HRANITE SE KAO VAŠA PRABAKA

Stručnjaci koji proučavaju hranljive materije istražuju njihovu vrednost poštujući način ishrane naših predaka koji je drugačiji od načina ishrane modernog doba. Brojne studije ukazuju na tesnu uzročno-posledičnu vezu između većeg konzumiranja moderne industrijske hrane i povećanog rizika od ozbiljnijih hroničnih bolesti današnjice – na primer, gojaznost, kardiovaskularne bolesti, dijabetes tip 2, pa čak i rak. Mnoge od ovih preovlađujućih bolesti bile su nepoznate pre jednog stoleća.

Ako bi nam bilo bolje da se hranimo kao naši preci, šta moramo da preduzmemo i

koliko je lako da uvedemo sve te promene? Takođe, ishrana čijih predaka je najbolja?

Određivanje ishrane predaka

Želela bih da počnem tvrdnjom da sam nekada i sama često jela brzu hranu. Bila sam tipično dete iz Kanade koje je volelo Pop-Tarts peciva, gotovu večeru iz kesice Kraft-Dinner, čips sa kečapom I drugu prerađenu hranu. To je bila vrsta ishrane koja je daleka i nepoznata ishrani moje prabake. Ona ne bi mogla čak ni da prepozna mnoge stvari koje jedem I nazivam hranom. „Šta je ’POGO’?“, čujem je kako pita. (POGO – vrsta zamrznutih viršli )

Dakle, da biste shvatili šta je ishrana predaka, prvenstveno se zapitajte: „Da li bi moji preci prepoznali ovo što ja jedem?“ Ili kao što je bioantropolog Stiven Le pametno posavetovao: „Izbegavajte hranu izmišljenu u poslednjih 100 godina.“ Međutim, shvatam da je gotovo nemoguće snaći se u sveopštoj halabuci koja se podigla oko ishrane i industrije prerađene hrane. Da ne pominjem da su naše čulo ukusa otela prerađena jela, koja su posebno napravljena da u nama izazivaju zavisnost i preteranu želju za njima usled kombinacije šećera, soli, masti, i brojnih zaslađivača različitih

ukusa. I najvažnije: oni koji nas udaljavaju od sagledavanja jasne slike smo mi sami.

Ono što jedemo i kako jedemo je postalo duboko ukorenjena navika, koja odoleva

izazovima promene, ali nije nemoguće da do te promene dođe.

Koliko je lako hraniti se poput vaše prabake?

Moglo bi biti lako hraniti se poput vase bake uz vežbu i vreme, što može danas

predstavljati spas. Baš kao što smo razvili ove loše navike, u stanju smo da razvijemo

i nove zdrave navike, kroz ponavljanje. Nervne vijuge u našem mozgu se stalno

razvijaju. Naš um nije fiksiran već fleksibilan do zrelosti. Ako se hranimo na određeni način godinama, možemo da razvijemo nove zdrave prehrambene navike umesto starih. Takođe, možemo da istreniramo nepce na druge ukuse (pročitajte moj blog „Treniranje ukusa” da biste saznali više: www.holisticmilka.com/single-post/Taste-Training).

Možete da počnete sa malim I postepenim promenama u vašoj ishrani. Studije pokazuju da čak I sitne zdrave izmene u konzumaciji hrane mogu da rezultiraju pozitivnim

promenama u krvnom pritisku, nivou šećera u krvi, holesterolu i nivoima triglicerida. Kada jednom iskusite ove pozitivne efekte, bićete zadovoljni svojim izborom, što će vas

ohrabriti da gajite ove dobre navike.

Takođe je važno da shvatimo da mnogi naši izbori što se ishrane tiče potiču od iskustva u detinjstvu. Ako nas na negativne uspomene iz mladosti podseća kupus, možda ćemo se i dalje držati te uspomene i biće nam teško da jedemo zeleno povrće kao zreli ljudi. Ako smo za dobro ponašanje nagrađivani bombonama kao deca, možemo godinama nakon toga negovati tu asocijaciju – šećer jednako nagrada.

Uz sve uvažavanje ovih naših ukorenjenih asocijacija i uverenja iz prošlosti, možemo da napravimo prvi važan korak ka rušenju ovih zastarelih obrazaca.

Čija tradicionalna ishrana je najbolja?

Da li je potrebno da tragamo za poreklom naših predaka i da jedemo baš ono što su oni jeli? Šta u slučaju da su naši preci sa očeve i majčine strane imali različito etničko poreklo? Ako je vaša prabaka bila iz severne Grčke, a vaš pradeda iz južnog Japana, kojoj bi se hrani trebalo prikloniti?

Nije nephodno otkriti vaše poreklo da biste se dobro hranili. Nema mnogo dokaza koji ukazuju na to da morate da jedete u skladu sa vašim određenim porodičnim nasleđem. Zaista ne postoji pojedinačna tradicionalna ishrana koja je najbolja. Sve te dugovečne regionalne kuhinje sadrže dobro izbalansirana jela koja zadovoljavaju našu potrebu za hranljivim vrednostima.

Zbog toga su delotvorne. Te kuhinje sadrže pregršt sveže, domaće, sezonske hrane u

svom prirodnom obliku ili pripremljene po dobro utvrđenim metodama. Takođe,sadrže i fermentisanu hranu (kefir, kiseli kupus i tempeh), koji pomažu u stvaranju uravnotežene crevne flore koja je važna za naše zdravlje.

 I, ako shvatite da ste intolerantni na mleko ili pšenicu, to ne mora da znači da ove hrane nije bilo u ishrani vaših predaka. Verovatno moderno prerađene verzije ove hrane doprinose ovakvom stanju stvari. Stoga, tragajte za hranom sa malo aditiva, ili za onom koja je minimalno prerađena ili jednostavno pripremljena na tradicionalan način.

 Moramo da budemo spremni i otvoreni Ispreplitali smo veoma mnogo različitih stvari, od ishrane koja je privremeno u modi i problema sa telom, do poremećaja u ishrani i drugih neuroza, da smo prosto zaboravili šta je zdrava ishrana. Na kraju,cela suština zašto jedemo je u tome da  nahranimo svoje telo. Vrlo je jednostavno.Ne moramo da budemo toliko zabrinuti zbog toga šta jedemo, niti opsednuti prehrambenim sadržajima ili kalorijama. Naprotiv, treba da negujemo zadovoljstvo u dobrom obroku i da uživamo u ukusima,

teksturi i aromama u našim jelima. Stvar je u tome da hrani generalno treba da pristupamo sa manje griže savesti.Naše prehrambene navike nisu konačne niti ustaljene. One su promenljive i otvorene,ako smo spremni da ih probamo. Ja sam kroz praksu i svestan izbor o tome šta ću jesti zavolela pasulj i druga tradicionalna jela koja su pripremali moji preci. To je doprinelo da osetim veće blagostanje nego što sam bila u stanju godinama unazad. Preduzimam korake da eliminišem zbunjenost i da pronađem zadovoljstvo u jednostavnoj hrani. Znam da je moguće da ovo osetite i vi.