Izgubljeni u prevodu

Moj drug Džozef, Kanađanin irskog porekla, štreba srpski ovih dana. Sprema se da poseti otadžbinu izabranice svog srca, pa kao dokaz ljubavi hoće da progovori i njen maternji jezik.
Došao je do prideva i sad hoda po kući i sa engleskim naglaskom prilično razgovetno kaže: „Ti si debeo... ti si mršav“. Ljilja se plaši da će napraviti kakav skandal kad u svojoj silnoj želji da pokaže kako je ovladao srpskim jezikom ne priđe nekom rečima „ti si debeo“. Kako objasniti da je sve to iz ljubavi. Pošto je njegova struka lingvistika, premetali smo malo srpski, engleski, pričali o značaju prevoda, štimovanju uva, jezičkim začkoljicama.
Prevod je izuzetno bitna stvar, jer kad nema rečnika ili google prevodioca, Ljilja je visibabe bukvalno prevela kao „hanging grandmathers“ umesto snowdrops. Džozefovom čuđenju nigde kraja. Divno ime za vesnike proleća, prosto romantično. Srećom oko jagorčevina se uopšte nije trudila.

Setili smo se emisije „Stranac u Beogradu“ kad je profesorka Filološkog fakulteta, inače britanskog porekla i majka jedne naše glumice, ispričala par svojih „ups“ sa srpskim jezikom. Na nekoj zabavi, želeći da udeli kompliment prelepom kolaču, a posebno prelivu, domaćici je ljubazno rekla da je proliv na kolaču divan. Takođe, tih dana se nije osećala baš najbolje i posetila je lekara. On joj je saopštio radosnu vest rečima: „Vi ste u drugom stanju“. Međutim, ona je to razumela da je u „drugom stanu“ (a upravo su se preselili) i pitala se kako to doktor zna, a uopšte kakve veze njena selidba ima sa lekarom i tegobama koje je osećala.
Ja sam opet imala problem sa tremom i „štimovanjem“ uva pre par decenija. Išla sam u Veliku Britaniju da radim kao au-pair (pomoć u kući) i učim engleski.
Odmah na aerodromu našla sam se pred carinikom oči u oči, držeći u ruci pismo porodice koja me je prihvatila, slike njihove dece i kučeta... Onako ustreptala i u panici na njegovo „Hi“ odgovorila sam prvom rečenicom iz Kolarčevog udžbenika engleskog jezika: „Hi,. do you speak english?“ Čovek me je pogledao, raspao se od smeha i lupio vizu na dve godine... Koliko često se dogodi da emigrantskog oficira pitaju da li govori engleski? Posle, kad su moje drugarice produžavale svoje vize od šest meseci,  čudom su se čudile kako sam ja dobila odmah na aerodromu vizu na dve godine. Šta sam mogla reći osim treba izgovoriti pravu stvar u pravo vreme!
U toj istoj Engleskoj odlučila sam da i vikendom radim ne bi li zaradila koju kintu više... Otišla sam do pravoslavne crkve da bih zatražila neke preporuke.
Bez google maps u to vreme, uz pomoć neke papirne mape, krenula sam ka crkvi. Usput sam na engleskom pitala dvoje ljudi: „Excuse me, do you know where is Serbian Orthodox Church?“ Čovek mi je na čistom srpskom rekao: „Idemo tamo, pođite s nama.“ A ja se okrenula drugarici i takođe na čistom srpskom rekla: „Ja njega ništa ne razumem...“ Svoje uvo sam prebacila na engleski i propustila informaciju. Nasmejali smo se i krenuli zajedno do crkve. U crkvi smo proveli divno popodne, a posao sam ipak dobila tako što sam šetajući Londonom pitala  „Hi, do you have any vacancies?“
Tu, u jednoj maloj indijskoj prodavnici, u centru Londona, gde sam počela da radim part time dobila sam i najbolju lekciju iz marketinga. Čovek je okačio veliki znak SALE preko nekih letnjih haljina. Piše 5 funti... A ja sam onako iz radoznalosti pitala koliko im je originalna cena... Kaže: „Isto samo sam sad put a sign.“
Moja drugarica Ljilja me je neki dan u prodavnici zamolila da joj pročitam šta sadrži neka krema... „Na nekoj je akciji“, kaže „a nisam stavila zube pa ne vidim.“ Krenula sam da pročitam, a onda je samo odzvonilo u glavi... „nisam stavila zube?“ Samo da se zna žena čak ima i sve zube u glavi. Ali ko zna, možda ima neka tajna veza.  Jer ja kad skinem naočare, čini mi se da slabije čujem… Lepo smo se nasmejale.

Pre nekog vremena, u Oplencu, uhvatim se i ja u kolo iako sam prilično antitalentovana. Vidi me Saša, učitelj folklora kako se mučim i priđe s najboljim namerama. Pita na engleskom: Do you speak Serbian? Rekoh, brate nije do srpskog do nogu je....

Klinci mojih drugara su veselo čavrljali i Marko zove Katarinu... „KataVina“, tek čuješ Filipa: „Nije ona Katavina, ona je KataLina...“  Pa ti ispravi nekog.

Kad smo kod ispravljanja i savetovanja, ostala mi je u sećanju serbo-english konskrukcija tetke moga druga. Negde po dolasku u Kanadu, Željko se požalio tetki kako uglavnom provodi vreme s našim ljudima, pa i ono malo engleskog što je znao zaboravlja. Na to je tetka odgovorila: „E moj željko, mora da juzaš da impruvaš.”

I tako, svi smo mi ponekad izgubljeni u prevodu... Dzozef ide ove godine u Srbiju. Jedva čekam da čujem utiske i da vidim kako ga je srpski poslužio. Jer evo i mi rođeni pa se lomatamo...