PUTOVANJA U VREME I POSLE KORONE

Stešnjeni i fizički i duhovno u našim kućama i stanovima poslednjih par meseci, pokušavamo da se organizujemo u novim uslovima svakodnevnog iskušenja i opasnosti, dok u isto vreme razrađujemo mnoge scenarije i varijante, pokušavajući da „skrojimo“ što verniju projekciju vlastitog života u vremenu koje dolazi.

Definitivno, zbog virusa kovid-19, naš život više neće biti isti.

Kad to kažemo, podrazumeva se da nismo bogzna kako svesni ni kako će izgledati naša putovanja i odmori u bližoj i daljoj budućnosti.

A, turizam je, da podsetim, jedna od najvažnijih privrednih grana, što se vidi po novčanom prometu,

posebno u razvijenim zemljama.

Brojni su primeri dramatičnih promena u industriji turizma, ne samo u samoj organizaciji ove privredne grane (što je manje vidljivo), nego i u veoma upadljivim promenama u samom izgledu najprivlačnijih turstičkih destinacija širom sveta

Verovatno ste i sami nedavno imali priliku da vidite izveštaje iz Venecije.

Koliko juče, grad je bio na ivici ekološkog kolapsa… Kanali u gradu - puni smeća, praktično beživotni… Buka nepodnošljiva… Svakodnevna poplava turista iz celog sveta nepodnošljivo je gušila neveliki grad, kako s kopna, tako i sa otvorenog mora, odakle su pristizali kruzeri sa po pet hiljada putnika željnih atraktivnih putovanja i egzotičnih destinacija.

Kada je turistička opsada grada stala zbog pandemije, niko nije mogao ni zamisliti da će se grad za svega nekoliko sedmica promijeniti tako dramatično. Kanali su se izbistrili, ribe su se vratile u iste te kanale odakle su još odavno prognane, i sada su opet „svoje na svome“.

Kruzera nema ni na pučini, a ni ukotvljenih tu nadohvat ruke… Vazduh je čist, buka je zanemela…

Stanovnici prvi put vide svoj grad u jednoj drugoj dimenziji, u nekom neobičnom, neshvatljivom i prelepom svetlu!

Na drugoj strani, pošto je sve stalo, sve zatvoreno, ništa ne radi, nema prometa, nema zarade, nema profita... radnici masovno ostaju bez posla, pa se onda u borbi za goli opstanak - sele…

A, kad ljudi odlaze, odlaze i venecijanski golubovi… Nema ko da ih hrani…

Smatra se da će 2020. godine broj turističkih putovanja pasti za 80 procenata u odnosu na prethodnu, 2019. Očekuje se, međutim, da će turistička industrija doživjeti ubrzan oporavak, neposredno nakon što pandemija konačno postane prošlost, ali se, isto tako, smatra da će za kompletno ozdravljenje ove privredne grane i povratak na nivo od prije pandemije, trebati cijelih pet ili šest godina!

Imamo sličan primer vezan za uticaj ratnih zbivanja u zemljama bivše Jugoslavije, početkom devedesetih. Zarada od turizma u regionu se tek poslednjih godina približila onom nivou koji je imala krajem osamdesetih.

Zemlje sa najvećim prihodima od turizma: SAD, Kina, Španija, Francuska, Engleska, Italija...

su (logično) i najviše pogođene pandemijom, što govori koliko je ova bolest neselektivna, koliko je opasna, koliko se lako prenosi...

Zanimljivo je da su pomenute zemlje ujedno i veliki unutrašnji turistički potrošači, a najveći nesklad je u Francuskoj, koja mnogo više prihoduje od turizma, nego što troši u toj oblasti.

Na drugoj strani su zemlje koje nemaju veliku zaradu od turizma, ali zahvaljući drugim

privrednim delatnostima su veliki potrošači, kao što je, recimo, Kanada.

Što se tiče turističke aktivnosti ovog leta, mislim da će putovanja imati, uglavnom, lokalni karakter. Povratak u normalan život dešavaće se selektivno, po prioritetima, a sve u skladu sa strogim merama zdravstvene preventive.

Pitanje je kako će u periodu koji je pred nama biti organizovan međunarodni avionski saobraćaj, kako u kontekstu kontrole putnika pred ukrcavanje, tako i u kontekstu održavanja „fizičke distance“ u samom avionu. Održavanje fizičke distance u avionu podrazumevalo bi i dramatično smanjenje broja putnika, što direktno povlači za sobom i dramatično poskupljenje cene karata, a kako će to sami putnici podneti, kojima je ova situacija generalno negativno uticala na kupovnu moć, a kako će se u svemu snaći i avio-kompanije, koje su i mimo korone u stalnoj borbi za održavanje profitabilnosti, ostaje tek da se vidi.

Dobra vest za avio-prevozničku industriju može biti pojačano interesovanje za avio-putovanja u budućnost, budući da se tu neće raditi samo o turističkim motivima, nego i o poslovnim, te o poseti zavičaju i sl.

Najsporiji „oporavak“ verovatno će imati veliki kruzeri, pogotovo oni koji imaju kapacitet od oko pet hiljada putnika-gostiju, dok će oni manji prebroditi period oporavka mnogo brže i bezbolnije.

Na kraju, moram da naglasim da su moji klijenti u ogromnoj većini slučajeva shvatili kakve dodatne napore su turistički agenti morali da ulože da ih što pre izvuku iz rizičitih područja, te da zaštite njihov novac uložen u putovanje, sve u skladu sa važećom regulativom velikih turističkih kompanija, a upravo u ovoj situaciji se još jednom potvrdila praktična prednost kupovine turističke usluge kod agenta u odnosu na kupovinu „onlajn“, gde su putnici uglavnom ostali uskraćeni za kvalitetnu pomoć u ovoj izuzetno komplikovanoj situaciji, kakvu je samo kovid-19 bio u stanju da izrežira.

Dragan Tomaš

Geographer & Travel Consultant

416 239 3516