ЖЕНА У ФОКУСУ

Некада давно, преко седам мора и седам гора, живела је једна лепа девојка на морској обали. У дубинама мора живела је аждаја коју су сељани морали да умилостиве жртвујући јој лепу девојку... Тако обично почињу бајке и ми још од детињства из њих  учимо о правди и о жртвовању. Друга једна бајка каже да су се због љубави према лепој принцези завадила два принца и заратиле две државе…

АМЕРИЧКА БАЈКА - РУШИТЕЉКЕ ТИШИНЕ

У данашњем узаврелом политичком тренутку Америке, а и шире, хајка на утицајне људе, који су се огрешили о правила лепог понашања, или још горе, који су проглашени нападачима жена, поново је покренула тему о положају жене у друштву. Прво је нападнут Холивуд, где се понајвише и сумњало у неформалне и непријављене односе послодаваца и будућих звезда. А онда се листа проширила на политичаре, новинаре и позната лица која се свакодневно појављују у негативним конотацијама, као да је неко узео метлу и кренуо да чисти прљаве степенице славе и јавног живота. И поново се гласници за права жена још громогласније јављају, оптужују, најављују револуционарни покрет за права и достојанство жене у западном свету. У свету се пропагира једнакост и демократија, у којем је положај жене на пиједесталу важнији од свега, јер у том свету се она остварује у домену каријере, а и друштва у целини. Но, сиви облаци су наткрили и ове облике демократског стуба друштва које доживљава, како економске, тако и драматичне политичке потресе.

У време и након избора, либералне струје тзв. демократске партије покренуле су и  организовале жене у борби против Трампа. Другим речима, употребљене су директно  испред клинтоновске клике, а све под паролом права на достојанство и равноправност, као подршка жени – председничком кандидату. Није им успела ова масовна агитација предвођена Мадоном, али је покренула лавину оптужби и напада на угњетаче женског рода. И док су се ангажовала највећа имена, позивајући и притерујући уза зид многе који већ поднесоше и оставке, уз паролу ME TOO, храбро су иступиле многе познате жене.

Mедији су њихова признања и оптужбе употребили под паролом борбе за права жене, за своје међусобне обрачуне. Да ли има више силеџија и женскароша у владајућој или у опозиционој политичкој странци, то је у основи ових драматичних напада из свих оружја. Иза свега овога, само наизглед, доминира борба жена за своја демократска права у  америчком друштву. У ствари, жене су још једном (зло)употребљене за политичке циљеве, а све под паролом демократије и правде.

Као и толико пута раније, Канада је мирно гледала шта се дешава код комшија, па је онда опрезно кренула и сама у акцију разоткривања аждаја које узимају харач и у овим нашим границама савремене хипокризије. Ако ништа друго, бар је LGBT тема потиснута у запећак са новонасталом лавином мушко–женских пребацивања. Све сами хетеросексуалци на делу!

СРПСКА БАЈКА - MAJKA

Где је наша српска жена у том тзв. савременом свету? Однос према жени је уједно и мерило хуманизма и културе са становишта људских права у једној земљи. Ако се мери правима жене на рад, ту смо се још у социјализму избориле. Али, да ли смо тиме добиле и статус равноправног члана радног колектива и политички статус? Ту су ствари много другачије. Жена је вредна и радна, али не и амбициозна када су положај и плата у питању. Оправдава се тиме да су јој породица и деца на првом месту, а посао и каријера на другом. И ту се њена слобода избора, у већини случајева, завршава.

Оно што је такође показатељ положаја жене у нашим заједницама је и чињеница да се мушкарац априори односи са непоштовањем према њој. Пример тог нашег менталитета се може лако упоредити са другима на онлајн сајтовима за упознавање. Док се Канађани и Американци већином односе љубазно и формално, наш мушкарац креће у упознавање ругајући се, примитивно, па тек ако му жена скрене пажњу, уз извињење почне да комуницира на пристојнији начин. Значи, на другој страни је невидљива жена и то је довољно да прораде укорењене предрасуде о нижеразредној особи. Такав је однос у друштву уопште и један од показатеља колико је жени тешко да се кроз такву џунглу сналази и проналази своје право место. Увек је у старту чекају мање или више непријатна изненађења. Но, како је јавност бомбардована сликама и причама старлета и спонзоруша, онда није ни чудо да се ствара такво опште мишљење. Уколико је жена у Србији и заузела неку одговорну функцију, неретко се проналазе разлози и имена оних преко којих је доспела на врх, занемарујући тако њене праве вредности.

Но, жена храбро иде напред и поред свих препрека. При томе, у ситуацији економске нестабилности, бира све чешће да не рађа, али и да нe одустаје од посла због љубави према породици. Другим речима, њене одлуке су данас диктиране економским разлозима пре било којих других. Узалудни су апели политичара да треба да се рађа више деце да би нација опстала. Жена гледа мушкарца ћутке, али прекорно и њена порука је јасна – обезбедите нам услове и ми ћемо рађати више деце. Политичке акције без економске потпоре су мање- више само мртво слово на папиру.

