљени оброк?

Волим највише српску храну, посебно пљескавице у свим облицима.

Шта је највећи проблем у данашњем свету?

Тешко је рећи који је највећи међу многим проблемима. Свако јутро кад устанемо чујемо гомилу лоших вести, људи страдају на разне начине... Сваког дана се питам да ли је могуће зауставити насиље и страдање, који су постали свакодневни.