И опет мушкарци оптужују жене за конформизам, пренебрегавајући чињеницу да жена у породици на својим леђима већ носи највећи терет.

Ми увек сматрамо да треба разумети и благосиљати православног мушкарца (а није тако далеко ни муслимански  просечни верник) - нису жене нижа бића, већ мушкарци лакше падају у искушење и зато је женама забрањен приступ светим местима и религиозним чиновима, као што је то на пример Хиландар.

Опште је познатo предубеђење да брак не успева ако је жена по памети и амбицији изнад мушкарца. У браку  мушкарац бира супротно од супериорне женe да би доминирао по  неком природном закону. Мушкарац је иницијатор, нападач, онај који треба да осваја, а жена се брани или предаје. Ово не може да важи на послу, где интелигенција,  организационе способности, визионарски приступ и планирање долазе у први план, као карактеристика вође и иноватора. Ту жена налази своје место да се испољи у новој улози која јој одговара према способностима, а не по полном одређењу.

Неки теоретичари сматрају да је жени дато право гласа и могућност да ради да би се смањило рађање и тиме успорило експоненцијално увећавање становништва на Земљи. Са друге стране, привређивањем жене, рад се мање плаћа, јер је више радне снаге, а и број потрошача се увећава. То све убрзава развој привреде и богаћење најбогатијих. Жена је добила нове дужности, а породица се нашла у тежем положају него икада. Мајка је све мање присутна у кући, а децу све више забављају медији и игрице. И тако родитељ испушта из руку оно што је најважније – васпитање своје деце, што је један од циљева глобалистичке идеје.

Наша српска жена је пре свега куварица, а тек онда мајка и све остало. Нема нашег мушкарца који би толерисао жену која не уме да кува. На западу, жена се сматра куварицом ако уме да спреми шпагете и дода сос из конзерве. Такви аршини стављају нашу балканску жену у клинч између традиционалног положаја, који је веома захтеван, и каријере. Но, наша жена је јака, никада не одустаје ни од породице, ни од каријере. Она храбро граби напред.

НЕШТО ИЗМЕЂУ

Најновија западњачка борба за права жене у Америци као да нема везе са политиком војног и политичког полицајца света, који дели лекције о демократији свима својом хладнокрвном окрутношћу. Како то да се права јачег толеришу у истом том друштву када је спољна политика у питању?

Имајући на уму везу између мушко-женског проблема у Белој кући и бомбардовања Србије, у предизборној  кампањи Трампа, једна наша земљакиња реаговала је прилично разложно. 

Наиме, када се једном нашла код фризера заподенула је дискусију о томе шта је Трамп рекао о женама у једном тајном аудио-снимку у коме се врло неприлично изражава о женама, усијала се атмосфера. Неколико Канађанки је свесрдно осуђивало Трампа, док је наша дама дефинитивно подржала штипање жена, али под једним условом – да Америка престане да бомбардује на све четири стране света. Једној Канађанки која је заподенула кавгу, хауба је пала до браде, толико се усплахирила. Уколико то допринесе да Америка престане да бомбардује где год стигне на све четири стране света, поновила је наша жена, немам ништа против штипкања. Разјаснила је своје становиште тиме да су лепе девојке одувек жртвоване владарима и боговима, па ако је то начин, мора се признати да је најбезболнији!

Када се пара разишла, Канађанка је помирљиво признала да је наша земљакиња можда била у праву, док се фризерка мрштила, форсирајући нашу госпођу да на било који начин изглади сукоб. Како то обично бива, у овој нашој канадској заједници свих боја и нација, госпође су нашле компромис прешавши на другу тему. Али, врелина реченог је остала да им се пуши у ушима. Наша жена је била задовољна. Осећала се као победник јер је бар један аргумент на тему злоупотребе женског питања у политичке сврхе образложила на начин да допре до бар неке особе која редовно гледа CNN, али и већину канадских медија на тему анти-Трампове политике.

И на крају, шта рећи о аждаји и лепој жртвованој девојци са почетка приче?

Да ли ће аждаја увући рогове након ових оштрих напада?

Наравно да неће. Пре ће показати још својих скривених глава које бљују ватру на све   стране света показујући да је незасита и неуништива! У борби добра и зла, добро побеђује само привремено, а свет данашњице тиња у ватри која прети да се разбукти неконтролисаном снагом. Јер, правда јачег је увек важила и увек ће важити.

Многи верују да кад би жене владале светом, био би то бољи свет од овог садашњег. Ја, наравно, не верујем у то. Јер кад се неко дочепа власти, никада не знаш да ли ће она разбуктати оне добре или оне лоше стране те личности. И тако, ако јагње ставиш на престо, вероватно ће постати – вук! У међувремену, жене бију своје битке како знају и умеју, али и побеђују, свиђало се то некоме или не.